Premijer Srbije trenutno poseduje zvanični sertifikat namenjen pojedincu koji ima vlastito Ja budući da je, za razliku od druga Tita, ispalio čak tri komada sudbonosnih NE - i to u pravcu Rusije, Amerike i zdrave pameti običnog radnog čoveka i građanina ove zemlje.
Kada bismo pokušali da odgovorimo na pitanje koji se naš političar ponajviše približio stend apu (kao artificijelnom obliku monološkog kontakta sa publikom), došli bismo do sledećeg zaključka. Ministar inostranih dela najbliži je izvornom stend apu jerbo Dačićeva komika direktno proističe iz njegovog samopregornog nastojanja da bude vickast. Što bi se reklo - Bog na nebu, Berluskoni u Italiji, Tramp u Americi, Dačić u Srbiji... S druge strane, Vulinov stend ap, za razliku od Dačićevog, proizlazi iz iskonske težnje ministra rada (itd.) da u svakoj prilici ostane istovremeno i ozbiljan i vickast, tako da na kraju uglavnom ispadne luckast - u stendaperskom smislu dabome. (Slično je i sa izvesnim Tomom iz Bajčetine.)
Ipak, u politici stvari često funkcionišu drugačije negoli u normalnom svetu, pa tako i vrhunski politički stendaperi nisu nužno u obavezi da po svaku cenu pričaju neuspele viceve. Dovoljno je da budu ozbiljni, poput Bastera Kitona, i kondiciono pripremljeni da, poput Gruča Marksa, dugo vremena i bez prestanka pričaju koješta. Kastro je recimo do odlaska u penziju predstavljao upravo takvog jednog stendapera, budući da je s lakoćom uspevao da realizuje višečasovne pripovedačke seanse okupljenim i pospanim Kubancima. Jednom prilikom se čak i onesvestio pošto je prethodno govorio cirka pet sati na otvorenom - što bi, ruku na srce, oborilo i "naprednog" oratorskog maratonca, Babića. I zar onda ne bi bilo pravedno da takav jedan maratonski govornik, poput Kastra, dobije međunarodnu diplomu, ili bar sertifikat - obaška titulu stend ap političara?
Ali zato, ono što nije pošlo za rukom Kastru, uspelo je Vučiću. Njega je usred Vašingtona komplimentima obasuo američki potpredsednik lično. "Ti si stand up guy", rekao je Bajden Vučiću, "a mi Ameri upravo take volemo". Nakon toga, premijerove oči su spontano zaiskrile, a brada neprimetno zadrhtala - jer priznaćete, nije mala stvar dobiti takvo jedno (usmeno) priznanje direktno sa globalnog vrha i od strane desne ruke Baraka Obame - iste one kojom je aktuelni predsednik SAD, po sopstvenom priznanju, pridržavao džoint "kad je bio mali i još sasvim mladak". I zaista, ima li veće počasti nego kada vam drugi čovek Ujka Sema kaže da ste stend ap gaj? Može li se to meriti sa bilo kojim drugim priznanjem na ovome svetu? Možda jedino sa Tominom neselektivnim distribuiranjem ordenja! Na primer, kao kad bi Toma okačio Lukašenku privezak iz bogate kolekcije odlikovanja Republike Srbije. (Ili je to već učinio?)
Ameri, međutim, slabo forsiraju rituale s ordenjem - ali zato rado preferiraju zasipanje zaslužnih građana globalnog sela holivudskim komplimentima. "You are stand up guy! Go ahead, make my day! Hasta la vista, baby!" Doduše, istina je i to da strogi Ujka Sem ne posipa konfetama baš svakoga po glavi. Tako se, pored Vučića, titulom stend ap gaja mogu podičiti još samo malobrojni laureati sa ovog i onog sveta - Osama, Norijega, Milo, Erdogan, Betmen, Alf...
Kako god, tek premijer Srbije trenutno poseduje zvanični sertifikat namenjen pojedincu koji ima vlastito Ja budući da je, za razliku od druga Tita, ispalio čak tri komada sudbonosnih NE - i to u pravcu Rusije, Amerike i zdrave pameti običnog radnog čoveka i građanina ove zemlje. A i koji će nam pamet, kada to ionako nije važno da bismo postali mali ali pouzdan partner Ujka Sema - ko što reče Keri (ali ne DŽim).
Dovoljne su nam stoga horde dvorskih analitičara da nam objasne situaciju, ministarske svite da nam pojasne ono što nam je odavno poznato i premijer Vučić da nam u stend ap gaj maniru održi bukvicu na temu neupitnog značaja njegove posete Americi. A to otprilike ovako ide - red uzgrednih hvalospeva na sopstveni račun (podsećanje na 25-časovno radno vreme, lične zasluge u podizanju rejtinga Srbije u svetu, sposobnost da se svuda stigne na vreme, posedovanje pameti koja nadilazi nivo kolektivnog uma); Zatim, blok posvećen uspehu reformi sa posebnim osvrtom na to da se premijerovi ekonomski potezi izučavaju na prestižnim svetskim fakultetima (naravno bez pominjanja stezanja kaiša); Potom, serija napada na prethodnu vlast, a nakon toga i prijateljsko upozorenje kritičarima da se manu ćorava posla... Upravo u maniru stend ap gaja sa Balkana.
Bonus video:
