BALKAN

Jovo nanovo

Što bi rekli adventisti, mnogi znaci vremena ukazuju na tu mogućnost, evo nekih: zaglavili smo u žestok ćorsokak koji euromalčani u naivnosti tumače kao „povratak u devedesete“, za razliku od moje malenkosti koja to objašnjava kao neizlazak iz 1903.
470 pregleda 0 komentar(a)
Ilustracija, Foto: Shutterstock
Ilustracija, Foto: Shutterstock

Kad god intuitivno i saborno oseti da je dibidus zaglavila u ćorsokaku - a to joj se počesto događa - Srbija umesto da mućne glavom i što se kaže „okrene list“ promeni - društveno uređenje, a sve drugo ostavi isto.

Sledstveno je Srbija u tom sumanutom tumaranju iz istorijskog ćorsokaka u ćorsokak promenila sva raspoloživa društvena uređenja, sva je saborno i oduševljeno prihvatala i sva je - kad bi kucnuo čas (ili kad bi neko spolja kucnuo čas, i to je bivalo) - saborno uvaljala u govna, a mene je decenijama kopkalo kako se dogodilo da nas zaobiđu severnokorejski Đu Če i libijska Džamahirija, da bih tek nedavno dokonao da je to zato što je Đu Će nekako „pretvrd“ za mekoću slovenske duše, a Džamahirija, pa bar je to jasno - nema alkohola, bato.

Znam da se gorljivim srpskim republikancima ovo neće dopasti, ali republikance ne bi trebalo da iznenadi ako se Srbija skorih dana ponovo vrati „korenima“ i ponovo prigrli monarhistiju kao društveno uređenje. Neće to biti naročit šok za republikance. Malo će se ibretiti pa će prekonoć postati monarhisti i Bog nas veselio.

Što bi rekli adventisti, mnogi znaci vremena ukazuju na tu mogućnost, evo nekih: zaglavili smo u žestok ćorsokak koji euromalčani u naivnosti tumače kao „povratak u devedesete“, za razliku od moje malenkosti koja to objašnjava kao neizlazak iz 1903.

Znak drugi: na našem pravu da televizor gledamo pored kible, uveliko ide serija „Koreni“, nema, nam, dakle druge nego da se korenima - čim se tako naredi „odozgo“ - saborno vratimo. Znak treći: Nj. S. patrijarh Irinej onomad je blagoizjavio da bi Srbija pod obavezno trebalo da bude monarhija, što je ravno kopernikanskom obrtu jer je Nj. S. pre - koliko - samo nekoliko meseci blagodario Bogu što nam je poslao Njega Vrhovnog, Vučića. Neko se izgleda presaldumio i Vučiću uskratio milost, da li Bog, da li patrijarh, to je već teološko pitanje.

Kao što nije nepoznato, moja malenkost je zagovarala monarhiju kao najprobitačnije društveno uređenje za srpski narod i senat. Ne zbog dvorskih dama, dvorskih balova i dvorskih budala, nego iz čistog pragmatizma. Ovako sam računao. Kraljev suverenitet jeste u savremenim monarhijama dibidus simboličan, ali nije ništa manje simboličan nego suverenitet naroda, naročito ne u Srbiji.

Da pojednostavim. Ako bi, dakle, kralj - tako sam vaktile kontao - bio simbolični nosilac suvereniteta i nominalni šef države onda bi bilo nemoguće da ovaj ili onaj republikanski glavešina (bilo koje boje) prigrabi moć kojom je u novijoj istoriji raspolagao samo Haile Selasije.

Tako sam kontao u relativnoj mladosti-ludosti, sada u starosti-ludosti dokonavam da u obzir nisam uzeo dva bitna faktora - podnarednika i Apisa. Kralja bi neko morao da vrati na tron, a to u Srbiji može samo neki Apis, pa bismo prošli kao što smo prolazili od 1903. do danas. Samo bi podnarednici vajdili. Več šilje Sebestijane Kurtzeve. Dogodine u kraljevini.

(danas.rs)

Preporučujemo za Vas