"Ako smo pali, bili smo padu skloni"
Branko Miljković
Bilo me je sramota kad sam vidio odlomljeno parče zida, kako tužno visi odvojeno od zidina starog grada u Kotoru. Reći da je ta slika tužna ipak nije patetično. Prošlo je par sati dok se na društvenim mrežama pojavila prva fora da će i ta varijanta odlomljenog zida ući u turističku ponudu, zid koji visi, poput tornja u Pizi. Profitiraćemo od sramote i nemara.
Humorom i Cetinjani nadomješćuju odsustvo perspektive, posla i stvarnog života. Istim principom došlo je do fore sa zidom. Ali Kotoranima nije smiješno. Da je kojim slučajem opozicija formirala vlast u Kotoru prije nekih sedam dana, i da je prošlo svega nekoliko dana kako vladaju gradom, i da je zid pao kad je pao, vlast bi se obrušila na opoziciju da su oni krivi što pade zid. Ovako, kriv je zub vremena, zid je star i to je to. Jbg, najkraće rečeno.
Možda su ipak krivi graditelji jer nisu imali u vidu koliko nećemo ulagati u Kotor, koliko nemara ćemo uložiti u taj dragulj. Nisu bili dovoljno vizionari da predvide kakvi laici i diletanti će se dokopati vlasti, i da će ostati dugo na vrhu. Iako drma diskoteka usred zidina, kao i kruzeri što vibriraju u blizini, ne bih se začudio da vlast okrivi alternativnu scenu, jedan divan festival rokenrola. Zahvaljujući Searock festu, ljudi u Crnoj Gori su u prilici da nekoliko dana godišnje čuju prave zvuke, da ostanu u svijest’, usred raznih poplava sa kojim koketira elita i vlast.
Oni su jedini koji su u Kotoru godinama slali prave vibracije, ostalo je dorpinijelo da zid bude kakav jeste. Jer nije se odlomio jedan stub, svi znaju da je taj stub samo najava, simbol svega što se dešava u Kotoru, pa i u Crnoj Gori. Imajući u vidu da je gospođa vrhunska umjetnica u raskošnoj nošnji izvjesna Anastazija Miranović zadužena za kulturna dobra Crne Gore, ovaj stub u Kotoru je samo početak.
Kad je pao Berlinski zid, domino efekat se osjetio i u Jugoslaviji, Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji i cijelom SSSR-u. Zato se ljudi i plaše ovog stuba, jer je to početak kraja, da vidimo posljedice svega što smo prećutali, za što smo mislili da će se riješiti samo od sebe. „Neće oni udariti na Boku“, mislili su ljudi, jer to je pitanje ukusa i neukusa, etike i estetike. Kad ono, gradi se sa svih strana Gospe od Škrpjela, ne može više ni fotografija da se napravi a da se u pozadini ne vidi ogromna novogradnja. Ko se protivi, taj je protiv napretka, cinik i mrzitelj domovine.
Kotor bi sredili i pazili da im je u interesu, ako bi neka bratska firma iz tog posla mogla da ima koristi, ili ako bi se uključila i sestrinska firma da procesiura sudski slučaj ako ima potrebe. Sve ostalo, neka pada. Sila i nepravda ne padaju u Crnoj Gori, pada moral, pada zid, ne padaju kriminalci, padaju neistomišljenici.
Pao je stub kulture. Neka bude svima jasno da nije moglo drugačije, jer što smo tražili, to smo i dobili.
Bonus video:
