Izbacite uljeza u rečenici: Predsednik Srbije je, u formi predsednika stranke, dakle u stranačkim kovertama, poslao penzionerima, čije adrese nikako ne bi smeo da poseduje, pisma u kojima im, u ime predsednika vlade čiji on nije član, obećava povećanje penzija.
U pravu ste, uljez je, kako stvari stoje, odnosno kako su stvari nameštene da stoje - samo Srbija, tačnije: država Srbija. Jer jedino ako nju izbrišemo - postaje moguće da državni penzioni fond dostavi zaštićene podatke penzionera, da državna pošta stranačke koverte dostavi kao pisma, a ne kao reklamni materijal što on jeste i da državne institucije ne reaguju na dostavu, zakonom dozvoljenu samo u predizbornoj kampanji (osim ako se lokalni izbori u jednoj maloj opštini i na silu boga u još tri druge opštine ne računaju kao validan razlog za partijsku propagandu na teritoriji cele zemlje?).
Sa druge strane, što pa da institucije i reaguju na ovo kršenje zakona? Nije predsednik države svratio na otvaranje izložbe karikatura, kao što jeste svratio predsednik opozicione stranke, pa da se izložba promptno zatvori „zbog politizacije“ (dobro nisu još i popove doveli da okade prostor, bože mi oprosti). A i šta sad da zatvore - PIO fond i pošte? Pa odakle bi onda i kako stizale te povećane do nikad veće penzije?
Osim toga, jeste da se u ovom pamfletu već u prvom pasusu optužuje („zbog neodgovornog ponašanja onih koji su upravljali našom zemljom“) i pod krinkom hvaljenja penzionera („vi ste, za razliku od mnogih političkih činilaca, pokazali mudrost“) opanjkava opozicija, ali kako da reaguju institucije kad sam predsednik države u pismu lepo kaže da je to samo njegov „skromni i smerni izveštaj“ penzionerima a ne nekakav politički pamflet?
I na kraju, koga bi pa te zamišljene institucije i mogle da pozovu na odgovornost? Predsednika države? Ali on se potpisao samo imenom i prezimenom, tako da, kao privatno lice, ne može da snosi odgovornost za predsednika stranke ili države.
A i da se ne lažemo, predsednik države je u ovom „skromnom i smernom izveštaju“ (koji je najavio kao svoju buduću redovnu aktivnost) samo hvalio sebe, stranku nije ni pomenuo. Penzionerima je valjda jasno da od njih ništa ne očekuje zauzvrat. Možda samo, ako se sete - sete, da spevaju neku pesmicu, kao nekada. Možda neko „druže Aco, shvatili smo pismo, da kak’i smo i ni za di smo nismo“.
Bonus video:
