Sledećih šest meseci biće presudni za dalji tok evropskih integracija Crne Gore, odnosno za njeno članstvo u EU do kraja ove decenije. "Ako Crna Gore zatvori četiri poglavlja do kraja godine, kako je planirano, Podgorica će ući na ireverzibilni kolosek ka članstvu u EU i više neće biti moguće zaustaviti njen hod ka ulasku u EU, osim ako ne dođe do totalne destabilizacije zemlje, a za nju nema ozbiljnih naznaka, i pored dosta napetih odnosa između pozicije i opozicije i delova društva koji se prepoznaju u nacionalizmima", preneo je "Vijestima" izvor u EU, veoma dobro upućen u crnogorski dosije.
Naš drugi kontakt u jednoj od ključnih država EU zadužen za Zapadni Balkan nam je preneo da su Hrvatska i Crna Gora veoma blizu postizanja kompromisa za rešavanje bilateralnih sporova koji bi trebalo da omogući Podgorici da do kraja godine zatvori Poglavlje 31 o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici koje je Zagreb blokirao prvenstveno zbog usvajanja Rezolucije o Jasenovcu, Dahau i Mauthauzenu.
"Zvuči pomalo trivijalno, ali poslednja stvar koja je ostala kao prepreka da se prevaziđe nastali spor između Zagreba i Podgorice je brod Jadran. Kolegama iz drugih država članica koje ne poznaju najbolje odnose između bivših jugoslovenskih republika nije baš najjasnije zbog čega toliko velika frka oko jedrenjaka starog jedan vijek?! Albanski premijer Edi Rama se na jednom zajedničkom skupu našalio sa premijerom Spajićem da će Albanija pokloniti novi jedrenjak Crnoj Gori ako Jadran vrati Hrvatskoj", ispričao nam je naš sagovornik.
U svakom slučaju, iz evropskih institucija i vodećih članica EU su savetovali premijeru Milojku Spajiću da što pre zatvori otvorena pitanja sa Hrvatskom. Problemi sa Zagrebom nisu samo političke i pravne prirode, već prevashodno emocionalne i zato ih treba odmah rešiti jer će sa protekom vremena postajati ozbiljniji i nepredvidiviji budući da će zavisiti od odnosa snaga unutar Hrvatske i same vladajuće stranke ili koalicije.
U institucijama EU su nam potvrdili da su prilično veliki optimisti da će u sledećih par meseci, najkasnije do kraja godine, Podgorica i Zagreb dogovoriti deblokadu Poglavlja 31.
Podsetimo, crnogorska Vlada sprema za zatvaranje Poglavlje 4 o slobodi kretanja kapitala, Poglavlje 9 o finansijskim uslugama, Poglavlje 21 o transevropskoj mreži i pomenuto Poglavlje 31.
Ako Podgorica odradi taj posao do kraja 2025. godine, biće još uvek moguće završiti pregovore, odnosno zatvoriti sva poglavlja, do kraja 2026. Da se razumemo, neće biti ni izvesno ni lako, ali će biti dostižno i neće predstavljati veliki problem da se proces okonča u prvoj polovini 2027. godine.
Pomenuti rok je veoma važan, ne samo da bi bilo moguće završiti sav posao do 2029. godine, za vreme mandata aktuelne Evropske komisije - imajući u vidu dug proces ratifikacije sporazuma o pridruživanju EU (od godinu i po do dve godine) - već i da bi se izbegla moguća neprijatna iznenađenje ako u Jelisejsku palatu uđe kandidatkinja Nacionalnog okupljanja Marin le Pen nakon predsedničkih izbora u Francuskoj u proleće 2027.
Crna Gora je i dalje u najboljoj poziciji na Zapadnom Balkanu da uđe u EU do kraja ove decenije, mada Albanija napreduje vrlo brzo i može da stigne Crnu Goru i u Uniju uđe sa njom u paketu. Osim navedenog problema sa Zagrebom, koji ima potencijal da se pretvori u veliki i hronični, Podgorica nema druga otvorena pitanja sa kapacitetom da blokiraju ili uspore pregovarački proces. Na strani Crne Gore su njene dimenzije, članstvo u NATO, činjenica da nije percipirana kao problematična država, a aktuelna vlada i administracija, barem prema ocenama institucija u Briselu, rade prilično vredno i koliko mogu imajući u vidu administrativne kapacitete.
Za Podgoricu će najveća prepreka, i neka vrsta završnog ispita, biti obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Obim organizovanog kriminala i korupcije u Crnoj Gori su manji nego u Albaniji, ali u EU smatraju da će za Podgoricu obračun sa dve društvene pošasti biti teži zbog neadekvatnih kapaciteta u pravosuđu i istražnim organima.
Od Crne Gore se očekuju konkretni rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i oni su taksativno uvršteni kao "benchmarks" za zatvaranje poglavlja 23 i 24. U suštini je potrebna vidljiva i opipljiva primena usvojenih zakona i par presuda za organizovani kriminal i visoku korupciju.
U Briselu ocenjuju da je Crna Gora u dobroj meri stabilizovala unutrašnje prilike i da su zakonskim rešenjima smanjili prostor za korupciju i kriminal, što je bio prvi neophodni korak, a da je sada na redu teži deo posla: sprovoditi dosledno i beskompromisno zakone i to bi trebalo da bude dovoljno za ulazak u EU.
Sve u svemu, Podgorica je toliko blizu članstva u EU da bi, ako zatvori četiri poglavlja do kraja godine, mogla sebi da dozvoli i luksuz vanrednih izbora u sledećoj godini, mada bi, po rečima naših sagovornika, bilo bolje da ih izbegne i da se u 2027. po završenom mandatu ide na redovne parlamentarne izbore.
U datim okolnostima, postojeći odnos snaga u parlamentu je najbolji ili, ako hoćete, najmanje loš od svih realno mogućih: Demokratska partija socijalista (DPS) je u opoziciji, a Nova srpska demokratija (NSD) i Demokratska narodna partija (DNP) su manjinski partneri u Vladi i ne mogu da utiču determinantno na politiku Vlade.
Vanredni izbori, pre nego što pregovori budu zaključeni, rizični su zbog neizvesnosti rezultata. U slučaju da NSD i DNP dobiju više glasova od PES-a ili da toliko ojačaju svoju poziciju da u pregovorima o sastavu nove vlade dobiju mnogo veći deo kolača od trenutnog, to bi moglo da ima za kolateralnu posledicu zauzimanje rigidne pozicije Hrvatske prema Crnoj Gori. Konkretno, u tom scenariju nije isključeno da bi Zagreb blokirao Podgoricu na duže vreme.
S druge strane, imajući u vidu da su za EU, kao što smo naveli, najveći problem efikasna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije a ne srpski nacionalizam ili maligni uticaj Srbije i Rusije u Crnoj Gori - niko ga ne negira, ali se smatra da u postojećoj konstelaciji snaga ne može da kreira probleme na evropskom putu - DPS nije zaradio poverenje.
U prethodnih pet godina DPS nije pokazao ozbiljnu želju da se distancira od ljudi i praksi koji su Crnu Goru transformisali u zarobljenu državu, a kamoli da pomogne u obračunu sa odgovornim ljudima za organizovani kriminal i korupciju koji se su se listom nalazili ili nalaze u njenim redovima ili su joj bili bliski. Eto zašto nema pritiska iz EU ne računajući, naravno, Hrvatsku zbog Mandićevog NSD-a i Kneževićevog DNP-a i njihovog, eufemistički rečeno, ambivalentnog odnosa prema Srbiji i Rusiji.
U svakom slučaju, nema indikacije da bi moglo da dođe do destabilizacije Crne Gore ili prevremenih izbora i ako u sledećih šest meseci Spajićeva vlada odradi posao i stigne do 12 zatvorenih poglavlja, Podgorica će biti nepovratno na šinama za članstvo u EU do kraja ove decenije. U suprotnom, putuj Evropo…
Bonus video:
