Prije 10 godina Crna Gora se odlučila za nezavisnost. Uskoro će postati članica NATO-a. A važi i kao tzv. zemlja sigurnog porijekla. Ali, što se tiče situacije u kojoj se nalaze Romi u Crnoj Gori, postoji znatna potreba za poboljšanjem, npr. u kamp na Koniku, svojevremeno podignutom kao provizorijum.
„Posljednjih par mjeseci nismo imali više ni jedan odlazak u pravcu Njemačke“.
Klaus Mok iz nemačkog udruženja „Help“ stoji na sred jednog velikog gradilišta. Apartmanske kuće, koje se ovdje grade, treba da budu završene do jula 2017. Cilj: svi stanovnici tzv. kampa Konik trebalo bi ovdje da se presele, u čvrste kuće, nakon puno godina provedenih u ograničenom komforu kontejnera na Koniku. Ako su u prošlosti svako malo familije odavde kretale na put ka Njemačkoj, u medjuvremenu se većina odlučuje da ostane da živi ovdje.
„Ljudi su, naravno, u međuvremenu saznali da to uopšte nije lako. Prvi su se već vratili iz Njemačke. Poruka koju čuju, kako od crnogorske vlade, tako i od njemačke ambasade. Kaže: ne idite! Nemate nikakve šanse da ostanete u Njemačkoj.“
Vjerovatnoća da u Njemačkoj dobiju azil je iznimno mala, iako humanitarne organizacije i EU prigovaraju da Rome u Crnoj Gori i dalje sistematski diskriminišu. Puno njih ne želi ili ne može da se vrati u domovinu - Kosovo, tamo im rijetko ima opstanka.
"Dobar dan, dobar dan!" Na putu od gradilišta kao kontejnesrkom naselju: djeca skaču oko Klausa Moka, svi ga pozdravljaju. Čuje se srpsko-hrvatski, ali i njemački:
"Ja, hallo, ich heiße Naim Krasnici. Ich wohne hier auch." („Da, zdravo, zovem se Naim Krasnići. Ja, takođe, ovdje živim.“)
Stameni, preplanuli muškarac se smije.
„Da, ja sam bio u Nemačkoj, skoro deset godina. Da, oni su nas protjerali, kao skoro i sve druge. Šteta, al‘ šta da se radi ! Teško je ovde, svako za sebe. Dobio sam ovu kutiju, radim s njom, živim s njom. Imam petoro deca, zarađujem time dvesta, trista, četiristo eura po venčanju.“
Muzički bend sa sve opremom, izvor prihoda koji ima Naim Krasnići, na Koniku je ipak rijetkost.
"For me big big problem is no have job! This is big problem!" Vllaznim, 34 godine, oženjen, 4 djece.
„Puno njih kažu, Gipsis ne žele da idu u školu, ali to nije stvarno problem. Problem je da smo nezaposleni! Deca svaki dan prevrću po smeću, da nađu što jestivo. Ove kuće ovde, sve to super izgleda! Ali ako nemaš para za struju, vodu i tako to…“
Odnedavno Vllaznim sa familijom živi u jednoj od već završenih apartmantskih kuća. Jedva uspijeva da plati 14 eura mjesečne kirije.
„Svaki dan tražim po kontejnerima aluminijum, da nekako sakupim malo para. Ali stvarno ne znam odakle da platim struju i ostale stvari. A svima ovde isto tako ide.“
Deutschland, zemlja njihovih snova
I dalje vlada i širi se ubjeđenje da se potpuno drugačije živi u Njemačkoj.
„Zbog socijalne pomoći, koja se u Njemačkoj daje, svi ovdje smatraju da je Njemačka raj na zemlji. Često se pojavljuju glasine: ako neko do tog i tog datuma uspije da se dokopa Njemačke, onda može ta ostane tamo. I tako stalno….“
Mok kaže da je crnogorska politika godinama ignorisala neprihvativu situaciju na Koniku. Ali od kad je to EU podigla kao temu za pristupne pregovore, postoji jasan napredak. No, uprkos gomili ponuda pomoći, mjera za integraciju i uprkos novim kućama, izgrađenim od novca EU - puno stanovnika Konika smatra da i dalje nema perspektivu u Crnoj Gori. Zemlja njihovih snova je za puno njih i dalje - Njemačka.
"Ich hab keine Papiere für gehen in Deutschland, keine Papiere. Deutschland schön, ich lieben Deutschland! So viel ich lieben Deutschland!"
(„Nemam papiri za Nemačka, nemam papiri. Nemačka lepo, volim Nemačka! Tako puno ja volim Njemačka!)
(Deutschlandfunk (DF)
Prevod: Mirko VULETIĆ
Bonus video:
