U partiju, žena, brat, svat/svi su mi u partiju/mačka, pas, hrast raste mi u partiju/i pokojni tast ući će u partiju, glas po glas vlast. Ovo su stihovi iz pjesme U partiju sa novog albuma podgoričkog repera Randoma. Album se zove Origano. Treba da se sluša pažljivo, jer je prethodni album bio dobar, a ovaj je još bolji. Secira Random redom. Iz pjesme u pjesmu, samo pritiska neuralgične tačke i podsjeća na afere skoro pa usput, a i što je jednako važno, udara pečat žargonu, izvlači fenomenalne analogije, jezičke vratolomije i konstrukcije kakve je nekad radio Prti Bee Gee ili Sunshine.
Zaista je došlo vrijeme da se čovjek zapita, ima li neko da nije u partiju? Ljude ne pitaš više za koga glasaju, nego u kojoj si partiji, jer se članstvo podrazumijeva. To je kao omiljeni fudbalski tim, ili putni pravac, teretana, svako ima svoj put, svako ima svoju partiju. Bez pardona, partije su postale ono što je nekad bio Kombinat aluminijuma, Elastik ili Titeks. Partija je fabrika!
Išao sam na žurke koje su se organizovale u tim napuštenim fabrikama u Podgorici. Trese muzika, piče laseri, skaču ljudi, pije se, uživa se, jer od tih fabrika ostale su kulise, ostale su zidine. I treba da se u tim fabrikama organizuju i žurke, predstave, treba da se prodaju i srede, ali to što danas brojne hale služe kao mamac na koje bacaju oko investitori, to je sasvim druga priča.
Nisu ni mladi ljudi krivi što hrle ka partijama. Nemaju drugih opcija, ili im se čini lakše stići do zaposlenja ili vrha ako se nakače na partije. Ulete u jednu, pa naprave transfer u drugu ako im ne krene dobro. Slušao sam djevojku od nekih dvadeset i četiri godine kako samouvjereno govori o poznavanju političkog sistema u Crnoj Gori. Kaže, ima ona iskustva, jer “Ovo mi je treća partija”. Nabraja u kojim je sve partijama bila, kaže, nije joj se to dopalo jer nema perspektive. Nije ona predlagala neka revolucionarna rešenja ili unapređenja, ne, ona je samo vagala ko će više dobiti kolača kad dođe vrijeme za to, gdje ona vidi sebe. Odnosno, upitala se kao i većina, “Što ima tu za mene?”. Dakle, sa 24 godine, već treba partija! E to je rezultat. Ispostavilo se da ta djevojka zna što radi, sebi je obezbijedila poziciju. Pravila je dobre transfere. Mudre je odluke donosila iako su te tri partije na tri različita ideološka stanovišta. Nisu im potpuno suprostavljeni stavovi, ali koga briga za sitne razlike. Bitno je da uskočiš u partijski voz u pravo vrijeme i da doguraš daleko. Što će da se usput govori i kakve će poruke da se plasiraju narodu, to nikoga nije briga.
Partiji je najvažnije da se ocrni konkurencija. Jer, konkurencija je prijetnja. Znaju to i mladi ljudi, koji prže društvenim mrežama i čim promijene dres, pobrišu history na društvenim mrežama i istim intezitetom brane nove partijske boje. Ne samo da brane, nego i napadaju partiju u kojoj su do skora bili, tim kom su pripadali. Jer, nema tu emocija, sve je to samo biznis. Zvuči poznato, zar ne?
Nema osude. Ali mora se konstatovati. Da se ne zaboravi. Možda nekad bude korisno. Otuda je i izuzetno važno da Random pravi nove albume. Da izbacuje jake pjesme. Jer, zatrpani smo tonom informacija, aferama na dnevnom nivou, potiskujemo loše uspomene. Random je tu da ih spakuje, ispljune u facu, da se čuje, ali da ritam bude dobar. Partija je i partijanje. Svako će naći svoju pjesmu, svako će pronaći svoj bit. Od “Zastave na Vučji do, preko “Jatagana” sve do “Origana”, bilo bi dobro da se Random-ov album sluša, ako ima ko da čuje. Da ne bude posle kao i sa mnogim muzičarima, da ih više slave vani nego kod nas. Zato slušajte Randomove pjesme dok su vruće.
Vrijedi!
Bonus video:
