dvije sindikalne

Marš u stroj!

Ovih dana postrojavaju se jedinice Vojske Crne Gore, ali ne da bi se razradili vojni operativno-taktički zadaci, nego da bi se vojnicima komandovalo da se isključe iz Sindikalne organizacije Vojske Crne Gore i da se „prekomanduju“ u drugi (priča se starješinski) sindikat
0 komentar(a)
Vojska CG, Foto: Luka Zeković
Vojska CG, Foto: Luka Zeković
Ažurirano: 26.02.2019. 19:41h

Odavno nas svrstavaju i postrojavaju, bilo da je to po političkoj, nacionalnoj, vjerskoj ili nekoj drugoj osnovi. Ali nije bilo očitijeg i vulgarnijeg primjera, od sindikalnog postrojavanja koje se ovih dana sprovodi u Vojsci Crne Gore.

Nećete vjerovati (ili možda hoćete) sindikalno organizovanje podiglo je na najveći stepen uzbune kompletan vojni establišment. Ovih dana oni ga ne spavaju. A kako i ne bi. Ma kakav Avganistan i Talibani, to su „trice i kučine“.

Ovdje je u pitanju nešto STRAŠNO, nešto što se zove SINDIKAT. To nešto (što je uzgred rečeno Ustavom i zakonom dozvoljeno) može da ugrozi - DESTABILIZUJE, DEZORGANIZUJE, DEZINTEGRIŠE, DEZ... naše oružane snage, naš put u evropske i evroatlantske integracije. Boli glava, bar tako kažu!

Zaista, ako se igdje nešto može držati pod kontrolom, onda je to u vojsci. Sistem komandovanja i subordinacije, po principu „izvrši, pa se žali“ onome ko ti je naredio da izvršiš, obeshrabruje i one najhrabrije.

Jednostavno, ako neko iskoči iz konteksta slijedi komanda „marš u stroj“. U protivnom, čeka ga prijeki sud, neće karijerno napredovati, biće degradiran formacijski i moralno.

Zato se ovih dana postrojavaju jedinice Vojske Crne Gore, ali ne da bi se razradili vojni operativno-taktički zadaci, nego da bi se vojnicima komandovalo da se isključe iz Sindikalne organizacije Vojske Crne Gore i da se „prekomanduju“ u drugi (priča se starešinski) sindikat.

Oni koji se nijesu „prekomandovali“ prolaze kroz pomenuti vojni dril. Reklo bi se i treba da istrpe, to su vojnici, poslije će biti čvršći i jači! A da li je baš tako?

Sve se dešava u godini kada treba da ispunimo uslove za dobijanje datuma početka pregovora za pristupanje Evropskoj uniji. Pa gdje su tu svi ti međunarodni paktovi, deklaracije i konvencije koje garantuju ljudska prava i slobode, među kojima je i pravo na slobodu sindikalnog organizovanja i opredjeljivanja?

Zar je moguće da vlasti ostaju slijepe na brojne dokumentovane primjere kršenja ovih dokumenata čije vrijednosti smo ugradili u Ustav Crne Gore? Zar je moguće da niko od nadležnih ne želi da primi na „raport“ i da čuje sindikalce nad kojima se u Vojsci posljednjih mjeseci vrši najdrastičniji mobing, degradiraju ih, uskraćuje im se karijerno napredovanje, pokreću se disciplinski postupci i prijeti im se ukidanjem formacijskog mjesta (narodski rečeno postaju „tehnološki“ višak).

Do nedavno Ustav je zabranjivao sindikalno organizovanje u Vojsci, tako da je ova tema, za veliku većinu nas, novina i potpuna nepoznanica. Zbog toga je ovom prilikom neophodno spomenuti EUROMIL – Evropsku organizaciju vojnih udruženja, koja je osnovana 1972. godine, koja obuhvata 32 vojna i sindikalna udruženja u Evropi.

Članovi EUROMIL udruženja promovišu socijalne i profesionalne interese oko 500.000 građana Evrope u 24 države (Njemačka, Francuska, Velika Britanija, Belgija, Italija, Danska, Španija...).

EUROMIL je najvažniji evropski forum za saradnju i razmjenu iskustava unutar profesionalnih vojnih udruženja. Dugogodišnje iskustvo EUROMIL-a je pokazalo da se države koje dopuštaju punu slobodu prava na udruživanje njihovih vojnika nisu suočile niti sa gubitkom vojne efikasnosti, niti vojne discipline.

Naprotiv, iskustvo je pokazalo da je stupanjem EUROMIL-a u dugoročni dijalog sa vojnim udruženjima oko njihovih društvenih i radnih uslova (kao što su pitanja vezana za plate i uslove zapošljavanja) pomoglo službi i približilo vojne organizacije, te podiglo moral i lojalnost unutar trupa. Preporuku po tom pitanju dala je i Parlamentarna skupština Vijeća Evrope 2002. godine (1572).

Zar država Crna Gora ne bi trebalo da pohrli u članstvo jedne takve organizacije, te da iskoristi sve mogućnosti i pogodnosti koje pruža ova organizacija?

Zato moramo da prozremo što se to dešava u našoj Vojsci. Odnosno, da li se u konkretnom slučaju, od sindikalnog djelovanja u Vojsci, brani vojni poredak ili pojedinci koje bi to sindikalno djelovanje razotkrilo u eventualnim nepočinstvima?

Pitam se što možemo da očekujemo od vojnika koji se zakleo da će, ako zatreba, i život položiti za domovinu, kada ga ta ista domovina svakog dana kinji, drži pod stresom, prijeti mu otkazom, sindikalno ga ucjenjuje, porodicu mu dovodi u ekonomsku i psihičku nestabilnost?

Da li se aktuelnim dešavanjima u Vojsci Crne Gore podiže moral i lojalnost unutar trupa? Na ta pitanja hitno moraju da odgovore nadležni, po meni, prvenstveno članovi Savjeta za odbranu i bezbjednost Crne Gore koji posjeduju vrhovnu vojnu komandu, a samim tim i odgovornost.

Što prije dobijemo odgovor, tim prije ćemo bezrezervno moći da izgovorimo floskulu - Vojsko naša, diko naša!