Već duži niz godina se uočava relativno velika erozija na nekoliko značajnijih crnogorskih plaža. Najveća oštećenja su registrovana u zimskom periodu, pri dejstvu talasa relativno velikih visina. U takvim uslovima talasi prouzrokuju eroziju plaža i odnose materijal sa plaža u more.
Tipičan primer erozije cnogorskih plaža predstavlja plaža u Sutomoru. U prošlosti je plaža u Sutomoru bila stabilna i veoma prostrana. Očigledno je da je postojala ravnoteža između količina nanosa koje su pod dejstvom talasa odnošene u more i količina nanosa koje su iz dva bujična toka, koji se ulivaju u more, stizale na plažu u Sutomoru. Erozija plaža se odvija pod dejstvom prirodnih i ljudskog faktora. Međutim, poslednjih nekoliko decenija se erozija plaža u svetu, pa i u Crnoj Gori odvija pod dominantnim uticajem ljudskog faktora. Osnovni uzrok nestabilnosti plaža leži u nekontrolisanom razvoju i izgradnji u priobalnoj zoni. Drugim rečima, čovek svojim aktivnostima u priobalju veoma često prouzrokuje, direktno ili posredno, nestabilnost plaža. Na veoma staroj fotografiji plaže u Sutomoru se uočava da su prve kuće zidane na samoj plaži jer iza plaže počinje strm i brdovit teren. No širina plaže je bila velika pa je dejstvo talasa bilo amortizovano pre njihovog nailaska na izgrađene objekte.
Kako je urbanizacija priobalja napredovala tako su rasle i želje da se priobalni pojas prilagodi izgledu velikih turističkih centara. Ispred prvog reda kuća je izgrađeno šetalište sa vertikalnim obalnim zidom. To se može uočiti i na fotografiji plaže iz davne 1962. godine. Duž većeg dela plaže pruža se obalni zid, koji je pri dejstvu talasa većih visina, direktno izložen udaru talasa.
Obalni zidovi duž plaža u Sutomoru i Petrovcu predstavljaju tipičan primer kako građevinski objekti mogu direktno izazvati nestabilnost plaža. Pri projektovanju ovih obalnih zidova nije vođeno računa da oni moraju biti van domašaja talasa velikih visina koji se mogu javiti u zimskom periodu. Kako su obalni zidovi približno vertikalni, skoro celokupna energija talasa se amortizuje u zoni zida. U procesu rasipanja energije talasa pri njihovom dejstvu na obalni zid, veoma je značajna vertikalna komponenta koja prouzrokuje eroziju nanosa na plaži u zoni ispred zida. Pri dejstvu talasa izuzetno velikih visina intenzitet erozije može biti toliki da temelji obalnog zida budu potpuno ogoljeni, što neminovno dovodi do rušenja zida. Erodirani nanos talasi odnose u more, pa na najugroženijim deonicama dolazi do drastičnog smanjenja širine plaže. Zimski period tokom 1999. i 2000. godine bio je karakterističan po pojavi nekoliko izuzetnih olujnih nevremena, praćenih pojavom talasa veoma velikih visina. Osim značajnih oštećenja glavnog lukobrana luke Bar, uočena su oštećenja i na nekim drugim objektima duž područja Morskog dobra. Među najvažnijim posledicama ovih nevremena su svakako rušenja obalnih zidova, i erozija i oštećenja plaža u Petrovcu i Sutomoru.
Dva bujična toka ulivaju se u more duž Sutomorske plaže parktično više ne unose nikakve značajnije količine nanosa u zonu plaže. To je posledica nekontrolisane urbanizacije priobalja i određenih hidrotehnićkih radova na regulaciji bujičnih vodotoka. Dakle, opet je u pitanju ljudski faktor. Nema prinosa nanosa na obalu a eroziona moć talasa ostaje, pa je erozija plaže neminovna.
Postavlja se pitanje šta se može učiniti da se spreči dalja degradacija plaže u Sutomoru. Davne 2001. godine, posle rušenja obalnog zida, je urađen projekat revitalizacije plaže u Sutomoru. Projektom je bilo predviđeno proširenje plaže nasipanjem peska i šljunka na obalu i izgradnja podvodnih pragova koji bi redukovali visine talasa u zimskom periodu. Nažalost, realzacija tog projekta do danas nije ostvarena. U nedavnom članku objavljenom u Vijestima ponovo je ukazano na ozbiljnost problema erozije plaže u Sutomoru. Ako se u skorije vreme nešto ne preduzme mogu se ponovo očekivati značajna oštećenja plaže i obalnog zida. Najintenzivnije dejstvo talasa uočava se na krajnjem severozapadnom delu plaže gde je širina plaže manja od 10 m. Prema svedočenju meštana temelj obalnog zida je delimično ogoljen pa se ponovo može očekivati njegovo rušenje pri dejstvu talasa ekstremnih visina u zimskom periodu.
Na kraju treba istaći da je proces erozije prisutan na većem broju crnogorskih plaža. Osim Sutomora i spomentog Petrovca erozija plaža je uočena na Adi Bojani, u Pržnom, na plaži Mogren u Budvi itd. No i pored ozbiljnih problema Crna Gora praktično ne čini ništa da se negativni trendovi erozije plaža zaustave. A trebalo bi jer je Crna Gora potpisnik Protokola o integralnom upravljanju obalnim prostorom Sredozemlja. U članu 23 ovog protokola se traži da sve zemlje potpisnice učine značajne napore u cilju sprečavanja ili ublažavanja efekata erozije obala. Takođe se zahteva da se preduzmu mere da se održi ili revitalizuje prirodni kapacitet obala, uzimajući u obzir i uticaj podizanja nivoa mora usled klimatskih promena.
U toku je izrada projekta Program integralnog upravljanja obalnim područjem Crne Gore (CAMP CG) i Prostornog plana posebne namjene za obalno područje Crne Gore pa bi bilo logično da se problemi erozije plaža i njihove revitalizacije u tim dokumentima detaljno analziraju i obrade. No mali su izgledi da će se tom problematikom neko ozbiljnije pozabaviti jer su na nedavnom obeležavanju svetskog Dana obale predstavnici Ministsrstva održivog razvoja konstatovali da je stanje crnogorskih plaža zadovoljavajuće!
Čini se ipak da je i stručna i šira javnost svesna da problem erozije crnogorskih ozbiljan i da ga treba rešavati. No kao da preovlađuje mišljenje da će te nagomilane probleme neko drugi rešavati. Ako neko misli da će se EU pozabaviti time tokom procesa pridruživanja Crne Gore onda se silno vara. Najpre, morske obale i plaže se tretiraju kao nacionalno prirodno nasleđe pa se očekuje da svaka zemlja sama brine o svom nasleđu. Osim toga, mediteranskim zemljama iz Evropske unije i ne odgovara preterano da se turizam u Crnoj Gori razvija jer se danas vodi bitka za svakog turistu. Dakle, ili će Crna Gora sama rešavati problematiku plaža ili će najugroženije plaže postepeno nestajati. Projekti revitalizacije prirodnih plaža jesu po pravilu skupi, ali bez prostranih i širokih plaža nema razvoja turizma. Ako je Španija uspela da na 400 lokacija revitalizuje svoje prirodne plaže, valjda i Crna Gora može da revitalizuje nekoliko najugroženijih plaža.
Bonus video:
