Blokčejn tehnologija se sve više prepoznaje kao ključni faktor u transformaciji finansijskih tržišta. Istraživanje pod nazivom “Dinamički efekti blokčejna na finansijska tržišta: Dokazi iz TVP-Bajesovskog VAR modela sa pristupom povezanosti” (eng: Dynamic Effects of Blockchain on Financial Markets: Evidence from TVP-Bayesian VAR with a Connectedness Approach), objavljeno u uglednom međunarodnom časopisu Empirical Economics, koji izdaje Institut za napredne studije u Beču (German: Institut für Höhere Studien, Wien), analizira kako usvajanje blokčejna utiče na finansijsku stabilnost, direktne strane investicije (FDI) i makroekonomske pokazatelje, s posebnim fokusom na Crnu Goru. Cilj istraživanja je da pruži naučne dokaze o sistemskim efektima blokčejna na finansijska tržišta u malim i otvorenim ekonomijama, uz poseban naglasak na tranziciju ka digitalizovanom finansijskom sistemu. Glavno istraživačko pitanje bilo je da li i kako blokčejn može postati stabilizujući faktor u finansijskim sistemima i koje su glavne prepreke za njegovu implementaciju u Crnoj Gori. Motivacija za ovo istraživanje proistekla je iz potrebe da se bolje razumiju dinamični efekti digitalnih inovacija, naročito u kontekstu evropskih integracija i održivog razvoja. Kako Crna Gora teži da modernizuje svoje finansijske institucije i prilagodi se evropskim standardima, razumijevanje potencijala blokčejna postaje ključno za donosioce odluka, investitore i ekonomske eksperte.
Ova studija, "Dinamički efekti blokčejna na finansijska tržišta: Dokazi iz TVP-Bajesovskog VAR modela sa pristupom povezanosti", istražuje jedno od najaktuelnijih pitanja našeg vremena: uticaj blokčejn tehnologije na finansijsku stabilnost i ekonomski razvoj u malim, otvorenim ekonomijama poput Crne Gore. Kroz inovativni metodološki okvir, ovo istraživanje analizira kako usvajanje blokčejna utiče na finansijska tržišta, direktne strane investicije (FDI) i makroekonomske dinamike, mapirajući vremenski promjenjive odnose i sistemske šokove.
Ono što ovo istraživanje izdvaja jeste njegov novi metodološki pristup: integracijom TVP-Bajesovskog VAR modela sa pristupom povezanosti, studija uspijeva da identifikuje dinamične promjene i sistemske šokove na način koji tradicionalni modeli ne omogućavaju. Ovaj inovativni pristup pruža donosiocima odluka i ključnim akterima dinamične i dugoročne uvide u to kako se uticaj blokčejna na finansijska tržišta razvija kroz vrijeme, analizirajući ključne obrasce i omogućavajući bolje razumijevanje procesa usvajanja ove tehnologije.
Rezultati pokazuju da blokčejn može optimizovati ključne ekonomske sektore Crne Gore, naročito turizam i finansijske usluge, koji su visoko zavisni od međunarodnih transakcija. Rezultati istraživanja pokazuju da prvi efekti usvajanja blokčejna donose izazove u kratkom roku, koji traje otprilike 12 do 18 mjeseci. Tokom ovog perioda, finansijska tržišta prolaze kroz fazu prilagođavanja, suočavajući se sa regulatornim neizvjesnostima, volatilnošću tržišta i početnim troškovima integracije nove tehnologije. Ova faza zahtijeva postepeno usvajanje blokčejna kroz pilot projekte i regulatornu podršku. Srednjoročni period tranzicije, donosi značajan rast stranih direktnih investicija (FDI) i poboljšanje finansijske stabilnosti. Nakon početnog prilagođavanja, blokčejn počinje da olakšava transakcije, smanjuje troškove i povećava povjerenje investitora u finansijski sistem. U ovom periodu, tržišta postaju otpornija na šokove, a tehnološka infrastruktura stabilnija, što omogućava brže i sigurnije finansijske operacije. Dugoročni efekti, podrazumijevaju potpunu integraciju blokčejna u finansijske tokove, s potencijalom da postane centralni stub digitalizovanog finansijskog ekosistema. Ovaj period karakteriše održiv ekonomski rast, povećana konkurentnost tržišta i snažnija integracija u globalne finansijske tokove, posebno u kontekstu priprema Crne Gore za usklađivanje sa EU regulativama i digitalnim inovacijama.
Istraživanje pokazuje da Crna Gora može ubrzati ekonomski rast i unaprijediti finansijsku stabilnost kroz strateško usvajanje blokčejn tehnologije. Kako bi se osigurao uspješan prelazak na digitalizovani finansijski sistem, preporučuje se da regulatori razviju sveobuhvatan blokčejn strateški okvir i usklađuju se s međunarodnim praksama, posebno kroz saradnju sa zemljama koje su već razvile napredne regulative. Neophodno je stvoriti jasan pravni okvir koji bi osigurao stabilnost i transparentnost tržišta, uz dodatne fiskalne podsticaje poput poreskih olakšica i subvencija za kompanije koje prihvate ovu tehnologiju. Takođe, obrazovni sektor treba da se prilagodi rastućim potrebama tržišta kroz programe obuke i stručnog usavršavanja, omogućavajući radnoj snazi da iskoristi potencijal blokčejna za povećanje konkurentnosti crnogorske ekonomije. Rezultati pokazuju da građani i preduzeća u Crnoj Gori imaju visok potencijal za brzu adaptaciju blokčejna, naročito ako se tehnologija implementira uz adekvatnu institucionalnu podršku i jasne smjernice za tržišne aktere. Nakon što blokčejn postane prihvaćen među investitorima, značajno raste priliv stranih direktnih investicija (FDI) i doznaka, što dodatno podstiče ekonomski razvoj. Ključni izazov je priprema tržišta kroz unapređenje regulatornog okvira i digitalne infrastrukture kako bi se omogućila nesmetana tranzicija. Očekuje se da će pravilno vođena digitalizacija povećati ekonomsku slobodu i učiniti finansijsko tržište otpornijim na krize, čime bi se Crna Gora pozicionirala kao lider u regionu u oblasti digitalne ekonomije. Dugoročno gledano, blokčejn bi mogao postati stub modernizacije finansijskog sektora, podstičući inovacije, transparentnost i ekonomsku demokratizaciju. Pored regulatornih reformi, studija preporučuje osnivanje Blokčejn banke, koja bi imala ulogu posrednika između EU i zemalja Zapadnog Balkana, olakšavajući pristup finansiranju i tehničkoj ekspertizi. Ova institucija bi mogla igrati ključnu ulogu u olakšavanju prelaska na digitalne finansijske usluge, smanjenju troškova transakcija i povećanju tržišne efikasnosti. Crna Gora se sada nalazi u jedinstvenoj prilici da iskoristi blokčejn kao alat za ubrzanu ekonomsku transformaciju, povećanje produktivnosti i usklađivanje sa EU standardima, čime bi osigurala dugoročnu stabilnost i prosperitet za sve svoje građane.
Za više detalja o studiji, može se konsultovati časopis Empirical Economics u njegovom najnovijem izdanju, link: https://link.springer.com/article/10.1007/s00181-024-02696-8. Autor ovog istraživačkog rada je naučnik Martin M. Bojaj
Bonus video:
