Savremeni čovjek je govedo. Ne vrijeđam, konstatujem. Tehnologija nas iźede, kao Hronos svoju đecu kod starijeh Grka. Dajemo se. Mislite da sam surov? Ne, ne. Ajde, zamislite govedo. Prva asocijacija - što govedo radi? Ono pase. A dok pase, glava je pognuta. Sad zamislite savremenog čojka. On drži tač skrin u rukama. I? Glava mu je pognuta. Induktivno - savremeni čovjek je govedo!
Kada savremenom čojku kažeš da je govedo, što će prvo da uradi? Misliti sigurno neote. On je toliko hibernirao svoje neurone, da njegova moždana kora liči na površinu mozga glavnog junaka Lego muvija. Počeće da gugla. G O V E D O. Onda ide wikipedia, i nakon kratkog prelaza preko latinskijeh naziva Bos taurus, oči mu padau na „Goveda su oduvek fascinirala ljude, koji ga smatraju simbolom snage i plodnosti. To je i razlog zašto su ove životinje prisutne u različitim religijama. Oni su sastavni deo zapadne kulture, služe kao inspiracija slikara i vajara, a često su i glavni motiv u crtanima, filmovima i reklamama.” Zašto? Savremeno govedo, tj. čovjek, iznad svega je opterećeno penetracijom i paruljinama (intelektualci bi rekli Erosom i profitom). Nije ovo simplifikovani Frojd, Anaksagorino spermoviđenije, Marksovo palamudenije, niti amfilohijevsko moraloučenije; percepcija sine. Rambo Amadeus je to divno i davno definisao, pobijajući Heraklitov “četverac”: …“mislim da su četiri elementa koja su stvorila svijet: qrac∏čkagoovnosisa x56”. Ajde bači pogled na emitovane televizijske programe - svaki minut dva čovjekovog stvaralaštva ima po jednu playboy zvečarku ili zeca. Nije ovakav trendić zaobišao ni verujuće zgrade - pedofilija i trka za vjernicima sabiše dogmu i askezu. Dakle, savremeni čovjek je i vjerujuće govedo. On ima svog pastira i svoju relikviju - gugl i tač skrin. Rekli su neki umni ljudi još damno, da će, pošto je dvadeseti vijek bijo vijek ideologija, dvadesetprvi biti - vijek religija. A ja bih dodao - i goveda. Odaklen meni pravo da govedarim? Evo - što je druga asocijacija za govedo? Đubrivo. A što je đubrivo do gomno (što bi reknuli stari Crnogorci). Savremeno tehnomen pogani zemlju vaskoliku. Svaki njen ćoš. Te rafinerija nafte, te bušotine, hotdogovi i ostali radioaktivni logosi. I vidimo e je Rambo bio u pravu. Četiri elementa, tvrđa od cimenta!
Ne kukam ja za nama. Kuka’ je Terminator 2, vrištale su razne apokalipse i Tarabošići, pisale se studije i organizovali zeleni protesti. Ja ni film sa interneta ne umijem skinut, i moj drug Gojko mi kaže da sam zaostali komunista, zarobljen u tehnologiji SSSR-a. Ma valan jesam, kažem. Viđi, milija mi je mašina za cukanje, no svi androidi, steroidi, rol apovi i ostali engleski izrazi koje nikad neću razumjet. Kad mi dođu naši bečelor eksperti savremeni pa vele - nije digitalizovano! Ama, dođe mi da se zapalim ka’ Jan Palah bezmajke. Onda se śetim Umberta Eka i njegovog skepticizma u vezi digitalizacije knjiga. Mmm, osjećaj ka kad uđeš u vrtić ili osnovnu školu poslije dvaes i kusur godina. Zamisli druže da sve što su čovjek i govedo napisali u svoijeh pet iljada godina pismenosti, stane na jedan “računar”. Razmišlja li se o eventualnim zloupotrebama za jedno dvjesta godina, kad se govedo otuđi do maksimum levela? Kad ne bude više odilo u biblioteke, no kad bude $eđelo u svoj tor i čekalo gugl da mu rekne dvije. Kropuj mi to!
Ima još jedan segmenat za obradu: savremeni čovjek je govedo - revolucionar. Ni jedan Robespjer, Danton, Mara, Roza Luksemburg, Če Gevara, Ljubo Čupić, Branko Ćopić (Mirko Kovač bi se zapitao okle ovaj ođen), nijesu sanjali da će njiova đeca pognute glave dizat revolucije. Buljeći u škatulicu. Nema više “Svi na barikade”! Sad je - SVI NA TABLETE! Tablete ili tablete, pitanje je sad, ali je jasno da se revoloucija više ne živi. Ona se pre$edi. I ko duže ostane u fotelju da misli do zore, taj je veći junak. To je naročito popularno u našoj državi. Obavezno se neki engleski nik nabači, i onda se: pljuje sistem - kapitalizam - Milo - opozicija - opet kapitalizam - šeruje kakvi ruski sajt - citira par filozofa - recituje par ruskih pisaca - opet Milo i - Amerika naravno. Potom se spava do 3h popodne i živi od izdavanja stanova od legata ili od malih i srednjih preduzeća. Taguj.me. Pojaši.me.
I nemogu više. Umorio sa se i ja, ma i vi. Svakako ovo pišem za grdne pare što mi CIJA daje, a koje popijem u KUD kod Dake. Sve u svemu, savremena čorba od robotike i računara, fejsbuka i virtuelnog dizanja adrenalina (i još ponečega) će nas dovest do trećeg Rambovog elementa. Ako nije već - śeme ni se zatire polako. Uh, kakav bih ja to bio kolumnista ili urbani komentator društvenije mreža (nema više ribarskih od kad nam ugasiše industrije), da ne bačim dva čojstva Marka Miljanova ili stiha Njegoševa: “Kome zakon leži u kompuzu, tagovi mu smrde nečovještvom (na govedinu)”. Nego, ponadajmo se da će prije no se pretvorimo u Rambov treći element, panut kakvi meteor i poslat nas dolje u litosferu, ka onaj dinosauruse, pa da neki novi oblik života naše fosile koristi za naftu i profit. I za kraj, Todor Kuljić: “Da li je novi oblik digitalne demokratije 'direktniji od direktne'? Ako blogeri slobodno iskazuju svoje mišljenje i ako ostavljaju digitalne tragove, da li su onda partije suvišne? Može li se pluralizam dosegnuti internetom? Teško. Internet osigurava prisustvo na mreži, ali ne i uticaj alternative. Tvitovanje ne ugrožava moćnike. Naprotiv, pre je to barijera koja štiti sistem zato što osamljuje pojedinca snabdevenog tablet računarom, TV aparatom i smart telefonom. Tehnika omogućava pojedincu iluziju da preko bloga može da bude zasebna partija. Nema fizičkog druženja niti jedinstva kao uslova akcije. Zato što sputava akciju, internet ne nudi alternativu nego je, naprotiv, neautentičnim mnoštvom sprečava. Digitalna tehnika nudi surogat demokratije…“ P.S. Svi likovi su stvarni, a pravopisne greške ne postoje jer jezik nije standardizovan.
Bonus video:
