Ko o čemu, svet o - Kini. Nije uvek tako, naravno, ali jeste sve češće. A ovih dana, kao dramatizacija u čak tri čina. U najkraćem: dok Peking nastoji da preuređuje svet, kod kuće i oko nje mu rastu izazovi.
Iako je najviše profitirala u globalizaciji i izrasla u kompleksnu velesilu, Kina istrajno kritikuje postojeći svetski poredak, pa kao bolju varijantu predlaže model BRIKS, grupacije nazvane po inicijalima članica Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne (South) Afrike. Ili, kako poručuje pekinški Global tajms, većina sveta je nezadovoljna sistemom kojim dominiraju SAD i Zapad, jer je nefunkcionalan i manjkav, pa je neophodno da mu „BRIKS mehanizam hitno ojača jedinstvo i saradnju“.
U prilog ovoj tezi, ističe se i podatak da više od 30 zemalja želi da se priključi tom projektu, čije je omasovljenje bilo i na dnevnom redu samita u Johanesburgu. Dok je ovaj tekst išao u štampu, nije se znalo kako je prošla plima kandidatura, ali je izvesno, kako napominje komentator u moskovskoj RIAN, da bi, njenim prihvatanjem, BRIKS prestao da postoji, jer bi tu petornu skraćenicu, prevazišla navala novih državnih inicijala.
Kao bitan faktor okupljanja ističu stvaranje „multipolarnog sveta, umesto Zapadne hegemonije“. Ali, zasad imaju nevolje i sa unutrašnjim im pluralizmom. Na širenju grupacije, na primer, insistiraju Peking i Moskva, ali se Nju Delhiju, Braziliji i Pretoriji, više sviđa da se zadrži status ekskluzivnog kluba.
Iako su svi formalno jednaki, kao predvodnik cele operacije se najčešće vidi Kina. Ona je naumila i da bude na čelu „globalnog Juga“ koji bi, u dobroj meri vezan za njena ulaganja i kredite, bio i njena glasačka mašina u UN i drugim institucijama odlučivanja o sudbini sveta, ocenjuje analitičar londonskog Fajnenšel tajmsa.
U međuvremenu je zapala u deflaciju, nezaposlenost mladih (16-24 godine) je 23 odsto pa je zabranjeno dalje objavljivanje tih podataka, vrednost nacionalne valute juana je pala na najniži nivo u poslednjih 16 leta, dok je dolar poskočio (usred napora BRIKS da krene u dedolarizaciju), posrću joj giganti prometa nekretnina… Uz to, CNN zaključuje da je druga ekonomska sila sveta, po prvi put u poslednjih više decenija, postala problem sama sebi.
Uzrok je u politici koja se nametnula kao nadređena ekonomiji, odstupajući od načela Deng Sjaopinga, da nije važno da li je mačka crna ili bela, već je bitno da lovi miševe, sugerišu zapadni analitičari. Kao vanredan problem se ističe opadanje broja stanovnika, koji bi, ako se ništa ne promeni, mogao da se, do kraja ovog veka, sa sadašnje 1,4 milijarde svede na 800 miliona.
Posledice kineskog proklizavanja osetiće ceo svet, navikao na trgovinu s njom, prognoziraju eksperti. Šire se i slutnje da bi izlaz iz unutrašnjih nevolja, koje je dosad uspešno prevazilazio, Peking ovog puta mogao da potraži u agresivnijoj spoljnoj politici. Pa komentator Vašington posta nalazi da bi „opadanje Kine moglo da bude još opasnije od rastuće Kine“.
Tu negde počinje i najavljeni treći čin. Vašington je s Tokijem i Seulom nedavno sklopio trojni savez čiji je cilj obuzdavanje rastućih strateških ambicija Kine i nuklearnih pretnji Pjongjanga. Dogovor se smatra istorijskim jer je došlo do usklađivanja Japana s Južnom Korejom, koja mu i dalje ne prašta nekadašnje kolonijalne i okupatorske surovosti, ali prioritet sada daje zajedničkoj bezbednosti sa SAD.
Kina i Severna Koreja su osudile ovaj aranžman, kao „mini NATO“ na Pacifiku, uzvrativši Americi da je, po njima, ona remetilački faktor na Dalekom istoku a ne one. Odnosi u tom regionu, naročito posle učestalih upozorenja Pekinga Tajvanu, i poseta američkih zvaničnika ostrvu koje Kina smatra delom svoje teritorije, spali su na vrlo niske grane.
SAD i Kina jedna u drugoj vide glavnog rivala za oblikovanje sveta, što već neko vreme podseća na hladnoratovsko zaoštravanje. Obe sile se napinju da učvrste ili steknu nova savezništva na Pacifiku. Zaostajanje u tom pogledu Kina nastoji da kompenzira izgradnjom veštačkih ostrva, kao strateških uporišta po moru i širenjem Šangajskog sporazuma o saradnji, gde je takođe Rusija.
Amerika je, pak, stvorila dva značajna aranžmana za suzbijanje kineskog uticaja. Jedan je AUKUS u kome se bezbednosno povezala s Britanijom i Australijom, a drugi KVAD, gde su joj partneri za Indija, Japan i Australija. Pada u oči specifično delovanje Indije, koja gaji specifično nesvrstavanje, s duplim svrstavanjem - uz BRIKS, koji bi da obuzda Ameriku, kao i uz KVAD za obuzdavanje Kine.
To bi bio sažeti prikaz tri čina, koja su uzdigla Kinu u vrhove svetskog publiciteta. Ne bi za to bili dovoljni samo BRIKS i američko dodatno bezbednosno povezivanje s već oprobanim partnerima Japanom i Južnom Korejom.
Novost su unutrašnje neprilike koje se događaju istovremeno sa spoljnim i uzletima i izazovima. Ali, u tome može da se nađe prostor za dogovor.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen je nedavno izjavila da sadašnji ekonomski problemi Kine predstavljaju i „faktor rizika“ za Ameriku, pošto su dve sile grandiozni poslovni partneri. Nadam se da bi stoga opet mogla da nađe primenu izreka singapurskog „maga“ Li Kvan Jua da je „bolje trgovati nego ratovati“, i da i Amerika i Kina s tim računaju, dok se kostreše kao da će da se obračunaju…
Bonus video:
