SVIJET U RIJEČIMA

NATO je malo nervozan

Dve vojske imaju fiktivne neprijatelje kojima su čak dali i imena: Vajšorija, Lubenija i Vesbarija. Međutim baltičke zemlje i Poljska strahuju da bi to mogla da budu i njihova imena. Još uvek se dobro sećaju poslednje ruske vojne vežbe koja se takođe zvala „Zapad“ iz 2013. godine. Nekoliko meseci kasnije, Rusija je zauzela ukrajinsko poluostrvo Krim i tamo je , kao što je poznato - i ostala
55 pregleda 0 komentar(a)
Bjeloruski helikopter, Foto: Reuters
Bjeloruski helikopter, Foto: Reuters
Ažurirano: 03.02.2019. 13:25h

Da li  je  Zapad, dakle  NATO , imaginarni neprijatelj rusko-beloruske vojne vežbe nazvane „Zapad-2017“? Rusko ministarstvo odbrane to negira. Manevar  je  „potpuno defanzivne prirode i nije usmeren ni prema jednoj zemlji, niti grupi zemalja“. Oleg Vojnov, savetnik beloruskog ministra odbrane za svaki slučaj dodaje: „Izabrali smo vojna uporišta koja su dosta daleko od granice Ukrajine, Poljske, Litvanije i Letonije.“

Dve vojske imaju fiktivne neprijatelje kojima su čak dali i imena: Vajšorija, Lubenija i Vesbarija. Međutim baltičke zemlje i Poljska strahuju da bi to mogla da budu i njihova imena. Još uvek se dobro sećaju poslednje ruske vojne vežbe koja se takođe zvala „Zapad“ iz 2013. godine. Nekoliko meseci kasnije, Rusija  je  zauzela ukrajinsko poluostrvo Krim i tamo  je , kao što  je  poznato - i ostala.

Nepoverenje na  NATO  strani počinje već kada  je  u pitanju broj učesnika vežbi. Prema navodima Moskve u vojnoj vežbi učestvuje oko 12.700 vojnika. Zapadni stručnjaci za bezbednost veruju da broj vojnika nije slučajno ispod granice od 13.000, jer su za veći broj i Rusija i  NATO  obavezni da jedni druge informišu, kao i da pozovu posmatrače druge strane. Zapadni stručnjaci veruju da se navodi znatno manji broj od stvarnog. Londonski vojno-naučni Institut Džejns procenjuje da  je  vežbi učestvuje od 80.000 do 100.000 vojnika.

Stručnjak nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) za bezbednosna pitanja i bivši oficir generalštaba Roderih Kizeveter, u intervjuu za radio Dojčlandfunk objasnio  je  da se navedene brojke odnose samo na vojnike u Belorusiji. To  je  „samo deo mnogih drugih vežbi“ kojih  je  istovremeno bilo između Crnog mora i poluostrva Kola. Bivši general Bundesvera Karl-Hajnc Later, takođe za Dojčlandfunk  je  izjavio: „U Savetu  NATO -Rusija jesmo bili obavešteni“, ali  je  u Savetu „narušeno poverenje“ i sumnja se u tačnost navedenih informacija.

U istočnim NATO zemljama širi se strah. Pavel Soloh, šef poljske nacionalne službe za bezbednost, za privatni radio Zet izjavio  je  da  je  vežba demonstracija „sposobnosti ruske države za velike ratne akcije“ kao i da  je  „stepen mobilizacije zaista impresivan“. I Aleksandar Graf Lambsdorf, političar nemačkih Liberala (FDP) i zamenik predsednika Evropskog parlamenta, kaže: „Veliki ruski manevri su povod za zabrinutost.

General Later doduše ne veruje da  je  pritom reč o simulaciji napada na Poljsku ili Baltik. Ipak, on smatra da  je  uznemirenost Baltika „normalna“, kao i da bi Rusija mogla da uradi „nešto slično“ onome što  je  uradila u Gruziji, na Krimu ili na istoku Ukrajine. I Roderih Kizeveter ocenjuje da  je „ malo  verovatan“ napad na neku od  NATO -zemalja. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, za rusku novinsku agenciju Ria novosti izjavio  je  da manevri ne predstavljaju „neposrednu opasnost za nekog saveznika“, ali i dodao da bi Moskva trebalo kroz transparentnost „da otkloni napetosti i spreči nesporazume“.

Ali upravo to Rusija ne želi - u tome se slažu gotovo svi zapadni političari zaduženi za bezbednosna pitanja. Političar CDU Kizeveter smatra da  je strategija Rusije ta da se „permanentno stvara nesigurnost i šalje signal nedovoljne uračunljivosti“, kako bi se  NATO  države uznemiravale. Uz to, predsednik Putin upravo u vreme nemačke predizborne kampanje želi da unese razdor među istočnim članicama  NATO  koje se osećaju ugroženo i nemačkog društva, „koje više ne zna šta znači kada preti jedna visokonaoružana zemlja“.

Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite ukazuje na to da istočne  NATO -članice danas više nisu toliko ranjive kao nekada: „Sada smo bolje pripremljeni“, kaža ona. Uz to, SAD su krajem avgusta u Litvaniji stacionirale sedam borbenih aviona. Američka vojna vozila raspoređena su i u Poljskoj.

Međutim, to koliko  je  slaba korist od  NATO -članstva i prisustva par američkih lovačkih aviona, pokazalo  je  pre godinu dana istraživanje američkog trusta mozgova RAND. Ono ukazuje da  je  Ahilova peta u odbrani Baltika takozvana „rupa Suvalki“. Ako Rusija napadne Baltik, pokazuje studija, potrebno  je  samo da zauzme taj uzak koridor između Poljske i Litvanija koji se na istoku naslanja na Belorusiju, a na zapadu na rusku eksklavu Kalinjingrad. Time bi se sprečilo  NATO  snabdevanje na severu.

Studija na kojoj su radili bivši glavni komandant  NATO  Vesli Klark i bivši komandant Egon Rams, dolazi do zaključka da pešadija  NATO  „ne bi bila u stanju da se povuče - na licu mesta bi bila uništena“. Ostala bi jedino mogućnost ponovnog osvajanje Baltika, ali to bi završilo „katastrofalno“. Za stanovnike Baltika to nisu nimalo ohrabrujući zaključci.

Deutsche Welle