Dok pišem ovaj članak, moje misli lutaju po sećanjima od maja prošle godine. U trenutku kada su vesti o Srbiji pogođenoj poplavama počele da se šire, u Sloveniji smo imali zahtevnu i dinamičnu kampanju za izbore za Evropski parlament (EP). Osim uspešnih poziva upućenih međunarodnoj zajednici za pomoć i donacije, još nešto je odjeknulo: navodno blokiranje određenih vebsajtova i onlajn sadržaja. Naime, onlajn sadržaj koji je prepoznat kao kritika na reakciju Vlade na poplave bio je uklonjen sa nekoliko vebsajtova, a pristup nekima je bio trenutno onemogućen.
Ovo nije jedini „alarm“ u pogledu slobode izražavanja i slobode medija koji imamo u poslednje vreme. Ako pogledamo unazad i napravimo rezime situacije u Srbiji od kada sam izabrana za izvestioca iz senke EP, prva stvar koja mi je na pameti je nezadovoljavajuća situacija u pogledu slobode medija. Istraživanje je pokazalo da medijsko okruženje u Srbiji nije povoljno za novinare koji su često žrtve verbalnih i fizičkih napada. Prostor za objektivno, profesionalno i kritičko izveštavanje je takođe znatno ograničen. Indeks slobode medija u svetu za 2015. to jasno oslikava: Srbija je zauzela 67. mesto (od 180 zemalja), što je za 13 mesta niže u odnosu na 2014. Izgleda da se situacija pogoršava i taj me trend brine.
Nažalost, stanje stvari je još turobnije u Crnoj Gori u kojoj se pre nedelju dana dogodio još jedan napad, a novinarka koja je radila svoj posao bila je žrtva napada. Njen automobil je uništen, a ona je ostavljena u strahu i pod policijskom zaštitom. Mi, poslanici EP, smo izrazili svoju zabrinutost povodom napada na novinare i medijsku imovinu nekoliko puta, ali izgleda da se situacija nije poboljšala. Mišljenja sam da sve dok se ne razreše slučajevi napada na novinare i dok se ne zadovolji pravda ne možemo očekivati zaustavljanje ovakvog trenda. Prema pomenutom indeksu slobode medija, Crna Gora je rangirana na 114. mestu, što je drugi najlošiji rezultat u Evropi.
Najlošiju poziciju u Evropi i 117. mesto od 180 zemalja zauzela je Makedonija, država u kojoj trenutno vlada duboka politička kriza, a u kojoj mediji - kao i u svakoj drugoj krizi - igraju važnu ulogu. Otkako je vlada Gruevskog preuzela kontrolu nad državom i njenim politikama, došlo je do ozbiljnih optužbi da je sam Gruevski preuzeo kontrolu nad medijima. Nagrađujući samo provladine medije i ignorišući kritiku, Gruevski je stvorio „lažno carstvo“ koje je dobilo svoj epilog pre nekoliko dana kada su se odigrali masovni antivladini protesti a koje nije prenela nijedna makedonska TV stanica. Za posledicu, Tviter i Fejsbuk, koji sve popupularniji među mladima i obrazovanima u poslednjih par godina, bili su jedini izvor informacija. Ipak, vlada je bila dovoljno cinična da ograniči pristup društvenim mrežama na dan protesta: prema rečima onih koji su držali različite zastave i pozivali Gruevskog da ode, internet konekcije su oslabile onemogućavajući postavljanje fotografija sa protesta.
Sve ovo me tera da se zapitam: Da li je kontrola javnog mnjenja, građenje lažnih carstava istomišljenika i kršenje temeljnih prava, oličenih u slobodi izražavanja, održivo na duge staze? To svakako nije demokratija, jer osnove demokratije čine slobodni mediji i pluralitet mišljenja.
U cilju dostizanja „zdravijeg“ stanja medija u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, vidim dve osnovne oblasti koje treba unaprediti: prvo, nepohodan je visok nivo slobode medija kako bi novinarima bilo omogućeno da izveštavaju kritički i bez samocenzurisanja; drugo, bolje regulisanje transparentnosti vlasništva nad medijima. Dozvoliti finansijskom kapitalu da određuje protok informacija i kreira javno mnjenje u istorijskim trenucima za ove zemlje - procesu pridruživanja EU - prosto je neprihvatljivo. Poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda je u srži EU. Sa druge strane, budućnost Srbije, Crne Gore i Makedonije je u evropskoj porodici naroda. Međutim, moj utisak je da stanovnici ovih zemalja žele veću slobodu medija i poštovanje slobode izražavanja nezavisno od njihove budućnosti u EU, zato što im je dosta ukidanja i cenzure.
Sofisticirane tehnologijame i društvene mreže vraćaju moć narodu i zbog toga ću ostati optimistična po pitanju dostizanja ovog cilja.
Tekst prenosimo sa ekskluzivnim odobrenjem, a pisan je za portal European Western Balkans
Bonus video:
