SRDAČNO S KOSOVA

Tolerancija ekstrema

Pravo pitanje za sve nas Balkance, danas, jeste: zašto naše neodgovorne, kriminalizovane, populistički i ekonomski nesposobne lidere tolerišu, a u nekim slučajevima čak i promovišu, Evropa i Amerika?
0 komentar(a)
Ažurirano: 19.04.2012. 10:25h

Regija nikako da se umiri krene naprijed.

U Makedoniji su visoko podignute međunacionalne tenzije. U Srbiji su predstojeći izbori ponovo vratili radikalni nacionalizam u centar politike. Bosna i Hercegovina nastavlja da vegetira između etničke podjele i političke nefunksionalnosti. Kosovo se teško navikava na činjenicu da je sjever države postao rak kojeg je teško izliječiti.

A svi skupa, zajedno sa Crnom Gorom i Albanijom, pate od korupcije i organizovanog kriminala, koji već decenijama haraju cijelom regijom i još uvijek vladaju većim dijelom političkih elita i institucija u svim ovim državama.

Slika je ružna, a autistički pozitivan način na koji Evropska unija redovno vidi regiju i sva ova dešavanja, samo daje više snage onima koji takvu sliku održavaju.

Nivo briselske tolerancije za političare kao što su, na primjer, makedonski premijer Nikola Gruevski ili predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, je, u najmanju ruku, zabrinjavajući za građane svih balkanskih državica.

Jer, to su ljudi koji ne prezaju da se igraju vatrom nacionalnih tenzija, dok svoje vladavine održavaju balansom korupcije, klijentelizma i populizma. Gruevski i Dodik nisu jedini. Takve lideri danas odlučuju i u Beogradu, Prištini, Sarajevu, Tirani, Podgorici…

Da stvar bude još gora, političke alternative u ovim našim zemljama nisu mnogo bolje, a u nekim slučajevima su vidljivo gore! Malo ima onih pravih, proevropskih političkih opcija, a i te koje postoje su politički veoma slabe, neprestano su napadane kao izdajničcke, ili su pak marginalizovane, i to od same Evropske unije i zapadnih centara moći.

Čedomir Jovanović i njegovi liberali u Srbiji su samo jedan od takvih primjera!

* * *

Tako, ispada da Briselu i zapadnim zemljama više odgovara da Balkan vode korumpirani nacionalisti, koji bi da ove male, slabe države i njihove naivne i napaćene građane vječno drže na pragu Evropske unije, ali ne i u njoj. Jer, našim liderima ne odgovara da budemo punopravni Evropljani, jer bi onda morali stvarno polagati račune za izborne krađe, ekonomske pljačke i nacionalističke igre životima.

No, ima dosta vremena od kako su ljudi generalno svjesni da su im političke elite ovakve kakve jesu: neodgovorne, krimnalizovane, nacionalno isključive, populističke i nesposobne da građanima stvore ekonomski povoljnije uslove.

To znači da je, u stvari, pravo pitanje, danas, zašto se takvi lideri tolerišu, a u nekim slučajevima i promovišu, od strane Evrope i Amerike?

Zvaničan odgovor od bilo kog zapadnog diplomate je da su ti ljudi izabrani na demokratskim izborima, i da imaju taj demokratski mandat da služe građanima vladajući, a nezvanično će priznati kako su jako svjesni da su izbori manipulisani i da demokratija ne funksioniše kako treba, ali će brzo dodati da je situacija takva da su ovi na vlasti dobri partneri u očuvanju neprocjenjivo važne regionalne stabilnosti, i da u stvari ne postojo neka bolja alternativa jer “svi su isti”.

Ili, kako to nedavno reče američki ambašador u Prištini, govoreći u rasprostranjenoj korupciji u redovima vlasti: svi su isti, jer su sve političke partije uključene u korupciju. Isti ambasador koji neprestano hvali Vladu i premijera Tačija, za koga kaže da vodi zemlju i dobrom pravcu i da ima dobru viziju!

Znači: Zaboravite korupciju! Zaboravite pravnu državu! Zaboravite zapadne standarde i vrijednosti!

* * *

Jedan odgovor koji se iz ovoga neprestano naslućuje, ali kojeg nećemo čuti ni zvanično ni nezvanično, jeste da je Zapad, u stvari, digao ruke od uključenja Balkana u Evropsku uniju, te da je regija danas važna samo zato jer služi kao neka vrsta tampon zone između Evrope i Istoka.

Gorka istina koja se tiho čuje iz ovoga jeste da većina nas nećemo jednoga dana biti dio Evropske unije, barem ne u dogledno vrijeme i dok bude dominirao ovakav stav Zapada prema nama da nije važno kakvi su ovi koji nas vode, već je važno da oni rade što se od njih traži i da se održi ta krhka regionalna stabilnost!

Zato je meni sve jasnije da nas, građane Balkana, mnogi u Briselu i ostalim centrima Evrope i Zapada, tretiraju kao Evropljane manje vrijednosti i drugog reda, od kojih se očekuje da budu sretni živeći pod režimima kakve niko u “normalnoj” Evropi ne bi podnosio ni 24 sata.

Jasno mi je: digli su ruke od nas, ali nam to neće reći, jer im još trebamo, čak i kad se ubijamo, krademo i lažemo.

A što je većini nas, koji nismo na vlasti ili u politici u nekom od ovih balkanskih modernih Sandžaka, dosta takvog života, i da bi radije da mirno i dostojanstveno živimo, u miru i pod zaštitiom zakona - to im nije važno.

Kako dalje?

Meni je jasno da izbora nema: moramo ljudi se boriti za evropske vrijednosti. Čak i protiv Evrope!

Preporučujemo za Vas