U nedavno objavljenom tekstu se govorilo o regulaciji uopšte i izazovima sa kojima se regulacija srijeće, s obzirom na nove okolnosti i drugačiji odnos medija i korisnika, dominantno zbog širenja mogućnosti koje pruža onlajn prostor. Praksa regulacije pokazuje da je ipak najveći izazov regulacija velikih platformi.
Sa aspekta korisnika to mogu biti svi servisi koji imaju značajan broj korisnika i koji funkcionišu preko interneta. Pošto regulacija mora počivati na jasnom pravnom okviru, ovako široko tumačenje je nedovoljno, pa je u Evropskoj uniji to dominantno regulisano Aktom o digitalnim uslugama (DSA). Ovaj pravni akt određuje sve platforme i pretraživače koje imaju više od 45 miliona korisnika kao veoma velike online platforme (VLOPs) i veoma velike pretraživače (VLOSEs). Trenutno ih je ukupno 19, od kojih su neki: Amazon, Booking.com, Facebook, Pinterest, Tik Tok, Bing i drugi.
Regulacija ovih platformi dodatno je izazovna zato što počiva na suprotnim principima u odnosu na one na koje je “tradicionalna” regulacija navikla. Kao prvo, praktično do ove godine nije postojala nikakva kontrola ovih platformi, što im je davalo veoma povlašćen položaj na tržištu.
Drugo, sve one su finansijski moćne i dugo su odbijale svaki oblik i najmanje kontrole, pogotovo što praktično sve potiču iz neevropskih država. A Evropa je najregulisaniji dio svijeta uopšte, pogotovo u oblasti medija. Zato je jedini odgovor bio zajednički, odnosno pristup tržišta, kojim se ovim platformama stavlja do znanja da je EU jedno tržište, sa ključnim zajedničkim pravnim okvirom.
Treće, većina ovih platformi bila je netransparentna, pa je bilo nemoguće imati bilo kakve informacije o npr. broju korisnika, načinu na koji funkcioniše samoregulacija, kako se tretiraju nelegalni sadržaji, što su samo najočigledniji problemi. Drugačije rečeno, regulatori su do nedavno mogli biti samo pasivni posmatrači.
Četvrto, ove platforme obrnule su naglavačke ključne principe kapitalizma, tj. odnosa kupca i prodavca, pa danas živimo u dobu nadzornog kapitalizma, kako ga je nazvala Šošana Zubof. Odnosno, korisnici su sami, pružanjem svojih podataka, omogućili kompanijama poput Gugla i Fejsbuka da na tome zarade.
Konačno, sadržaji koji su dostupni na ovim platformama objavljuju se jednostavno, brzo, bez potrebe postojanja bilo kakvog posrednika, osim softvera, što otežava kontrolu i praćenje. Lako su dostupni, što im povećava vidljivost.
Šta su novine u regulaciji, koje bi trebalo da dovedu do uvođenja ovih platformi u regulatorni okvir? Prvenstveno je neophodno bilo zaštiti korisnike. Zato su VLOPs sada u obavezi da imaju lako dostupne odredbe i uslove rada (poželjno na najviše 3 klika). Korisnici se štite i tako što platforme moraju imati interne mehanizme podnošenja prigovora, što ranije nije postojalo, pa svi mogu znati status svog prigovora. Postoji jasnija i veća obaveza zaštite maloljetnika, koja je definisana, između ostalog, obavezom potvrde godišta, koja polako ali sigurno postaje standard. Kršenje pravila zaštite ljudskih prava podliježe kaznama, čak i na ovim platformama.
Neka od pitanja na koja evropski regulatori već traže i nalaze odgovore vezana su za reklamiranje i kontrolu političkog reklamiranja. Dodatno otežavajuća okolnost ovdje će biti sve veća personalizacija reklamiranja, koja je već postala standard za platforme, posebno zato što je finansijski unosna.
Regulatori su počeli kreirati standarde kojima se definišu jasna pravila ponašanja u konkretnim zakonodavnim okvirima, stvarajući klimu koja bi trebalo da počiva na povjerenju a ne isključivo na kontroli. Iskustva su različita, od onih koji koriste softvere za otkrivanje nelegalnih sadržaja (npr. njemački DLM), do onih koji tek definišu pravila i počinju da se bave ovom temom. Neke od situacija u zadnje dvije godine, npr. u Slovačkoj ili Rumuniji, to jasno potvrđuju.
Neuhvatljivost, nepripremljenost, nepoznavanje, neiskustvo, samo su neki od izazova regulacije onlajn platformi. Ali osnov postoji i na njemu treba raditi. Regulatori sa Balkana tek počinju da se bave ovim vidom regulacije ali upravo zbog toga je neophodno što brže članstvo u Evropskoj uniji, kako bi se i ovdje stvarali regulatorni mehanizmi koje koriste države članice.
Crnogorski regulator medija (AMU) je sa novim zakonodavnim okvirom započeo ovaj proces i u narednom periodu će se preduzimati i prvi koraci, ali ipak uz značajno manje mogućnosti u odnosu na regulatore iz EU. Niz inicijativa na regionalnom, ali i evropskom nivou, potvrda je posvećenosti zaštiti javnog interesa i unapređenju saradnje sa drugim regulatorima kako bi Agencija bila aktivan i vodeći učesnik u ovom procesu. Upravo zbog toga AMU treba da bude digitalni koordinator za Crnu Goru, jer je to najbolji način da se osigura efikasna implementacija DSA.
Autor je predsjednik Savjeta Agencije za audiovizuelne medijske usluge
Bonus video:
