U Sarajevu omladina nosi majice sa Putinovim likom. U Beogardu bilbordi slave „velikog brata Rusiju“: na Balkanu je Rusija još uvek svetska velesila. Iz vrlo prostog razloga.
Na velikom bilbordu levo se vrti reklama za najnovije tv-aparate, desno se raspada jedna kuća. Na zidovima: rupe od metaka iz poslednjih balkanskih ratova, devedesetih godina prošlog veka. Na ulici: lavirint u kom se smenjuju duboke lokve i udarne rupe. Na jednom ćošku u centru bosanskog glavnog grada Darijo Maraković čeka na bus.
Kad 23-godišnjaka upitate za Evropu dobićete smesu dubokih uzdaha, vrćenja glavom i šutnje. Mladić iz Sarajeva studira politikologiju. Nosi dugu kosu, a njegove pantalone imaju rupe na kolenima. Duga brada više podseća na salafističku nego na brade berlinskih hipstera. Darijevu majicu krasi lik jednog moćnog tipa: Vladimir Vladimirović Putin. „Vladimir mi se sviđa“, kaže Darijo prijateljski.
„Putinu uvek dobije ono što hoće.“
Gazda Kremlja je za Darija primer, po kojem se on vodi, kaze Sarajlija uz pogled koji ne trpi protiv-argument. Putin je jedina nada Balkana.
„Na neki način je Putin naš Bog“. Dobro, jeste da je Darijo sa ovim mišljenjem u manjini, no „nas Rusa“, kako on samog sebe definiše, „ima sve više“.
Ni u Srbiji se situacija ne razlikuje previše. U državi-kandidatu za EU je Rusija omniprezentna. U glavnom gradu Beogradu Putin ne pozdravlja samo sa majica i trenerki omladine nego i sa velikih bilborda skoro u svakoj ulici. Na jednom od beogradskih bulevara Putina slave kao „velikog slovenskog brata“, dok je u jednoj manjoj uličici „Sloven za primer“.
A bilbordi deluju: jasna većina stanovnika Srbije se zalaže za tešnje odnose sa Rusijom. Više od 61%, po reprezentativnom istraživanju koje je napravila tradicionalna „Politika“, želi „najtešnje veze sa Rusijom.“ Marija Sejić potvrdno klima glavom: 73-godišnjakinja prodaje povrće na jednoj beogradskoj tržnici.
USA i EU upozoravaju zbog Rusije
Gospođa Sejić je „preživela užasne ratove, gladi i poplave“, kako sama kaže. Jedino, što još može da pomogne je „majčica Rusija“. Ona hvali Rusiju ne samo zbog zajedničke socijalističke prošlosti, nego i iz posve pragmatičnih razloga. Kad su se prošle godine reke na Balkanu izlile van svojih korita, Rusija je pomogla brzo i nebirokratično.
Mnogo ljudi se podavilo, stotine se bez krova nad glavom danima čekale na pomoć, hiljade su morale da napuste svoje. U Briselu su diskutovali oko načina pomoći. Na terenu su pomagali Rusi. Kremlj je poslao helikoptere, tešku mašineriju, Care-pakete i osoblje: Rusija se slovenskoj i pravoslavnoj braći na Zapadnom Balkanu tradicionalno oseća vrlo blisko vezanom.
Američki ministar spoljnih poslova Džon Keri vidi Srbiju, Kosovo, Crnu Goru i Makedoniju na ruskoj „liniji vatre“. Federika Mogerini, koja obavlja skoro istu funkciju za EU, je u decembru 2014 zahtevala od Kremlja da ne uvlači Balkan u ukrajinsku krizu. I da na Balkanu ne radi protiv EU. Retoričko špicovanje sa razlogom: u borbi za sfere uticaja i moć na Balkanu Rusija nastupa kadkad agresivno a kadkad i drugačije.
U krizi oko Ukrajine je Putin pozvao sve slovenske zemlje da se priključe „Novorusiji“, tvorevini ruske fantazmagorije, koja opravdava ruske teritorijalne težnje u istočnoj Evropi. Srbi su koliko odmah oduševljeno odgovorili organizovanjem parade samo za Putina i pride pomerili, samo zbog njega, svoj drzavni praznik obeležavanja 70-te godišnjice oslobadjanja Beograda za cela 4 dana. Kao znak prijateljstva.
Tako je ruski predsednik mogao da uživa u najvećoj vojnoj paradi održanoj posle Titove smrti 1980 u Beogradu i da markantnim vokabularom slavi „slavjanstvo“. Okupljene srpske mase su mu, zahvalne, uzvraćale uzvicima „Putine, Putine“ i grlo odrale sve iz glasa pevajući rusku nacionalu himnu.
Srbija ima Rusiju u retrovizoru
Za ruski uticaj je razlog vrlo prost: „Posle socijalizma je ekonomska tranzicija na Balkanu samo delimično uspela“, kaže Dušan Rečjić, balkanski ekspert berlinske Fondacije za nauku i politiku. Obećanja EU se nisu ostvrila. Zbog hramajućih pristupnih pregovora sada postoji opasnost da dođe do „velikog privrednog nazadovanja“.
U takvoj klimi „delovi političkih elita“ žele da vide „politički projekat koji bi bio antipod za EU“. No, Reljić histeriju oko Rusije na Balkanu smatra neopravdanom. Rusija ima vrlo mali uticaj na balkansku politiku. „Puno više druge zemlje šire svoje aktivnosti ovde, poput Turske, Kine ili islamskih država poput Saudijske Arabije a posebno Katara“, kaze ovaj ekspert za Balkan. Sem toga, Rusija je iskljucivo u energetskom sektoru bitni privredni faktor za zemlje kandidate za EU u Jugistočnoj Evropi. U međuvremenu je ovim zemljama spoljno-trgovinska razmena sa EU puno bitnija.
Uprkos tome, Srbija je u osobitom fokusu Rusije. U maju 2014 su Srbija i Rusija zaključile „strateško prijateljstvo“. Dve zemlje su potpisale ugovor na 15 godina o razmeni obaveštajnih informacija i zajedničkim vojnim vežbama. 2000 uniformisanih sa obe strane radi u „Centru za vanredne situacije“ u Nišu. I Reljiću su ove specifičnosti poznate:“ Posebno je Srbija na eurokursu, ali ipak ima Rusiju u retrovizoru“, kaže on. U određenoj manjoj meri to važi i za sve ostale države Balkana.
Korupcija, manjkavosti pravne države, organizovani kriminal, glomazni i nepokretni državni aparat i raspadajuća infrastruktura obogaljuju razvoj zemlja upokojene Jugoslavije. Na Balkanu, očito, sve promene napreduju više neglo lagano.
A u Sarajevu Darijo Maraković, mlađani student sa putinovskom majicom, i dalje čeka na svoj bus. Posle 45 minuta je jasno: mora peške. „U Rusiji mi se ovo nikad ne bi desilo“, mrmlja on i pruža korak, lavirajući izmedju rupa i lokava.
Države Balkana i njihove veze sa Rusijom:
Srbija U maju 2014 su Srbija i Rusija zaključile „strateško prijateljstvo“. Sem toga su dve zemlje potpisale ugovor na 15 godina o razmeni obaveštajnih informacija i zajedničkim vojnim vežbama. 2000 uniformisanih sa obe strane radi u „Centru za vanredne situacije“ u Nišu.
Makedonija Makedonija ima samo 2 miliona stanovnika ali je od fundamentalnog znacaja za Rusiju. Planirani gasovod iz Rusije preko Turske „Turski tok“ vodi kroz ovu zemlju. Projekat je od osobite vaznosti za Moskvu, posle propasti planova za tzv. „Južni tok“.
Albanija U Albaniji ruske firme koje se bave nekretninama u veliko stilu peru pare. Po informacijama Vikiliksa u ove mahinacije su uključeni i Lukoil i Gasprom.
Bosna i Hercegovina Ruski MIP podržava Republiku Srpsku, iz koje svako malo stižu zahtevi za još više samostalnosti. Moskva stalno zahteva od Sarajeva dijalog sa bosanksim Srbima. Za Sarajevo je preteći referendum opasnost za teritorijalni integritet zemlje.
Crna Gora U Crnoj Gori trećina svih preduzeća pripada ruskim gradjanima. Sem toga, Rusija na veliko kupuje nekretnine male balkanske države. U međuvremenu se skoro 40% svih nekretninan nalazi u rukama ruskih investitora, od kojih su veliki broj drzavna ministarstva i drzavne firme Rusije.
Handelsbaltt, Prevod: Mirko Vuletić
Bonus video:
