Ophrvan mnogobrojnim obavezama, rastrzan između Evrope i Rusije, Putina i Angele Merkel, prilično opterećen nadiranjem Velike Albanije s juga, i pod unakrsnom paljbom "miškovićevskih" medija, Toma je ipak nekako našao vremena da skokne do Kube. Tim patriotskim činom uspeo je da u javu pretvori životni sanak svakog drugog stanovnika Srbije da bar jednom u životu kroči na tle pomenutog rajskog ostrva. Naime, svojom nimalo jeftinom ekskurzijom u područje Bermudskog trougla, Toma je prištedeo i novac i nerve ovdašnjim "kuboljubima", budući da se u njihovo ime, kao predsednik svih građana Srbije koji prikupljaju novac da pod stare dane posete Kastrolend, vinuo ka predivnom i prijateljskom karipskom ostrvlju.
I hvala mu na tome. Jer nakon Tomine odvažne posete Kubi, uprkos prethodno navučenom strahu od letenja izazvanog misterioznim prolivanjem kafe po komandnoj tabli aviona, svaki će se ovdašnji ljubitelj Kube pomalo osećati kao da je lično ispijao čaj sa El Komandanteom Fidelom. I što je najvažnije - nikada više neće imati želju da se vine put Kariba. Razume se, sve zahvaljujući Tomi, koji kao predsednik "svih nas", i u ime "svih nas", i posredstvom "svih nas" (i na račun svih nas), posećuje Kubu, kao što će do kraja petogodišnjeg mandata posetiti još sijaset atraktivnih destinacija širom planete. Raspored je krajnje zgusnut.
Ipak, razboriti stanovnik balkanskog Tranzilenda postaviće razložno pitanje - čemu poseta predsednika Tome karipskom Kastrolendu baš u vreme paklene štednje i ubojitih reformističkih zahvata? Da li je u pitanju puki turistički izlet, želja da se vidi Kastro dok je jošte živ, ili nešto treće? Ili je možda u pitanju protivteža Vučićevoj poseti Ujka Semu? Čini se kako Janus izvršne vlasti Srbije ima lice Aleksandra Vučića, ali i lice Tomislava Nikolića. Naizgled, to su dva dijametralno suprotna lica, koja se razmimoilaze oko ključnih državnih pitanja, pa se čak i međusobno sukobljavaju oko istih, ali koja u suštini funkcionišu kao izrazito kompatibilna lica. Jer Janus može biti samo jedan - i pored dva postojeća lica.
Toma tako izjavljuje ono što Vučić intimno misli, ali ne izgovara zbog novostvorenog proevropskog imidža, kao što Vučić bajagi prekorava Tomu kad god ovaj pokuša da amortizuje modernizacijski sprint Srbije. Elem, radikal u Tomi još nije amortizovan, kao što je recimo vešto prikriven u Vučiću. Zato Toma ljubi Putina, a Vučić Angelu. Zbog toga je Toma za pokretanje nove platforme o Kosovu, a Vučić za otvaranje evropskih poglavlja. Zbog toga Toma veli da su Vučićeva poglavlja "korisna", a Vučić da je Tomina platforma "ozbiljna". Janusovo lice prilično dobro funkcioniše u svojoj prividnoj raspolućenosti?
Zato i nije preterano bitno što Toma preferira Guču, a Vučić Egzit. Što Toma navija za Partizan, a Vučić za Zvezdu. Što prvi forsira nacionalizam, a drugi reformizam. Što predsednik ganja politiku, a premijer ekonomiju. Janus je kao što rekosmo jedinstven i pored dva lica koja ga krase.
Oivičen Kastrom - Raulom i Fidelom, tokom boravka na rajskom kubanskom ostrvu Toma oseća prisustvo druga Starog u sebi. Ili bar Edvarda Kardelja budući da politička platforma o Kosovu neodoljivo podseća na Kardeljeva federalistička rešenja iz Ustava made in '74. Sa upaljenim tompusom i Čegevarinom socijalističkom čitankom pod miškom, uz neizostavni slameni šešir širokog oboda, Toma razmišlja o fenomenu bolnih reformi koje maltretiraju njegov narod - tamo negde u dalekoj Srbiji.
Ipak, dotične reforme, posmatrane sa distance sitnog peska Varadera u vreme sijeste, izgledaju apsolutno nebitne - gotovo kao platforma o Kosovu iz ugla Džozefa Bajdena. A da li je poseta Bajden Džou, prema Tominom ukusu ipak preevrodoziranog političkog sina iz Nemanjine, krajnje nebitna, oceniće trust predsednikovih savetničkih mozgova. U tom smislu ne bi čudilo konstruisanje nekog novog
Potemkinovog sela u vidu kvazisukoba na relaciji predsednik - premijer. Nego, jesu li se Raul i Fidel ikada politički razmimoišli pre Tominog trijumfalnog dolaska u Havanu? (danas.rs)
Bonus video:
