Ćorsokak

Očekivano je i politički legitimno to što Đukanovićeva vlast izigrava zahtjeve Evropske komisije, što se priča o “krupnim ribama” pretvorila u vic i što nadležne institucije već godinama Briselu isporučuju puku formu bez mjerljivih sadržaja. Đukanović prosto brani pokradene milione i sopstvenu slobodu i glupo je od njega očekivati da “na oltar Evrope” priloži bilo koju krupniju ribu iz svojih redova. Nadam se da je svakome u Briselu to postalo jasno.

Ali ja tu “legitimnu Đukanovićevu opstrukciju” ne vidim kao najveći problem naših integracija. Tačnije, mislim da se najveći problem u ovom trenutku uopšte ne nalazi na crnogorskoj, već na suprotnoj, evropskoj strani.

Jasno je da unutrašnji crnogorski problem sa kriminalom i korupcijom ne leži na strani mafijaša i DPS-a, već na strani crnogorske policije i pravosuđa. Prosto rečeno – nije problem u tome što je DPS korumpiran i što mafijaši rade svoj kriminalni posao, već je problem što policija i pravosuđe kilavo funkcionišu i što nemaju rezultata.

Po istoj toj logici, na nivou odnosa CG-EU, problemi u neispunjavanju obaveza iz poglavlja 23 i 24 ne mogu se dominantno staviti na stranu Crne Gore kao štićenika, kao nekoga ko je predmet briselske obrade. Prostom paralelom sa prethodnim, lako se zaključuje da se razlozi neefikasnosti moraju dominantno tražiti na evropskoj strani, dakle na strani vaspitača, implementatora. Brisel je taj čiji se efekti za sada ne vide.

Nije sve zbog lukavstva lisica, nešto je i do gluposti kokošaka – davno je rekao narod.

Standardni mehanizam štapa i šargarepe, kojim je do sada implementirana politika proširenja, u crnogorskoj priči se očito pokazuje kao neprimjeren i kranje neefikasan. Što bi rekao Brisel – taj mehanizam ne daje mjerljive rezultate! A uzroci njegove jalovosti su brojni.

Prvo - taj se mehanizam, u fazi otvorenih pregovora, obično svodi samo na šargarepu (čitaj - učlanjenje u EU). Drugo – ta briselska šargarepa je crnogorskoj vlasti mnogo manje privlačna od ruske kobasice i od brojnih mafijaških biznisa. A baš ta briselska šargarepa ima ambiciju da isključi i kobasicu i unosne biznise. I konačno, treće – nije Đukanovićeva ekipa sastavljena od demokratskih vegetarijanaca, već od autokratskih kobasičara, pa ih zato evropska šargarepa uopšte ne zanima.

Istina je da je za naše specifične probleme Brisel osmislio novi, specifični integrativni pristup. Naime, Crna Gora će čitav tok pregovora provesti na “raspeću” ključnih poglavlja o vladavini prava i borbi protiv korupcije i mafije. Ali ja ne vidim da taj specifični pristup, koji je načelno dobar, prati i adekvatan, specifičan mehanizam implementacije. Umjesto štapa, u Podgoricu Brisel šalje samo šargarepe. Kao da neko tamo misli da će evropskom šargarepom prevaspitati poslanika Jelića?! Zato se mi već danas nalazimo u svojevrsnom ćorsokaku, iako poglavlja 23 i 24 još nijesmo ni otvorili.

Evo nekoliko najsvježijih primjera te političke šizofrenije, tog nesklada specifičnog pristupa i neadekvatnog mehanizma primjene, novog pristupa i starog mehanizma.

Brisel nas poziva u oštriju borbu protiv korupcije, a istovremeno traži od opozicije da prihvati odluke korumpiranih institucija. Odluke u kojima se, recimo, tvrdi da u aferama Telekom i Drago Đurović – korupcije uopšte nije bilo! Zatim, Brisel traži od nas nultu stopu tolerancije prema organizovanom kriminalu, a onda poziva većinu Crne Gore da prizna “pobjedu” izborne mafije i da se pomiri sa organizovanom izbornom krađom!

Konačno, Brisel uporno toleriše što, kroz mehanizam državne pomoći i kreditnih garancija, na cnogorskom budžetu godinama parazitiraju privatni KAP i Prva banka, protivzakonita Pobjeda, italijanska TERNA, i mnogi drugi fiskalni vampiri, iako je to suprotno temeljnom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Paradigma ove evropske političke šizofrenije jeste situacija koja se nedavno odigrala u Skupštini Crne Gore. Istog dana je skupštinska većina u parlamentu usvojila dva dokumenta - Deklaraciju POSP-a (evropsko-crnogorskog parlamentarnog odbora) i Zaključke o KAP-u. Suština onoga što se prvim dokumentom traži, drugim dokumentom se ismijava i gazi. A na kraju dana se jedan od europarlamentaraca, koji je demokratiju učio u Moskvi još u Staljinovo vrijeme, obrušio baš na DF – na jedinoga koji u toj antievropskoj skupštinskoj farsi nije učestvovao.

Ideja Evrope nije izrasla na hladnoratovskoj logici duplih standarda, po kojoj je proširenje bloka bilo cilj koji opravdava svako savezništvo. Ne može se evropska Crna Gora graditi u “plodnoj bilateralnoj saradnji” sa antievropljanima i kriminalcima. Ujedinjena Evropa je nastala i izrasla kao dobrovoljna zajednica demokratskih vrijednosti i opstaće dogod bude takva.

A što se tiče konačne poruke Briselu, najbolja je ona narodna - na ljutu ranu, ljutu travu.

Dakle - štap, štap! A šargarepu čuvati samo za one koji istinski baštine i brane evropske vrijednosti.