NEKO DRUGI

Kornjača i zec

Najveći broj zemalja se nije snašao u pandemiji. Koliko god se vlasti trude da trče kao zec, do cilja se stiže brzinom kornjače

3418 pregleda 1 komentar(a)
Foto: Shuttrestock
Foto: Shuttrestock

Najveći broj zemalja se nije snašao u pandemiji.

U Britaniji optužuju Džonsona da je odlagao uvođenje strožih mera prošle jeseni, što je za posledicu imalo povećani broj obolelih i umrlih, uz ne naročito povoljnije privredne rezultate. Manje-više isto se može prigovoriti mnogim evropskim vlastima. Gotovo svi su se ponašali kao zec u trci s kornjačom.

Da bi se videlo na šta mislim, uporedimo dve zemlje. Jedna čini sve da smanji gubitke u proizvodnji, a druga teži odloženom privrednom oporavku kako bi broj obolelih i posebno umrlih bio što je moguće manji. Ko će na kraju imati bolji privredni rezultat? Odgovor je da će dugoročni privredni rast biti nezavisan od toga koliki je dubok bio pad u vreme epidemije i kojom se brzinom oporavljala proizvodnja. To je naprosto brzina kretanja kornjače. Neka je brža, a neka sporija u zavisnosti od individualnih karakteristika, ali to se ne može promeniti tako što će se na kratkim stazama trčati kao zec.

Ali razlike u posledicama po javno zdravlje nisu nezavisne od toga da li su vlasti promišljene kao kornjača ili su brzoplete kao zec. Jer, dok su proizvodi i usluge obnovljivi, zdravlje ne mora da bude, a život svakako nije. Usled toga bi politički pristup epidemiji trebalo da bude da se proizvodi onoliko koliko je u skladu sa što je moguće manjim troškovima po zdravlje i pogotovo život. To nije ni maksimalni nivo proizvodnje ni minimalni nivo zaraze i smrtnosti jer su oni međusobno povezani, ali nikako ne bi trebalo da se zdravlje žrtvuje povećanoj proizvodnji. Pogotovo što je dugoročni rast privrede određen činiocima koji se menjaju relativno sporo i svakako ne zavisi od toga hoće li se neke aktivnosti odložiti dok se ne uspostavi kontrola nad epidemijom. Drukčije rečeno, koliko god da se trči kao zec, dugoročno posmatrano na cilj se može stići samo brzinom kornjače.

Uporedimo dve zemlje, jedna je kornjača, a druga zec. Ukoliko bi se oprezne vlasti rukovodile ciljem umanjenja negativnih posledica po javno zdravlje, privredna aktivnost bila bi smanjena značajno više nego u zemlji u kojoj se teži povećanju proizvodnje bez obzira na posledice epidemije. I uzmimo da se vakcinacijom u obema zemljama može u potpunosti obnoviti privredna aktivnost.

U epidemijskim godinama bi privredni rast, kao mera privredne aktivnosti, bio veći ili bi pad bio manji u zemlji koja manje brine za javno zdravlje, ali bi u godinama posle prestanka epidemije oporavak bio brži u zemlji koja je gledala da što manji broj ljudi oboli i pogotovo da ne umre. Ovo zato što bi se obnovila sva ona aktivnost koja je bila odložena za vreme epidemije, a proizvodne sposobnosti zemlje se nisu promenile u vreme epidemije.

Ono što je tu najvažnije jeste da isto važi i ako se zemlje ne staraju da umanje negativni uticaj epidemije na zdravlje stanovnika. Uzmimo za primer turističku zemlju i uporedimo je s poljoprivrednom. Kako će u vreme epidemije turistički promet biti smanjen, privredni će pad biti veliki. Dok će eventualno povoljne vremenske prilike obezbediti privredni rast u poljoprivrednoj zemlji. Po prestanku epidemije turistička zemlja će imati brži rast od poljoprivredne jer će se turisti vratiti, a rast poljoprivredne proizvodnje neće se značajno promeniti. Naravno, valjalo bi uzeti u obzir i mnoge druge uticaje, ali kako je reč samo o primeru, to ovde nije važno.

Ovo će manje-više biti tako i ako se zemlje ne rukovode ni privrednim rastom niti javnim zdravljem već ograničavaju privredu kako ne bi sasvim izgubile kontrolu nad epidemijom ili ne mare za povećanu smrtnost kako bi obnovile privredne aktivnosti. Kako se može zaključiti po ponašanju većine privrednih vlasti u većini evropskih zemalja, a i u većini drugih, ta politika koja odgovara takmičarskoj strategiji zeca iz poznate priče ima posledice i po privredni rast i po javno zdravlje, ali ne menja značajno relativni odnos među zemljama.

Ovo se može videti po prognozama privrednog rasta koje se objavljuju i biće još jasnije kada se budu znali rezultati prvog kvartala ove godine. Očekuje se da će mnoge zemlje koje su prošle godine imale značajno smanjene proizvodnje ove godine doživeti veoma visoke i čak rekordne stope rasta. One koje ne mogu u potpunosti da obnove proizvodnju u jednoj godini imaće ubrzani privredni rast u nekoliko sledećih godina. Tako da koliko god da se vlasti trude da trče kao zec, do cilja se stiže brzinom kornjače.

To bi se sve moglo ostvariti i uz značajno manji broj obolelih i umrlih, ali to je očigledno politički teško ostvarljivo.

(novimagazin.rs)

Preporučujemo za Vas