NEKO DRUGI

Parapolitičko ubistvo

Kako to u Srbiji već ide - pokojnik, koga su režimlije i njihova kosovska ekspozitura do juče smatrali izdajnikom - prekonoć je stekao oreol mučenika za nacionalnu stvar
94 pregleda 2 komentar(a)
Oliver Ivanović, Foto: Beta-AP
Oliver Ivanović, Foto: Beta-AP
Ažurirano: 01.02.2019. 12:47h

Bilo je sasvim predvidivo da će vest o ubistvu Olivera Ivanovića u državnom vrhu Srbije izazvati stravičnu pometnji, težak amok i posledičnu seriju eskpolizivnih, poluhisteričnih izjava i nepromišljenih poteza...

... ali ako stavimo ruku na srce, ako samo malo razmislimo, brzo ćemo dokonati da iako jeste bilo šok, ubistvo Olivera Ivanovića uopšte nije bilo toliki grom iz vedra neba, kolikim su ga predstavili državotvorni mediji i dežurni teoretičari zavere.

Jer, pazite. Mesecima unazad - praktično otkako je izašao iz zatvora i počeo da vodi politiku kompromisa i pomirenja - Oliver Ivanović je bio izložen neprekinutoj seriji pljuvačina, pretnji, pritisaka, raznoraznih šikaniranja, paljevina automobila, a iz “bezbedonosne zajednice” - međunarodne, ne naše - Ivanoviću su povremeno stizala diskretna upozorenja da će duže poživeti u zatvoru, nego na slobodi.

Kako to u Srbiji već ide - pokojnik, koga su režimlije i njihova kosovska ekspozitura do juče smatrali izdajnikom - prekonoć je stekao oreol mučenika za nacionalnu stvar, još se nije čestito bio ni ohladio, a behu pali predlozi da se zahvalno otačastvo Ivanoviću oduži imenovanjem jedne ulice, dočim je Aco Srbin (ili to beše čuveni unuk, Đurić) “ocenio” da je “pucanj u Ivanovića pucanj u sve Srbe”. Treba li reći da se se, ako ne baš svi, a ono dobar Srba, osetili upucanim.

Odmah potom Aco Srbin je oštrim tonom demantovao inisinuacije opozicije serbske da je Ivanovićevo ubistvo političko, propuštajući pritom da kao pravnik (sa prosečnom ocenom deset) narodu i senatu pojasni da kako je moguće da ubistvo političara na pragu njegove političke organizacije bude okvalifikovano kao neko drugačije, zločin iz strasti, recimo, ubistvo iz nehata ili na mah. Tu bih se ipak (delimično) složio sa Acinom konstatacijom, jer se tu radi o parapolitičkom ubistvu sa elementima nehata, ne, međutim, Ivanovićevog, nego nehata nadležnih srpskih službi - znate na koje mislim - koje su zacelo morale znati šta se iza brda valja, a nisu ni pomišljale da Ivanoviću dodele obezbeđenje.

Kako jedna država funkcinšie najbolje se vidi u takozvanim kriznim situacijama, ( parapolitičko  ubistvo je jedna od takvih) u kojima treba ostati pribran, a metež koji je u srpskom državnom vrhu nastao posle severnomitrovičkog atentata, bio je samo malo manji od onog prilikom velikog povodnja iz 2014. Ovako su stvari tekle, Srpska delegacija je promptno povučena sa nezapočetih srpskoalbanskih pregovora u Briselu i time albanskoj strani dala argument za logički uverljivu, mada najverovatnije ne tačnu, dubaru da je Ivanovievo ubistvo maslo Beograda, smišljeno s ciljem da se miniraju pregovori. Aco Srbin je, istina, ostavio otvorenom mogućnost da je Ivanović - na podobije mnogih drugih Srba, svih vremena i boja - stradao od srpske ruke, ali je momentalno “izvadio” stvar ustvrdivši da ubica, sve da je i Srbin, u stvari nije Srbin., ponovo prošuštajući da pojasni - a da koji je Crven Ban onda?

(danas.rs)

Preporučujemo za Vas