Dugo najavljivan Pokret za narod i državu izgleda da je napokon simbolično krenuo u formalno osnivanje, protekle nedelje, u kući kralja Petra Prvog u Beogradu. Kako je saopštio sam predsednik Aleksandar Vučić, inicijator stvaranja ove nove političke organizacije u obliku „udruženja građana“, u nedelju se sastao „inicijativni odbor“ od 12 članova, koji će uskoro pripremiti osnivačke dokumente, uključujući i „celovit program“ delovanja.
Odmah da kažemo da u sastavu spomenutog inicijativnog odbora, pored Vučića, praktično nema nijedne ličnosti koja je dosad bila poznata široj javnosti (a svi su sa visokim obrazovanjem, dvojica iz medicinske struke su čak akademici SANU). Zanimljivo, ovaj nedeljni Vučićev potez zasad nije komentarisan iz redova bilo koje političke stranke u Srbiji. Valjda zato što se iz saopštenja o inicijativi za osnivanje Pokreta ne vidi da li će on doista imati „nadstranački karakter“, kako je to ranije bilo najavljivano.
Naime, Vučićeva ideja o „novom pokretu“, kako ju je on više puta dosad formulisao, uključivala je i mogućnost „kolektivnog članstva“, što bi značilo da bi se u njega na neki način „utopile“ i sve sadašnje stranke vladajuće koalicije, što je, čini se, posebno bilo problematično za Dačićevu Socijalističku partiju Srbije. Sva je prilika da taj problem u međuvremenu nije rešen i da je, možda, zbog tekućih političkih gibanja u Srbiji, postao još veći.
Posle lansiranja Vučićeve ideje da (kakav-takav) politički pluralizam u Srbiji suzbije po modelu koji je uspešno u Ruskoj Federaciji instalirao predsednik Vladimir Putin (koji je stvorio složenu strukturu Jedinstvene Rusije), bile su se pojavile sporadične analize o tome da srpski lider praktično želi da „rebrendira“ svoju Srpsku naprednu stranku, smatrajući da je njen imidž prilično istrošen tokom godina koje je provela na vlasti. Zbog toga ta ideja, bar se tako čini, nije sa naročitim oduševljenjem komentarisana ni u samoj Srpskoj naprednoj stranci, izuzimajući nekoliko ličnosti iz neposrednog Vučićevog kruga najbližih saradnika.
Sama ideja, da prvi čovek vlasti napušta stranku koja ga je uspele na vlast i formira novu političku organizaciju, nije nova ni u Srbiji. Setimo se samo kako je Milan Stojadinović, kao premijer i tada vodeća politička ličnost Kraljevine Jugoslavije, 1935. godine, pokrenuo ideju o formiranju „Jereze“ (Jugoslovenske radikalske zajednice), u koju je utopio veliki deo Narodne radikalne stranke, delove Jugoslovenske nacionalne stranke u Sloveniji i Slovenačke narodne stranke, kao i članove Jugoslovenske muslimanske organizacije.
Pokušaj da se stvori nadstranačka politička organizacija, neki smatraju, ima koren i u Kardeljevom izumu Socijalističkog saveza, koji nije zadirao u prvenstvo Komunističke partije na vlasti, ali je bio zadužen za amortizaciju svih raznovrsnih idejnih koncepcija i njihovo usmeravanje prema komunističkim nazorima, pa i za pripremu i „realizaciju“ političkih izbora.
Naravno da je Vučićeva ideja o novom političkom okupljanju „pristojnih ljudi“ koji ne žele golu vlast nego žele da grade mostove, drumove i stadione za budućnost Srbije i srpskog naroda, prošla i kroz kafanske ocene i procene. Jedna od njih je da Vučić formira „pokret zidara i komesara“ - sa aluzijom da je reč o „ličnoj masoneriji“, sa kojom se, navodno, već povezao u svetu, Ili, da sa tim Pokretom u ovdašnji politički život želi da uvede i sveže snage iz Bosne, to jest iz Republike Srpske, itd.
Na kraju, legitimno je postaviti i pitanje nije li Aleksandar Vučić „zakasnio“ sa osnivanjem Pokreta za narod i državu, s obzirom na aktuelne sve češće „čeone sudare“ vlasti i opozicije širom Srbije ili je sada procenio da mu je to poslednja šansa da opstane na vlasti, zadržavši stratešku inicijativu u političkom životu Srbije.
Bonus video:
