NEKO DRUGI

Srpska Atina

Srpska je istorija, razumeli ste, poput života Zerine Hećo, jedan veliki rijaliti šou obeležen bezbrojnim skandalima, ali sve će da se promeni kad Skupština općine Srebrenica većinom glasova "promeni to ime u neko drugo", recimo, zašto ne, u – Atina

8912 pregleda 47 reakcija 26 komentar(a)
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Upičkubrelepumaterinu, kako se toga pre nismo setili!

Tako nekako reagovao je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić kad mu je Milorad Dodik preneo tu revolucionarnu ideju, tako nekako reagovao je predsednik Republike Srpske kad ju je prvi put čuo od Mladena Grujičića, tako nekako reagovao je načelnik Srebrenice kad mu je sa njom u kancelariju banula grupa od nekoliko hiljada građana, tako nekako reagovala je grupa od nekoliko hiljada građana kad im je tu ideju izneo Sava Pink: upičkubrelepumaterinu, kako se toga pre nismo setili!

Sada, eto, to zvuči tako jednostavno i samorazumljivo, sada izgleda da se rešenje nametnulo samo po sebi, prva stvar koja čoveku u takvoj situaciji uopšte padne na pamet, ali jok: iza nje stoji celo istorijsko iskustvo jednog naroda, generacije Srba prenosile su živu luč narodne mudrosti sa kolena na koleno, rame uz rame i kamena sa ramena, pre nego što je uz glasnu psovku pala na pamet Savi Pinku iz Srebrenice, dok je gledao direktni prenos glasanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o Rezoluciji o srebreničkom genocidu, konsultujući se na tu temu sa Kurirom i Informerom na svom stočiću.

Upičkubrelepumaterinu, kako se toga pre nisam setio: dabome, Zerina Hećo!

Kakve veze ima Zerina Hećo, ko je uopšte Zerina Hećo, pitate se vi, kao što su se pitali i Savini kolege iz sastava Istorijske svesrpske skupštine srpskog naroda u celini i celosti, koji su se i toga jutra okupili na zasedanju na gajbama Jelen piva ispred jednog lokalnog granapa, da uz flašu industrijskog otapala na bazi šljivovice pretresaju najnovije istorijske teme i dileme srpskog naroda i njegove tegobne istorije kao takve. Eh, ko je Zerina Hećo! Dabome da ne znate ko je Zerina Hećo, u tome i jeste poenta Zerine Hećo kao takve.

Zerina Hećo bivša je učesnica rijalitija na televizijama Hepi i Pink, o čemu vi, razume se, nemate pojma, zato što vas boli kurac za savremenu srpsku istoriju i zato što o njoj ne znate ič ništa. A život Zerine Hećo bio je poput istorije Srba, obeležen bezbrojnim skandalima, ta je starleta u rijalitiju Parovi spavala sa Ivanom Marinkovićem, bivšim mužem Goce Tržan, te započela vezu sa bivšim fudbalerom Nikolom Lakićem, a u rijalitiju Zadruga imala burne ljubavne romanse sa Vladimirom Todorovićem i Vladimirom Tomovićem, zbog kojega je na užas ostalih učesnika rijalitija i cele nacije obrijala glavu, pa je naposletku bila i ljubavnica pevača Dade Glišića, javno govoreći kako ju je tukao i kako je pobacila njihovo dete: ceo njen život, ukratko, bio je sumporna banja Sodoma i Gomora spa end velnes rijaliti resort, sve dok jednog dana nije odlučila da joj je dosta etiketa što se vezuju uz njeno ime, pa rešila da okrene novi list.

I kako je Zerina Hećo okrenula novi list, kako je zamislila da se reši etiketa što se vezuju uz njeno ime? Tako što je lepo otišla na opštinu i promenila ime u – Atina!

I šta? Otkada je okrenula novi krsni list, našoj Atini, šta da vam pričam, baš krenulo: udala se za bogatog Grka Karlosa Kandolu, koji joj je kupio vilu od milion evra, i sve otada Atina Kandola u svili i kadifi živi srećno do kraja istorije.

Pardon, života.

Vi, naravno, baš kao i Savini kolege delegati Istorijske svesrpske skupštine srpskog naroda u celini i celosti ispred srebreničkog granapa, i dalje niste razumeli kakve to veze ima sa Rezolucijom Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici, ali to je zato što nemate Savino vekovno istorijsko iskustvo. Baš kao što Atina Kandola nije mogla da promeni svoju burnu istoriju, ne mogu to ni Srbi, objasnio je on: mi tako možda ne možemo da promenimo ni ishod rata u Srebrenici ni ishod glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, možda ne možemo da promenimo ni tekst Rezolucije o genocidu u Srebrenici ni njen naziv, ali možemo da promenimo ime – Srebrenici!

Kad se Srebrenica, shvatate, više ne bi zvala tim imenom, ljudi bi se čitajući Rezoluciju o genocidu u Srebrenici pitali kakve sad veze odjednom ima ta, kako ste rekli, Srebrenica, gde je i šta je uopšte Srebrenica, baš kao što se vi, gospodo, danas pitate kakve veze ima Zerina Hećo i ko je uopšte Zerina Hećo!

Upičkubrelepumaterinu, kako se toga pre nismo setili!, povikaše na to seljaci okupljeni na zasedanju Istorijske svesrpske skupštine srpskog naroda u celini i celosti, pa sa tom idejom banuše u kancelariju načelnika Srebrenice Mladena Grujičića. Upičkubrelepumaterinu, kako se toga pre nismo setili!, lupio se po čelu Grujičić – "Srebrenica je oskrnavljena ovom Rezolucijom, a njeno ime oblaćeno i stavljeno na spisak nepoželjnih mjesta za življenje i investiranje, što mi ne želimo dozvoliti" izjavio je onda za Televiziju Republike Srpske – pa preneo ideju predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.

Upičkubrelepumaterinu, kako se toga pre nismo setili!, lupio se onda po čelu i skromni Dodik, pa za srpsku TV Prva priznao kako je genijalna ideja došla od građana Srebrenice, "kojima je dosta etiketa što se vezuju za taj toponim": "Smatram da ljudi imaju pravo da se izjasne o tome. Po proceduri koja je određena zakonom, ako Skupština općine Srebrenica donese odluku da se promijeni to ime u neko drugo, onda će Republika Srpska donijeti zakon i proglasiti ga važećim."

Srpska je istorija, razumeli ste, poput života Zerine Hećo, jedan veliki rijaliti šou obeležen bezbrojnim skandalima, ali sve će da se promeni kad Skupština općine Srebrenica većinom glasova "promeni to ime u neko drugo", recimo, zašto ne, u – Atina.

Preko noći mala Atina kraj Bratunca postaće jedno od najpoželjnijih onih svetskih, kako beše, da, "mesta za življenje i investiranje", koliko sutra Televizija Republike Srpske javiće kako je delegacija Evropske komisije boravila u Atini da sa načelnikom Grujičićem obavi poslednje formalne pregovore o finansiranju opštinskih projekata za ukupno dvadeset milijardi evra, koliko je predviđeno da Atina iz fondova Evropske unije povuče do avgusta 2026., navaliće turisti iz celog sveta da vide Nekropolj i ruševine čuvene atinske banje Guber, mala opština u Podrinju samo će od turizma da zarađuje pet milijardi evra godišnje, i živeće u svili i kadifi srećno do kraja života.

Pardon, istorije.

A genocid? Nemamo pojma o čemu pričate, nikakvog genocida u Atini nikad nije bilo, sem ako ne mislite na onaj pohod Kserksovih persijskih ustaša na goloruku nejač Atine, u kom slučaju svaka čast, lepo da ste se i Srba setili posle dve i po hiljade godina.

Šta se pak tog Srebrenika tiče, to vam je u Tuzlanskom kantonu, pa pitajte tamo, mi nemamo ništa s tim. Šta, nije Srebrenik nego Srebrenica?, začudiće se Atinjani, nikad oni nisu čuli za tu, kako rekoste, Srebrenicu, možda da pitate Savu Pinka tamo ispred granapa, on čita Informer i sve zna.

Dalje će sve da ide kao po loju. Kad Srebrenica promeni ime, biće glupo da i akteri burne istorije Atine ostanu pod svojim "oskrnavljenim" i "oblaćenim" imenima, sa svim "etiketama što se vezuju" za njihova imena. Ratko Mladić mogao bi da bude, štajaznam, Mirko Aristid, Vujadinu Popoviću lepo bi pristajalo ime Miltijadin, Radislavu Krstiću Alkibijadislav, Zdravku Tolimiru, recimo, Temistoklimir, a Radovan Karadžić mogao bi da se zove, sad napamet govorim, David. Dobro, ajde, Dragan David. Milorad Dodik biće, razume se, Mile Dodikle – da, ja se izvinjavam, Mile Perikle, čuj mene, Dodikle! – i samo će Aleksandar V. naposletku ostaviti svoje ime, jer on je, razumeli ste dosad, jedini dovoljno velik da se nosi sa etiketama što se vezuju uz ime Aleksandra Velikog.

A Srebrenica? Mesto u kojemu se prema legendama, usmenoj predaji i nekim apokrifnim rezolucijama navodno desio genocid nad Bošnjacima biće otada cilj bezbrojnih nadobudnih istraživača: hiljade arheologa amatera kopaće po Republici Diznilend u potrazi za poprištem mitskog genocida, biće ih i koji će tvrditi da Srebrenica uopšte nije u Bosni i Hercegovini i da se najverovatnije nalazila u Ruandi, a hrvatski istoričar Igor Vukić izneće dokaze da se mitska Srebrenica nalazila na Savi i da se srpski genocid nad Bošnjacima zapravo desio u Jasenovcu.

Upičkubrelepumaterinu, reći će onda Atinjani, kako se toga pre nismo setili!

(portalnovosti.com)

Bonus video:

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")