Saga se pre par dana završila i Elon Musk je vlasnik društvene mreže twitter. Novac je legao vlasnicima akcija na račun i firma je skinuta sa berze. Mreža, koja je tokom godina postala septička jama kratkopoteznih uvreda i frustracija je prešla u privatne ruke. Ova vrsta tranzakcije je na Wall Street-u poznata kao LBO iliti Leveraged Buyout.
Koji je najbolji način da otkupite vašu omiljenu berzansku firmu, naročito onu koja je platforma za vaša kasnonoćna laprdanja? Pa da je otkupite tuđim novcem. U srži LBO je kupovina firme pozajmljenim sredstvima. Još je lepše što novac ne pozajmljujete vi, nego sama firma kao pravno lice. Na taj način sav rizik je na pravnom licu a ne na vama.
Koliko duga se natovari na firmin vrat? Obično je to oko 50% plaćene cene. Kupac plati samo polovinu cene firme a ostalo se obezbedi kroz konzorcijum banaka i drugih finansijskih institucija. Tako se postiže nekoliko ciljeva. Prvi je veći povraćaj na vaša sredstva. Ako twitter zaradi milijardu godišnje, povraćaj na 44 milijarde je 2.2%, ali ako uložite 22 milijarde, vaš povraćaj je 4.4%, dakle duplo.
Drugi cilj ove transakcije je da vašim sredstvima možete kupiti više firmi. Ako potrošite 22 milijarde dolara umesto 44 onda imate ostatak da njime pazarite još neki twitter. Ako dilovi dobro prođu, nakon desetak godina isplaćenih kredita ostaju vam dve firme te veličine a ne jedna.
Treći je naravno mitigacija rizika jer rizikujete samo polovinu uloženih sredstava. Dakle sve je bajno i sjajno tako da možete da krenete u shopping i sa malo rizika pokupujete vama omiljene kompanijice. Ovaj način investiranja je postao popularan tokom osamdesetih godina prošlog veka kada smo svedočili poplavi ovih tranzakcija. Koga zanima istorija ovih dilova, kao i detalji jednog od najvećih LBO-va ikad, preuzimanje firme RJR Nabisco, pročitajte knjigu ‘Barbarians at the Gate’. Ovo je slavno štivo na ovu temu i prati proces do detalja, kako tehnički tako i sve odnose između fondova, banaka i target firme koja proizvodi svima poznate Oreo keksiće.
Nakon par meseci pregovora i čudnih poteza, preuzimanje twittera je privedeno kraju. Musk je promenio svoj opis na društvenoj mreži u Chief Twit. Šaljiv i tokom ogromnih tranzakcija u firmu je ušao noseći lavabo. Ovaj potez se odnosi na američki izraz ‘let it sink in’ što se može prevesti kao ‘utuviti neki koncept u glavu’. Ovim gestom je hteo zaposlenima da stavi do znanja da će twitter pod njegovim vođstvom biti drugačiji. Kao apsolutista slobodnog govora on će vratiti veliki deo onih koji su na mreži doživotno zabranjeni. U toj grupi je i Donald Trump, bivši američki predsednik čije su objave bile isuviše uvredljive za nežne duše twitterovih moderatora.
Firma je plaćena $44 milijarde i konačno preuzeta nakon sage koja je počela 4. aprila ove godine. Tada je ekscentrični milijarder objavio da je kupio 9.2% akcija Twiterra. Dok se svet češkao u zbunu firma je brzo ponudila Elonu mesto na upravnom odboru kao najvećem vlasniku kontraverzne mreže. Brzopleto je prihvatio da bi par dana nakon odbio mesto i predao zvaničnu ponudu za preuzimanje 100% akcija kroz LBO. Upravni odbor se prvo protivio ponudi da bi pod pritiskom drugih vlasnika akcija popustili i prihvatili ponudu od $54.2 po akciji. To je za preko 30% više od cene koju je twitter postizao na slobodnom tržištu. Glavno oružje kreatora LBO dilova je da ponude premiju na tržišnu cenu akcija i na taj način dođu do dovoljnog broja akcija koja im kasnije dozvoljava da legalno preuzmu 100% firme.
Twitter će biti natovaren sa $12.5 milijardi kredita kako Elon i investitori okupljeni oko njega ne bi morali da daju sva sredstva za preuzimanje. Jedan od prvih ciljeva LBO dilova je da što pre sprovedu mere štednje kako bi se kredit uspešno vratio. Firme koje se preuzimaju putem LBO strategije obično imaju prevelike operativne troškove i novi vlasnici unapred znaju kako će ošišati ovcu. U slučaju ove društvene mreže prve mere su smanjenje broja zaposlenih. Mnogi analitičari kritikuju twitter godinama zbog prevelikog broja uhlebljenih koji je narastao na 7500 ljudi. Ako poredite druge IT firme tog obima nije teško zamisliti da firmi nije potrebno više od 2000 stalno zaposlenih radnika. U petak je čitav top menadžment dobio šut kartu, na čelu sa generalnim direktorom Parag Agrawal-om. Njega mnogi krive za raskalašan život top menadžmenta i hronično zapošljavanje moderatora koji su godinama uvodili sve više zabrana a ignorisali rastući broj lažnih profila.
Broj lažnih profila je uzdrmao ovaj dil u julu jer je Elon Musk dao obavezujuću ponudu a da nije zahtevao detaljan due dilligence proces. Imao je pravo da ponudu uslovi osnovnim finansijskim i operativnim pretresom kompanije kako bi se uverio da ne kupuje mačku u džaku. To vam je kao da kupujete polovan auto a ne angažujete mehaničara da uradi tehnički pregled. Tržište vrednuje društvene mreže mnogim merilima i jedno od osnovnih je broj korisnika. Smatralo se da su oko 5% članova botovi ali su nakon Elonove ponude počeli tračevi da iza preko pola profila ne stoje pravi korisnici. Od tog momenta transakcija je postala upitna i krenuli su sudski procesi koji su trajali do pre par nedelja kada je sudija dao svima tri nedelje da se dil okonča ili sudska rasprava nastavi. Epilog je isplata love akcionarima i nestanak twittera sa njujorške berze u petak.
Smatram da je Elon Musk pogrešio kupujući ovu mrežu. To je i sam potvrdio jer je tri puta pokušao da se povuče iz brzoplete tranzakcije. Jack Dorsey, osnivač i bivši direktor twittera ga je već par godina nagovarao na ovaj potez. Zajedno su okupili ekipu koja je obezbedila sredstva ali se po New York-u priča da su mnogi odustali. To potvrđuje i dodatna prodaja akcija Tesle od skoro $7 milijardi od strane Muska pre par dana što mi ukazuje da se nisu svi koji su obećali učipili. Mreža trenutno ima oko 230 miliona korisnika i njegov plan je da broj digne na 600 miliona do 2025. godine i skoro milijardu do 2028. Takođe planira i da uvede pretplatu u ovu septičku jamu javnog vređanja. Jedini veći simplton od korisnika ove mreže je onaj koji se odluči da plaća za ovu idiotsku privilegiju.
Osnovna greška u ovom planu je da LBO prave lovu tako što radikalno saseku troškove i sredstva iskoriste da otplate ogroman kredit kojim su zadužili firmu. Od $44 milijarde samo $12.5 su krediti, što njegov i deo njegovih prijatelja stavlja na preko 70% potrebnih sredstava. LBO se nikad ne radi ispod 50% dugova, a pravi majstori ove strategije kupe firmu sa samo 10% svoje love a ostalo obezbede kroz kredite i obveznice. Tako da je Elon na ovom polju običan amater. Jasno je da banke nisu spremne da opterete firmu sa više duga i to je prvi znak da će investitori proći kao bosi po trnju.
Istraživanja takođe pokazuju da su mreže generacijska pojava i problem twittera je i problem facebooka: deca i mladi se ne priključuju. Ako se taj trend nastavi može da se desi da deda Elon i njegovi pajtosi na kraju balade imaju običnu aplikaciju putem koje usamljeni lamentiraju nad svojim milijardama dok klinci klikću nešto što danas nije ni u najavi.
Bonus video:
