Naravno da je tačno, evo, bratanac moje komšinice dobio neki osip po licu nedugo nakon što je to počeo da koristi.” Ovo je primer komentara koji danas dominiraju po društvenim medijima, i koji oblikuju mišljenje stotina miliona ljudi - takozvani anegdotalni dokaz. Ovaj fenomen zaslužan je za eskalaciju antivakcinaškog pokreta, kao i čitavog spektra pseudonaučnih teorija koje danas dobijaju medijsku pažnju kao nikada u istoriji.
Anegdotalni dokaz se definiše u enciklopedijama kao „dokaz zasnovan na iskustvu pojedinaca koji je sušta suprotnost naučnom eksperimentu nad velikim brojem uzoraka pod kontrolisanim uslovima posmatranja”. Posebno se ističe da „niz ovakvih anegdota i dalje ne predstavlja naučni dokaz za tačnost tvrdnje”, ali očigledno može da izazove efekat stopostotnog verovanja među širokim narodnim masama - ako je suditi po nekim grupama na internetu.
Do pojave digitalnih medija, anegdotalna iskustva koja tvrde da „naučnici nisu u pravu” mogla su se čuti sporadično, od pojedinih ljudi koje srećemo, i eventualno pročitati u nekom tabloidu. Mediji su uglavnom držali nivo, i nije postojala kritična masa anegdota koja bi pokrenula lavinu opšte panike i glorifikaciju pseudonaučnih teorija.
Ljudi koji pišu ova anegdotalna iskustva kao dokaze nisu svesni ovog efekta iz prostog razloga što im jake emocije i interni sistem vrednosti ne dozvoljavaju da shvate šta im se dešava. Jednostavno, za njih je potpuno normalno da iskustvo osobe koju lično poznaju nosi veću težinu od „tamo nekog naučnog rada”. Logično, najčešće se radi o ljudima nižeg obrazovanja, kojima nije blizak koncept naučnog metoda. Međutim, tu je i veliki broj obrazovanih ljudi koji dozvoljavaju da im empatija prema bliskim ljudima nadvlada racionalno znanje koje poseduju.
Bliskost i ljubav prema ljudima često je primarni problem i uzrok ovih pojava. Iskustvo osobe koju poznajemo za mnoge ljude je vrednije od bilo kakvog naučnog istraživanja, isključivo zato što tu osobu poznajemo i imamo nekakve emocije prema njoj. Da bi se verovalo u nauku, potrebno je da imamo beskrajnu ljubav, bliskost i poverenje prema nauci, isto kao što imamo prema ljudima, a to nažalost nije čest slučaj.
Jedan od klasičnih primera ovog efekta može se naći u komentarima ispod tekstova o štetnosti cigareta. „Moj deda pušio je dve pakle dnevno ceo život i evo ga danas, ima 99 godina.” Svako ko ima člana porodice koji je doživeo duboku starost pokreće to kao kontraargument za bilo šta - štetnost alkohola ili bilo kakvog poroka.
No, najekstremniji primer trijumfa anegdotalnog dokaza nad naukom jeste globalni uspeh antivakcinaškog pokreta, o kojem sam ovde već pisao. Internet grupe omogućile su nagomilavanje stotina anegdotalnih iskustava na jednom mestu, što posmatračima deluje kao nesumnjiva potvrda da „tu ima nečega”.
U američkom zakonodavstvu postoji takozvani Doberov standard koji kaže da se iskustvo pojedinca kao dokaz na sudu može uvažiti samo ako sudski veštaci procene da se ovo anegdotalno iskustvo uklapa u naučni metod, a to je izuzetno retko.
Ozbiljno naučno istraživanje podrazumeva dug i mukotrpan rad na ogromnom uzorku populacije, s kontrolom svih propratnih faktora koji mogu dovesti do pogrešnih zaključaka. Anegdotalni dokaz uzima pojedinačne slučajeve koji imaju ime i prezime, i neku ljudsku, potresnu priču iza sebe, bez ikakve kontrole sporednih faktora, i na osnovu toga formiraju zaključak koji je izuzetno pitak za široke narodne mase.
Anegdotalna iskustva danas predstavljaju jedan od glavnih kočničara za napredak čovečanstva. Ukoliko je većina naroda protiv nečega, onda će izabrati političare koji obećavaju da će ispuniti njihove želje bazirane na anegdotalnim iskustvima, a ne one koji će uraditi ono što se zasniva na naučnim dokazima.
Donald Tramp osvaja mase širom Amerike svojim anegdotalnim dokazima. Naučnici su s teškom mukom podigli svest o globalnom zagrevanju, a onda se pojavi Tramp koji kaže: „Kakvo, bre, globalno zagrevanje, pa, evo, pogledajte koliko je bilo hladno zimus, ja se ne sećam kad sam se toliko smrzao”. I ta jedna rečenica je mnogim ljudima jači dokaz od bilo koje nauke, jer im je emocionalno bliska.
Ako primetite na internetu bilo kakvu diskusiju u kojoj neka strana pokušava da dokaže bilo šta putem konkretnog slučaja žive osobe, ubacite ovaj tekst u komentar. Možda to bude prelomno da neki ljudi preispitaju svoja uverenja.
Fakultet za medije i komunikacije (Politika)
Bonus video:
