NEKO DRUGI

Zvjezdane staze protiv imperijalističke doktrine

Pisci Zvjezdanih staza nisu naivni moralisti niti izolacionisti. Oni shvataju da njihova Prva direktiva ne može da se primjenjuje direktno kao, uostalom, ni bilo koji drugi moralni imperativ

2007 pregleda 1 komentar(a)
Foto: FB
Foto: FB

Devetog februara 1967, nedugo pošto je američko ratno vazduhoplovstvo bombardovalo luku Hajfong i nekoliko vijetnamskih aerodroma, televizijska mreža NBC emitovala je „Povratak arhonata“, politički značajnu epizodu serije Zvezdane staze. U toj epizodi su uvedene Prva direktiva – vrhovni zakon fikcionalne Ujedinjene federacije planeta – i Zvezdana flota, koje zabranjuju svako namerno uplitanje u poslove drugih naroda, civilizacija i kultura. Zamišljena 1966, u vreme kad je predsednik Lyndon B. Johnson poslao još 100.000 vojnika u Vijetnam, Prva direktiva bila je direktna, mada dobro kamuflirana ideološka kritika onog što je radila američka vlada.

Prva direktiva je uvek bila ključna za Zvezdane staze, a danas je to više nego ikad. Vojne avanture uvek povlače niz zasebnih pitanja i zato je teško racionalno diskutovati o njihovim zaslugama. Na primer, da li su američke invazije Vijetnama i Avganistana bile motivisane dobrim namerama kao što su obuzdavanje totalitarizma i spasavanje žena od radikalnih islamista? Ili su te proklamovane namere bile samo političko pokriće za cinične ekonomske ili strateške motive? Da li su one bile pogrešne zato što su Sjedinjene Države doživele poraz? Ili bi bile pogrešne u svakom slučaju, to jest i da su Sjedinjene Države pobedile?

Lepota Prve direktive je u tome što ona preseca lavirint zbunjenosti i obmane: motiv napadača, bio on dobar ili loš, ne znači apsolutno ništa. Prva direktiva zabranjuje korišćenje savršenije tehnologije (bilo koje, ne samo vojne) za uplitanje u poslove neke druge zajednice, drugog naroda ili žive vrste. Ona je zapravo vrlo drastična: članovi Zvezdane flote moraju da je poštuju čak i kad to znači da će izgubiti život.

Kao što kaže kapetan James T. Kirk, „najsvečanija zakletva kapetana svemirskog broda jeste to da će on dati svoj život, čak i živote cele posade, pre nego što će prekršiti Prvu direktivu“. A njegov naslednik kapetana Jean-Luc Picard dodaje: „Prva direktiva nije samo skup pravila; to je filozofija… i to veoma ispravna filozofija. Istorija je mnogo puta pokazala da uplitanje čovečanstva, koliko god bilo dobronamerno, uvek ima pogubne posledice“.

Unošenje takve filozofije u veoma popularnu američku televizijsku seriju usred najveće eskalacije vijetnamskog rata bilo je hrabar potez. Nema sumnje da je tu reč o svesnoj kritici spoljne politike Sjedinjenih Država. U epizodi „Obrasci sile“ (1968) scenaristi Zvezdanih staza uveli su društvenog inžinjera Federacije koji nastoji da pomogne jednoj primitivnoj planeti da se razvije tako što u njenim žiteljima podstiče humanistički stav i istovremeno gradi vrlo efikasnu državu, onakvu kakvu može da stvori samo autoritarni režim. Njegova dobronamerna intervencija uskoro doživljava propast jer su uvedeni obrasci autoriteta urodili institucionalizovanim rasizmom. Režim planete pribegao je genocidu i na taj način zgazio humanizam koji je socijalni inžinjer pokušao da odgaji.

Pisci Zvezdanih staza nisu naivni moralisti niti izolacionisti. Oni shvataju da njihova Prva direktiva ne može da se primenjuje direktno kao, uostalom, ni bilo koji drugi moralni imperativ. Čak i najobičniji dolazak u stranu zemlju ili na drugu planetu znači izvesno uplitanje. Iako vidimo da su oficiri Zvezdane flote spremni da umru da ne bi prekršili Prvu direktivu, u mnogim situacijama moralni gnev ih navodi da je malo prilagode ili čak da se o nju ogluše. U „Malom privatnom ratu“ (1968) oni nailaze na planetarni građanski rat u kom su jednu od dve strane snabdeli najmodernijim oružjem Klingonsi, arhineprijatelji Federacije. Kako su oficiri Flote mogli da poštuju Prvu direktivu kad to nije činila druga, neprijateljska velika sila?

Zaključivši da će u toj situaciji ostati najverniji duhu Prve direktive ako je prekrše, oni pokušavaju da izjednače šanse zaraćenih strana i snabdevaju drugu stranu skoro identičnim oružjem. Ishod je nekontrolisana trka u naoružanju i redak nesrećan kraj.

Ne vode, međutim, sva kršenja Prve direktive u propast. „Ukus Armagedona“ (1967) prikazuje bizaran rat između dve planete čije su se vođe dogovorile da simuliraju bitke na kompjuteru kako bi se izbeglo beskrajno uništavanje infrastrukture. Ali ljudi „ubijeni“ u kompjuterskoj simulaciji kasnije se odvode u komore smrti. Uveren da bi povratak uobičajenom ratu bio bolji od nastavljanja simuliranog, ali zapravo stvarnog ubijanja, kapetan Kirk krši Prvu direktivu uništavanjem komora smrti.

U takvim slučajevima scenaristi su se izuzetno trudili da pokažu da su dobre posledice usledile uprkos kršenju Prve direktive, a ne zbog toga. Tačnije, upravo uverenost da je Prva direktiva dobra i ispravna, koja je urezana u duhove i duše osoblja Zvezdane flote, omogućuje da ona ponekad bude prekršena, a da to ne izazove loše posledice. Slično tome, zapadni vojnici mogu ponekad da urade nešto dobro u nekoj dalekoj zemlji razdiranoj ratom zato što ne veruju u razumnost građenja suvisle civilizacije pomoću stranog oružanog uplitanja.

Prva direktiva Zvezdanih staza služi se popularnom kulturom da bi pokazala u kojoj meri je nevažno da li su proklamovane dobre namere iskrene ili lažne. Ona sjajno dramski prikazuje način na koji visoko tehnološke invazije odozgo nadole, unapred planirane da spasu neki „inferioran“ narod od samog sebe, mogu voditi samo odvratnim lažima, zločinima i prikrivanjima kakva nalazimo u Pentagonovim dokumentima koje je objavio Wikileaks.

Prva direktiva je takođe potreban i koristan podsetnik na protivrečnosti američkog društva – posebno na to da je ono proizvelo ne samo liberalnu imperijalističku doktrinu, već i liberalnu antiimperijalističku doktrinu, ugrađenu u televizijsku seriju koja pleni američku publiku još od vremena kad većina današnjih Amerikanaca nije bila rođena.

(Project Syndicate; Peščanik.net; prevod: S. Miletić)

Preporučujemo za Vas