Ima u filmu Grudi nešto što te uhvati, stisne baš za grudi pa neće da te pusti. Sve ono što prepoznaš u svojoj porodici, široj familiji, komšiluku, babi, curi, profesorici, krvniku, kriminalcu, ulici, na kraju i u svome kraju, sve što prepoznaš i u sebi. Premnogo stvari prepoznaš, preslikanih scena iz tvoje zemlje, države, iz svih naših života. Sve je to stalo u Grudi.
Gledanje filma Grudi je iščekivanje, kao vožnja uz liticu, nešto poput emocije iz serije Big Little Lies. Znaš da u toj vožnji ima mnogo lakat krivina, opustiš se malo u međuvremenu, pa ti neko opet lupi šamar na sledećoj krivini. Kad sam već pomenuo šamar, ima jedan u filmu, koji mi je zadao muke. Kao “majčin sin” i brat dvije sestre teško i na filmu prihvatim kad neko ošamari ženu, naročito kad na šamar niko ne odreaguje. Teško to mogu da prihvatim i da shvatim da u zemlji “čojstva i junaštva” junaci olako zamahnu ka nježnijem polu. Iako znam da toga ima, premnogo.
Zato je i važan film Grudi režiserke Marije Perović, jer kači mnogo neuralgičnih tačaka Crne Gore i svega što regionom krstimo. Sve kapisle redom dodirne, nemaštinu, skrhane vrijednosti, nov i izuzetno jak talas primitivizma. Ali tim se naravno bavi još filmova, zato ima još nešto mnogo važnije što diferencira Grudi od ostalih. Grudi nisu kliše, nisu još jedna socijalna priča o tome kako je život na Balkanu težak. Nema patetike iako je teška priča. Dodirne i temu da ko para nema teško može i da se liječi. Ipak ima komike, ima tog izuzetno važnog začina, te molijerovske suštine.
Jer, lako je prikazati jad i bijedu, to je najlakše. Najjednostavnije. Ali prikazati u sred muke iskru ljubavi, dozu pravog prijateljstva i motiv da se neko bori, to je veličanstven poduhvat za sredinu kakva je Crna Gora. Za surovu sredinu kakva je Nikšić.
Progovoriti o ženama je lako, ali progovoriti na pravi način u Crnoj Gori o ženama je vraški teško.
Ovo nije još jedna NVO priča, ovo je realna priča, konkretan film koji već baca svjetla daleko. Marija Perović je filmom Grudi uperila reflektor u jednu od najvažnijih tema u društvu.
Neka mi oproste sve najčitanije, najkomentarisanije i najšerovanije vijesti na portalima, neka mi oproste svi ljudi navučeni na novosti o ubistvima, fudbalu, klanovima, NBA, starletama i kriminalu, neka oprosti i crkva, pa i vlast, ali nemamo ništa uzvišenije od ljubavi i zdravlja na ovome svijetu. Za sad.
O tome se u Grudima radi. Otuda i pozitivni nemir u grudima svakome ko pogleda Grudi. Jer ovo nije film o bolestima, ovo je film o pregnuću, o tome da vrijedi iscimati se za život. Uvijek.
Zato Grudi vrijede!
Bonus video:
