STAV NOVINARA

Svi državni tamburaši

Ne zna se ni ko je nadležan. Ministarstvo održivog razvoja i turizma ovako odgovara medijima: “Pitajte Agenciju za zaštitu životne sredine, ime im govori da su nadležni”. Agencija: “Naše je samo da obavještavamo o kvalitetu vazduha, pitajte Institut za javno zdravlje”. Institut: “Nama zakon ne dozvoljava da reagujemo, nadležna je Agencija”. Agencija: “A što ne biste pitali Ministarstvo, oni odlučuju”. Ministarstvo: “Uputite pitanja Vladi”. Vlada: ćuti. Tišina i u Centru za ekotoksikološka ispitivanja
5 komentar(a)
Pljevlja, TE Pljevlja, Ekološko društvo Breznica, Foto: Ekološko društvo Breznica
Pljevlja, TE Pljevlja, Ekološko društvo Breznica, Foto: Ekološko društvo Breznica
Ažurirano: 19.12.2014. 08:52h

U Pljevljima ima svega 9.000 zdravih ljudi, a ukoliko žele da to ostanu, neka se ne kupaju i ne otvaraju prozore.

Ako ne poslušaju i obole, nemoj slučajno da optuže Vladu ili Opštinu. Neka to rasprave sa 21.000 svojih sugrađana koji imaju probleme sa disajnim organima, a koji, ljubomorni na njihovo zdravlje, namjerno lože šporete i ne daju vjetru da oduva maglu iznad grada.

Tako bi mogla da glasi poruka nadležnih Pljevljacima. Kada su se rugali decenijama, što ne bi i sad. Kada su mogli od znamenite varoši na karavanskom putu da naprave ruglo od grada, a po gostoljublju i domaćinstvu poznate Pljevljake pretvore u siromašne i nemoćne ljude, kad su mogli da im uzmu i bogatstvo na kome grad leži, a ostave deponije i jalovišta, što im ne bi uzeli i vazduh i vodu.

U čitavoj priči oko Pljevalja, većina Vladinih činovnika i predstavnika vlasti, ali i opozicije, kao spasonosno rješenje navodi izradu drugog bloka Termoelektrane, čime bi se uradila toplifikacija Pljevalja. Time bi, kažu, riješili problem “individualnih ložišta” i kotlarnica koji su, eto, glavni zagađivači.

A samo prije koji mjesec Vlada usvaja Izvještaj o realizaciji mjera iz akcionog plana za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu za period januar-jun 2014. U njemu se kaže da “izgradnja novog bloka TE, podrazumijeva i projekat toplifikacije zbog obaveze korišćenja kogeneracije (električne i toplotne energije)” i da je “ulaganje u toplifikaciju koja se vezuje za postojeći blok nerentabilno i investiciono neopravdano”.

U istom dokumentu se kaže je “remontom elektrofilterskog postrojenja TE Pljevlja tokom 2013. godine postignuto smanjenje emisija praškastih materija, a Nacionalnom strategijom upravljanja kvalitetom vazduha za period 2013-2016. je planirana i ugradnja sistema za desumporizaciju u TE Pljevlja što predstavlja veliku investiciju (oko 60 miliona)”. Prostije, ni za to nema para. A od natezanja sa Italijanima hoće li investirati, Pljevljaci, opet, nemaju koristi. Ali zato se ima para za onu makanjicu od autoputa.

Što bi se reklo, “ne zna ljevica šta radi desnica”. Ne zna se ni ko je nadležan. Ministarstvo održivog razvoja i turizma ovako odgovara medijima: “Pitajte Agenciju za zaštitu životne sredine, ime im govori da su nadležni”. Agencija: “Naše je samo da obavještavamo o kvalitetu vazduha, pitajte Institut za javno zdravlje”. Institut: “Nama zakon ne dozvoljava da reagujemo, nadležna je Agencija”. Agencija: “A što ne biste pitali Ministarstvo, oni odlučuju”. Ministarstvo: “Uputite pitanja Vladi”. Vlada: ćuti. Tišina i u Centru za ekotoksikološka ispitivanja.

Na skupštinskom odboru se pojaviše svi odreda, nemadoše kud, rekoše sve što treba, a za netačne tvrdnje i dizanje panike optužiše NVO i medije i iščudiše se što od njih ne traže podatke.

Ohrabrio se, nakon skoro mjesec dana, da nešto kaže gradonačelnik Pljevalja. Utješio je sugrađane da im je dobro u odnosu kako je onima u Sarajevu, Zenici, Tetovu...

Buku prave jedino nevladine organizacije i, što već postaje pravilo, Evropska unija. Otkud njima podaci i projekcije, kada se naše institucije kunu da ih nemaju i da ih čak, ne mogu ni imati? Kako to da se u Briselu brinu za zdravlje građana Pljevalja, a u Podgorici se prave mutavi?

Nema se kad. Svi kapaciteti usmjereni su na donošenje propisa o zaštiti vazduha, vode, zemlje (obavezno sa akcionim planovima), koje treba uskladiti sa propisima EU, a koji se neće primjenjivati. U njih treba obavezno umetnuti pravilo “zagađivač plaća”, pa zagađivače osloboditi plaćanja i prebaciti građanima da plate ceh umjesto njih.

Može im se. Tačnije, moglo im se, jer sve što se desi prirodi, desiće se i ljudima.

Čak i onima na funkcijama.