Bila su im puna usta Evrope. Svima. Majstorski su nas navukli da povjerujemo kako nas vode na Evropi. Koliko puta su samo u kampanjama predizbornim iskoristili taj termin u sloganu: Evropa. Sve ostalo bilo je nazadno, antivicilizacijko, desničarsko, konzervativno i neprosperitetno. Tako su tvrdili. Pomislili smo da će nakon 2006. i referenduma biti potrebno svega par godina i da ćemo biti dio te Evrope.
Ispostavilo se da je Evropa bila šargarepa. Sve su imitirali, glumili su Evropejce, oblačili odijela iz Evrope, ali njihov mozak se nije promijenio ni malo, nije evoluirao ka Evropi kojoj je trebao da se približi. Milo je obukao jareću kožu, a nama je držao pred nosem toliko godina Evropu kao šargarepu. Mi smo koračali kao magarci, dok nas je on vrtio u krug. Vratili smo se na polaznu tačku. Zapravo mrdnuli nismo.
Pedalj jedan se nismo pomjerili.
Od lažnih pro-evropejaca sad su preko noći postali listom svi Evroskeptici. Zašto? Svi do jednog, zato što je Milo tako rekao. Ili Gazda, kako ga oni interno nazivaju. On je odlučio da Evropa nije više cilj. Jer, ta Evropa može da ga ugrozi, može da mu postavi neke uslove, pa makar to bilo da sredi zakone, ispita slučajeve ubistava i pokušaja ubistava, da novinare ne mlate, tuku i da im ne prijete, za početak.
Namjerno govorim Evropa, a ne Evropska unija, jer ta EU sama je kriva što je dopustila toliko godina da Milo pušta korijene duboko i gledali su mu kroz prste oko svakih izbora. Sad kad se kokoti, kao gazda države koja je ušla u NATO, kao šef države koji lagano odbija EU, sad mu više ne mogu ništa. Preveslao je Momira, Sloba, Ruse, Sveta Marovića, NATO, pa što ne bi preveslao i EU.
Sad svi Milovi dvojnici i papagaji partijski neka pričaju kontra-Evrope, iste one u koju su se lažno kleli. Sad neka nam objasne kako je Brexit ispravan i kako EU tlači male zemlje. Sad će oni da budu vjesnici novog evroskepticizma zato što je Milo procijenio da mu je fotelja sigurnija ako nije u EU. Narod je ostao bez prilike da putuje bez pasoša, da trguje lakše sa većim zemljama, čak je i omladina, ona za koju je Mila savršeno briga ostala bez prilike da emigrira. Niko nema pravo da ih potencijalni krivi za to, isto kao što niko nema pravo da krivi desetine hiljada mladih građana Hrvatske koji su otišli ka Njemačkoj u potrazi za boljim životom. To je poenta, čekajući bolji posao, proći će život. Zato to nije više pečalba, već emigracija.
Jasno je kao dan, u Evropu kakva god da je sad, ne može se ići sa uređenjem kakvo je trenutno na snazi u Crnoj Gori. Sa korupmiranim i bahatim političarima, sa trulim sistemom sudstva, sa nepotizmom i kriminalom, naravno da takvu državu neće bez totalnog skenera pustiti u Evropu. Zato se Milo pravi da on odbija Evropu. Ali istina je drugačija, on nije dobrodošao. Crna Gora zbog Mila nije dobrodošla i neće biti dio Evrope. To je fakat.
Narodu ostaje da čeka neku novu Milovu šargarepu.
Bonus video:
