NEKO DRUGI

O vrlinama vladaoca

Mudre pouke za dobro vladanje državom

3804 pregleda 0 komentar(a)
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Preporuka vladaru koji namerava da vodi državu: „Lepo je poznavati svoje mane!“ U tom smislu, potrebno je da on „Vlada svojim osećanjem, jer ono (osećanje) ako ne sluša, zapoveda“ (Horacije).

Dobro je prisetiti se maksime: „Vladar, ako i sâm ne voli, ne može biti voljen“ (Plinije). Neka ne zaboravi: „Vuk dlaku menja, a ćud nikada.“ Razume se, dopušteno je da vladar katkada promeni jedan stav, ali česti obrti u promeni strategije, moralno ne stoji! „Razuman promeni odluku, a ludak se menja kao mesec.“

Vladar i njegov odnos prema drugima

„Mnogih se mora plašiti onaj (vladar) koga se mnogi plaše.“ Zato „Ništa nije pohvalnije, ništa dostojnije velikog i slavnog čoveka nego pomirljivost i blagost“ (Publilije). I tako, „Popustiti protivniku: otići ćeš kao pobednik ako popustiš.“ Dobro je da se državnik striktno drži svojih ovlašćenja: „Nigde nije ko je svugde. (Biti svugde i nigde)“ (Seneka).

Kako, kojim sredstvima vladati narodom?

„Ništa nije teže nego dobro zapovedati (vladati).“ Pa ipak, „Vlast se samo vrlinom kupuje - Émitur sola virtute potéstas.“ (Klaudijan). Nije suvišno znati da je „Naklonost naroda nesigurna“ (Vilhar), ali isto tako - pokazalo se - „Ništa nije nesigurnije (prevrtljivije, nestalnije) od svetine“ (Nihil est incértius vulgo. Ciceron). Za nauk ostaje: „Budi ljubazan da bi bio voljen!“ Uostalom: „Zar ijednu kaznu smatraš težom od mržnje naroda?“

Kako se obraćati narodu. Istinom ili lažima?

Načelo je dobroga govora: „Nikad ne ruži tuđu reč ili delo, da te na sličan način neko drugi ne bi ismejao“ (Katon). Potrudi se: „Neka se čuje i druga strana! - Audiárur et áltera pars!“ (Seneka). I ne zaboravi: „Velika je stvar znati pravo vreme govora i ćutanja.“ Budi obazriv, jer „Lažljivcu obično ne verujemo ni kad govori istinu“ (Ciceron). Dobro je poznato kako „Lažljivac treba da ima dobro pamćenje (Kvintilijan)“. Ali dostojan vladar dobro zna da „Govornikov karakter ubeđuje, a ne govor.“ (Više se motri na to kako pop živi nego kako uči. Loš vladar, pak, često koristi suprotnu mantru, da „Ništa nije tako brzo kao ružna reč (kleveta), ništa se lakše ne izusti, ništa se brže ne prima, ništa se dalje ne širi“ (Ciceron). To jedino pali kod svetine, budući da je „Svetina (je) najgori tumač istine“ (Vulgus veritátis péssimus intérpres, Seneka). No, kod ljudi iole zdrave pameti ne prolazi beskrajno ponavljati iste mantre. Uostalom, „Ništa ne dokazuje ko suviše dokazuje.“ Tacit zapisuje: „Ukoliko je ko tuplji duhom, drskiji je na jeziku!“

Vladalac, zakoni, pravda i sloboda

Pravilo mudre vlasti je: „Vlast se ne čuva razlogom vlasti, nego vlašću razloga.“ Čemu i kome služe zakoni? Prema Ovidiju, „Zakoni su zato (ili) doneti da moćniji ne bi mogao (raditi) sve (što hoće)!“ Nasuprot tome, veli Seneka, „Kraljevstva zasnovana na nepravdi nikad ne ostaju stalno.“ A i Sveti Avgustin je to znao: „Ako se ukloni pravda, šta su vlade osim velika razbojništva?“ Veliki orator i državnik Ciceron smatrao je: „Zato svi služimo zakonima da bismo mogli biti slobodni“. Tačnije, „Svi smo robovi zakona - da bismo mogli biti slobodni.“ Razume se „Zakon vidi gnevna čoveka, ali gnevan čovek zakona ne vidi.“ Prema tome Zakon vidi svakoga i svagda, dakle, zakon treba da važi za sve. Iz toga sledi: „Nije vladar iznad zakona, nego su zakoni iznad vladara“ (Plinije).

Vladar i prijatelji u njegovom okruženju

Iako je vladaru „Teško (je) imati sve ljude za prijatelje; dosta je nemati neprijatelje“, veli Seneka. Ali, ako uopšte i ima prijatelje, kako se prema njima odnositi? Ciceron smatra kako „Ništa nije odvratnije nego voditi rat s onim s kojim si prijateljski živeo.“ Pa ipak, „Ako trpiš greške (svoga) prijatelja, praviš svoje.“ Najzad, „Ko zločinca brani, sebi stvara krivicu“ ma to bio i najbolji prijatelj. Zato je ponajbolje za mudroga vladara da se drži načela: „Imaj mir s ljudima, (neguj) rat s porocima.“

Šta biva ako vladar obožava laskavce u svome bližem i širem okruženju?

Najpre, malo je vladara svesno da je „Sopstvena hvala (je) odvratna“ (Própria laus sordet). No isto tako nije malo onih kojima hvala ne samo prija, već je i sami provociraju, zaboravljajući kako su „Laskavci, najgora vrsta neprijatelja“ (Tacit). Uzorni vladar vrline dobro zna za onu narodnu: „Pre pobede ne opevaj trijumf.“ U stvari „Dvaput pobeđuje onaj koji samoga sebe pobedi u pobedi“ (Publilije). Ali to retkima polazi za rukom. Zato su vladari - željni hvale - spremni na sve, uprkos upozorenju mudraca: „Ko ume mnogo da obećava, pričinjava radost budali“! Ciceron je jednom prilikom izgovorio: „Raduje me što primam pohvalu od hvaljenog čoveka (tj. milo mi je što me hvali slavan človek). Laetus sum laudári a laudáto viro“. Mudrome vladaru potrebno je da zameni osionost za skromnost. Jer, „Svojstveno je gluposti (ludosti) da vidi tuđe mane i da zaboravlja svoje.“ „Ukoliko budeš veći, utoliko budi skromniji!“

Kakav je odnos vladara prema podanicima, a i svjetini?

Samo je u demokratijama prisutno načelo: sloboda važi za sve, ali ne i u tiranijama! Prema Tacitu: „Kad god vlast raste, prava (naroda) se smanjuju!“ Vladari u neslobodnim društvima zaboravljaju da tamo gde je: „Luk suviše zategnut lomi se“ (Fedar). Kada dođe do prevrata, šta biva sa laskavcima, tj. sa svetinom koja je doskora aplaudirala vlastodršcu? „Nestalna (prevrtljiva) svetina menja se uvek sa vladarom (uvek je uz onoga koji vlada)“. Mudar vladar je svestan da je interes naroda iznad njegovog ličnog. „Vlast nije ništa drugo do briga o tuđem blagostanju“ (a ne o svome).

U zajednicama gde je sužen prostor slobode, autokrata čini sve da kod svetine - naviknute na gola uživanja - ne nadjača razum. Loši vladari su oduvek podilazili svetini. Još je Juvenal pribeležio maksimu: „Panem et circénses“! Naime, „Svetina traži samo hleba i cirkuskih predstava“, što je danas ravno rijalitima koji su zamenili cirkus! Svetina će hvaliti vlastodršca kako ne bi, osim slobode, izgubila i ono malo igara i mnoštvo zabava! Opasno je kada vladalac dopusti stanje u kojem će postati mogućno da „Lažljiv jezik većma ozledi nego oštar šiljak. (Jezik gore može poseći nego mač).“

Kakvoga je soja vladar, po duši autokrata, koji pribegava krajnjim sredstvima da od slobode oslobodi narod? Tacit je jednom primetio kako se tako nešto dešava kod onih kod kojih je „Želja za vlašću od svih (drugih) najstrasnija“ (Cupído dominándi cunctis afféctibus flagrántior est). Autokrata vlastodržac zaboravlja na volju umnih koji su spremni na sve. Naime, „Ko je kadar da umre, taj se ne može primorati“ i u cirkusku šatru uterati!

Vladar u diplomatskoj misiji

„Ko hoće da služi dvojicu, izneveri obojicu. (Niko ne može istovremeno služiti dva gospodara)“. „Ko dva zeca goni nijednoga ne uhvati“ (Publilije). Osioni vladar zaboravlja kako „Udruženje s moćnim nikad nije pouzdano.“

Znaci krize pod vlašću autokratskog vladara

Opominjao je Seneka: „Omrznute vlasti nikad dugo ne traju!“ Tacit tome pridodaje: „Ako je vladar jednom omražen, onda ga njegova bilo dobra bilo loša dela terete.“ Zato je savet vladaru: „Gnev je kratkotrajan bes (ludilo): vladaj (svojim) gnevom, jer on ako ne sluša - zapoveda; njega obuzdaj uzdom i lancima“ (Horacije). „Gnev stvara mržnju, a sloga pothranjuje ljubav“ (Katon). Vođa u koga preovlada „Gnev (obično) zaboravlja zakon“. Kako to uvek biva: „Kad god vlast raste, prava (naroda) se smanjuju.“ Zato ovde važi načelo: „Ne može vojsku obuzdati onaj vojskovođa koji sam sebe ne obuzda.“

Prisetimo se, samo se „Mudar (čovek) nikad ne ljuti!“ Konačno, zar nije u pravu Ciceron kada veli: „Ukoliko smo ugledniji utoliko (se) smernije ponašamo!“ Samo mudrome dolikuje da kaže: „Neću da vladam pa da ne budem slobodan“. Zapamtiti treba: „Ako sam sobom budeš vladao, bićeš kralj!“

Krivokletstvo - kobna greška vladaoca

Ciceron je dobro zapazio kako vladari „Koji se za jedan deo građana brinu a drugi zanemaruju, stvaraju najveću opasnost u državi: pobunu i neslogu.“ Vladaru „Ko se jednom krivo zakleo, ne treba mu posle verovati, makar se kleo mnogim bogovima.“ Poznato je: „Ko seje strah, više se sam plaši: to je sudbina tiranina.“ Na kraju mudri savet filozofa Seneke: „Niko nije dugo zadržao nasilnu vlast; (samo) umerena vlast dugo traje!“

(Iz dokumentacije retoričara)

Autor je univerzitetski profesor

(danas.rs)

Preporučujemo za Vas