EVROPSKI UGAO

Crna Gora zatvara jedno poglavlje u junu!

U Briselu su zabrinuti zbog talasanja u okviru parlamentarne većine. Svako iskakanje iz šina u ovom momentu bilo bi krajnje kontraproduktivno za evropski put Crne Gore

30307 pregleda 121 reakcija 24 komentar(a)
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

"IBAR će biti spreman do kraja ovog meseca ili najkasnije u prvoj nedelji juna. Belgijsko predsedništvo uz podršku Saveta EU i ključnih država članica insistira na tome da se posao oko IBAR-a završi što pre kako bi imalo dovoljno vremena da pripremi, organizuje i održi Međuvladinu konferenciju u završnici mandata na čelu EU u junu. Plan institucija EU i država članica je da zatvore barem jedno poglavlje u pregovaračkom procesu sa Crnom Gorom u junu i da se na taj konkretan i direktan način potvrdi da je došlo do krucijalnog zaokreta u procesu proširenja EU, ne samo kada je u pitanju Crna Gora već čitav region", preneli su "Vijestima" naši dugogodišnji izvori u državama članicama i EU institucijama.

Inače, u EU rade paralelno na više frontova i Crna Gora je blizu zatvaranja više pregovaračkih poglavlja, ali je opredeljenje da se izabere jedno koje će biti najlakše i najbrže zatvoriti. Reč je o kamenu-temeljcu završnice pregovora Podgorice sa Briselom, jer su prošle četiri godine od kada je otvoreno poslednje poglavlje. Belgijsko predsedavanje želi da pruži snažan impuls novom trendu i da upiše u svoja dostignuća početak završnice pregovora Crne Gore sa EU.

U EU nameravaju da maksimalno koriste Fond za rast Zapadnog Balkana kao instrument za dodatno ubrzanje evropskih integracija Crne Gore i zato je od fundamentalnog značaja da se sačuva stabilna većina koja će nastaviti da paralelno reformiše pravosudni sistem i da se beskompromisno bori protiv korupcije, organizovanog kriminala i zloupotrebe položaja. Velika suma novca koja će se sliti u Crnu Goru u sledeće tri godine biće planski upotrebljena za strateške infrastrukturne projekte i u vitalnim sektorima s ciljem da se poveća bruto društveni proizvod i obezbede uslovi za dolazak dugoročnih stranih investicija a ne spekulativnih, kratkoročnih i sumnjivog porekla. Direktna posledica te politike biće rast životnog standarda.

U Briselu su zabrinuti zbog talasanja u okviru parlamentarne većine. Liderima svih partija koje čine vladajuću većinu je predočeno koliko je važno da Skupština Crne Gore nastavi da radi kao dosada i da pruža maksimalnu podršku Spajićevoj vladi u ispunjavanju zadataka iz evropske agende. Svako iskakanje iz šina u ovom momentu bilo bi krajnje kontraproduktivno za evropski put Crne Gore.

Prema rečima naših sagovornika, u EU ne vide samo tzv. prosrpske stranke kao opasnost za stabilnost crnogorske vlade već i Demokrate Alekse Bečića. U Briselu su poteze Demokrata doživeli kao nepotrebno kočenje u procesu ispunjavanja merila i kreiranja uslova da se put ka članstvu u EU dodatno ubrza. Drugim rečima, rigidnost Demokrata kroz insistiranje na tehničkim detaljima, uskostranačkim načelima ili interesima, i pored nesumnjive proevropske orijentacije Demokrata, mogu da budu kontraproduktivni i štetni za cilj da Crna Gora do kraja ove decenije postane članica EU.

Odlazeća administracija u institucijama EU, ali i pojedine evropske zemlje, vide Crnu Goru kao svoju uspešnu priču u kojoj su Unija, njene institucije i članice, pokazale da mogu da bude veoma efikasne i da utiču presudno i pozitivno na proces evropskih integracija, uprkos podmetanju klipova u točkove od strane velikih sila, komšijskih država i nepovjerenju SAD.

Na Šumanovom trgu su ponosni što su uz pomoć ključnih država i uz važnu asistenciju Austrije i Slovenije spasili Crnu Goru od katastrofalne krize u koju je mogla veoma lako da sklizne nakon parlamentarnih izbora i da kompromituje preduslove za novi elan evropskih integracija. EU je preko Beča i Ljubljane - šefovi diplomatija dve zemlje Šalenberg i Fajon odigrali su operativni deo posla - podržala proces formiranja Spajićeve vlade sa primarnim prioritetom ispunjavanja obaveza i uslova iz evropske agende. Amerikanci nisu verovali u taj evropski projekat sa Crnom Gorom, Velika Britanija je takođe bila vrlo skeptična.

Odlazeći američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar bio je veoma sumnjičav i podozriv prema potezima EU, novoj vladi i vladajućoj većini u Podgorici. Sticao se utisak da Vašington, ali i London, kao da jedva čekaju da projekat EU propadne i da trijumfalno kažu kako su bili u pravu. Nije se dogodilo, vreme je pokazalo da je EU bila u pravu kada je stala uz vladu Milojka Spajića i novu većinu. Napredak Crne Gore u poslednjih šest meseci nije samo veliki uspeh EU, već je i veoma moćan signal vlastima u Srbiji i drugim državama Zapadnog Balkana da je voz krenuo i ko ga na uhvati biće marginalizovan ili izolovan.

U tom kontekstu bi trebalo interpretirati i prenaglašene stavove Demokratske narodne partije i Milana Kneževića o pravno neobavezujućoj rezoluciji Generalne skupštine UN o genocidu o Srebrenici. Notorna je činjenica da se u rezoluciji ne spominje ni srpski narod ni Srbija, a kamoli da se srpski narod direktno ili indirektno kvalifikuje kao genocidan. Potpuno su promašene i insinuacije da će rezolucija poslužiti Bosni i Hercegovini da je upotrebi kako bi ponovo tužila Srbiju i tražila ratnu odštetu.

Podsetimo, Nemačka je podnosilac rezolucije, i ako bi sledili logiku srpskih nacionalista i propagande, Berlin bi sam sebi pucao u noge. Ako bi pravno neobavezujuće rezolucije UN-a mogle da se (zlo)upotrebe za pokretanja postupaka protiv država za ratnu odštetu, onda bi se Nemačka prva našla na udaru budući da je poljska vlada, istina ona prethodna pod rukovodećom palicom Jaroslava Kačinjskog, tražila od Berlina ratnu odštetu od 1300 milijardi evra.

Željko Ivanović je juče s pravom zapazio da se u Beogradu mnogo više plaše IBAR-a za Crnu Goru nego rezolucije o Srebrenici. Dobijanje IBAR-a i početak zatvaranja poglavlja Crne Gore ostavlja na vetrometini srpsku spoljnu politiku "četiri stuba" i opstruiranja procesa evropskih integracija. Spoljna politika Beograda je mogla da ima prolaz dok smo u Podgorici, Sarajevu, Skoplju i Tirani imali korumpiranu vlast, duboko povezanu sa organizovanim kriminalom i pravosudni sistem u službi kriminalaca i političara na vlasti. Promene u Crnoj Gori, Federaciji Bosne i Hercegovine, Severnoj Makedoniji i okretanja ploče Edija Rame, ostavljaju Beograd i Prištinu da se, slikovito rečeno, valjaju u blatu, dok ostatak regiona bude napredovao.

Nije slučajno da kosovski premijer Aljbin Kurti pokušava da se meša u unutrašnje stvari Severne Makedonije i da podrije stabilnost bivše jugoslovenske republike a da je Beograd preko zvaničnika, medija pod kontrolom i političara u samoj Crnoj Gori krenu u podizanje tenzija u nekadašnjoj najmanjoj jugoslovenskoj republici.

Sagovornici "Vijesti" u EU koji su detaljno upoznati sa srpskim dosijeom tvrde da predsednik Srbije, u direktnim kontaktima sa čelnicima država EU, nedvosmisleno pokazuje da shvata da je došlo do velikog zaokreta u politici proširenja EU prema Zapadnom Balkanu i da je sada igra veoma ozbiljna, odnosno da Unija predano radi na tome da pripremi sebe i sve države regiona za ulazak u EU. Međutim, i pored toga što razume šta se događa, Vučić nastavlja sa svojom kontraproduktivnom politikom baziranoj na tzv. "četiri stuba".

Promene koje su nastale u EU najbolje je shvatio Milojko Spajić i potpuno im se prilagodio fokusirajući svoj rad na ispunjavanje uslova. To je jedan od ključnih razloga zašto crnogorski premijer uživa najveću podršku među zapadnobalkanskim liderima u EU.

Jedna od funkcija Fonda za rast Zapadnog Balkana je otvaranje vrata Jedinstvenog tržišta EU za države regiona i njihovu pripremu za učešće u njemu. Istovremeno, uspostavljenje Regionalnog ekonomskog tržišta se vratilo među prioritete EU. Nije reč o oživljavanju priče o Otvorenom Balkanu, ali se radi o inicijativi koja je veoma slična. Razlika je u tome što je Otvoreni Balkan bio inicijativa država iz regiona (Srbija, Albanija i Severna Makedonija) i što je predviđao niže standarde od evropskih u okviru zajedničkog tržišta sa tendencijom da oni idu naniže a ne naviše. Evropska unija je imala rezervu prema Otvorenom Balkanu jer je postojala realna opasnost da standardi Srbije, Albanije i Severne Makedonije budu toliko niži da ih na srednji i dugi rok onemoguće da se pripreme za ulazak u Jedinstveno tržište EU. Sa Regionalnim ekonomskim tržištem, pod striktnim pravilima i standardima EU, države Zapadnog Balkana će moći da se pripreme, ojačaju svoje ekonomije i privredni ambijent za ulazak u Jedinstveno tržište i pre nego što postanu članice EU.

Bonus video:

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")