Krivokapić je rekao da je SDP “ispoštovao riječ, a ako je neko prevario građane to su oni koji pišu netačne tekstove” (Vijesti, 09.09.)
Mogli bi se složiti - svi istinoljubivi građani - sa drugom i gospodinom R.K. dičnim Crnogorcem i državotvorcem. Prevaren je bio onaj koji je želio da bude prevaren. Tijekom predizborne kampanje bio je dovoljno nejasan da ga razumiju svi kojima je odavno sve jasno. Podešavao se, zanago, u nadi da će „opoziciono“ nastrojeni SDP zadobiti koji dragocjeni postotak nezadovoljnih građana.
Otuda neophodnost korisnih nejasnoća i raznovrsnog koketiranja u predizbornom držanju SDP-a. Morali su, uostalom, imati neku priču. U tome su našli više nego dobrodošle trabante u licu veselog pozitivnog podmladka.
Jeste Miodrag Lekić ukazivao na „bal pod maskama“, da se ne zna ko je vlast a ko opozicija, da je to nečuveno za evropske običaje, pak zahtijevao „minimum jasnoće iz poštovanja prema građanima“. Esdepeovci su međutim, kao i njihovi poslodavci - „Evropljani“ posebnoga kova. Uostalom, da im nije Evrope i „integracija“ čega bi se mlađani latili. Gradili priču, zorili, obnašali vlast. U tom smislu ih je zaista neophodno pomagati i poduprijeti prigodnim, netačnim tekstovima. I glasačima.
Birači i građani
S obzirom da nam ovom prilikom nije prioritet pisanje netačnih tekstova, krivotvorenje stvarnosti i klepanje hvalospjeva vladajućoj klasi - valja napomenuti da u CG kojom rukovodi dvoimena partija - „koalicija“ demokratskih socijalista i socijalističkih demokrata, nema građana i birača. Oba entiteta su bez realiteta.
Postoje glasači, tačnije, sigurni glasači, podupirači, a to je napokon nešto autohtono - postkomunističko i predgrađansko u isti mah. Izum i proizvod “državotvorne”, jednojajčane, vlastodržačke, koalicije. I stigosmo sa takvim šjedocima, bez ekonomije i vojske, pred vrata Brisela i Vašingtona. U predstojećoj “presudnoj godini za evroatlantske integracije”(R.K.) izglasaće nam sigurni glasači Evropu i NATO. Očekuje se priliv istih: “socijaldemokrate”, naime, preuzimaju rukovođenje javnim preduzećima.
Tako će osigurati i pritvrditi: vlastodršci vlast, a pouzdani glasači stara i nova radna mjesta. Priča se da je jedan nezaposleni na samrti tražio da ga prime u partiju: želio je da umre kao član. Dockan: u državnim organima hiljade podobnih viška - po javnim preduzećima i hodnici puni sigurnih glasača. Skrckaše što imamo i što nemamo.
Nikad sa opozicijom
„Činjenica je da SDP nikada nije pregovarao sa opozicijom o koaliciji, već samo o manjinskoj upravi koja bi vodila grad do novih izbora” (R.K.) Evo jasnoće - sve u svoje vrijeme. Neka opozicija osvoji vlast ako misli da joj SDP ustupi, pod istim uslovima, oba svoja odbornika. Ali to je, naravno, čista teorija. Novi izbori, koje hipotetički pominje euro „socijaldemokrata“, dolaze u obzir, naravno, samo u slučaju da opozicija, blagodareći sigurnoglasačkoj „izbornoj“ infrastrukturi, ostane u manjini. Samo takvoj jednopartijskoj „demokratiji“ i „izborima“, posvećene su „državotvorne“ koalicione „socijaldemokrate“.
Kome je naposljetku korisno, a kome škodi da se govori istinito i jasno ili pak pišu netačni tekstovi. O Crnoj Gori kao jednopartijskoj državi gdje je postkomunizam donio privatizaciju, ali ne i demokratiju. U kojoj niko ne odgovara za kriminalne privatizacije u kojima je bogatstvo čitave nacije preko noći postalo svojina nekolicine i njihovih pomagača, za jedno novo, postkomunističko osiromašenje masa, sa svim svojim društvenim i individualnim posljedicama.
Za istorijsko nazadovanje, gdje smo osim jotovanja, toliko dragog „državotvornom“ našem „socdemokrati“, na mnogim mjestima ekonomski, kulturno i moralno otišli ispod nivoa dostignutog komunizmom. Na kraju krajeva za etnofiletizme, nacionalizme, rasizme i fašizme, za krvave građanske ratove, pa čak i genocide. Ko je od svega toga spasio i amnestirao DPS. „Koalicija“ dabogme. Jednojajčana i jednopartijska. I sigurni glasači.
Bonus video:
