Kud se ne upisah na studije psihologije, svojoj sam svestranoj samoukosti dao isuviše maha, sad bi mi to gradivo iz psihologije još kako dobro došlo: pogledajmo kome se naš vlasnik divi. U svakom njegovom gostu, u svakom njegovom idolu, vidim šta bi domaćin voleo da bude, za šta je naravno oduvek bilo prekasno: pirat sa Kariba dobio je neku medalju, svetosavsko-kajmakčalansko-ravnogorsku, ne znam tačno, možda je dobio i državljanstvo, Stiven Sigal je prijatelj Srbije, pružena mu je, mezhdu prochem, karleušijanska prilika da drži koncert u Beogradu, višestrukom svetskom prvaku Boltu dadosmo četvrt miliona evra da se ukaže u našem klim. pojasu i da bude jedna od ikona EXPO-a, svetkovine korupcije, pljačke koja je već počela i koja će nadživeti samu izložbu; primio je vlasnik glumicu Lolu Davidović, koja jeste naša rođaka i koja o nama šalje u svet lepu sliku, kolor-sinemaskop, sa tom gustom, možda i prirodno crvenom kosom, i sa tim slovenskim licem, na kojem ima odblesaka naših pretkinja sa sela, ali koje je i danas lepo; neću susret sa glumicom shvatiti kao još jednu od vlasnikovih neostvarivih sanjarija, ali najnoviju, mačo ujdurmu bogme moram: Jusein Bolt nije dovoljan da EXPO postane događaj stoleća: da li po nagovoru premudrog, tajanstvenog Izraelićanina (koji je možda podlegao harizmi onoga koga je u početku savetovao?), ili po sopstvenoj ideji i nahođenju, roditelj EXPO-a stupio je kak se veli u kontakt sa lično Džekijem Čenom.
Suzi je pretpostavljam zvala Čenovog sekretara za finansije, ovome je zaigralo srce kad je shvatio ko zove njegovog poslodavca i dobrotvora, i dok smo mi vidali rane, prelome, čvoruge i masnice zadobijene što od pravih policajaca što od njihovih dojučerašnjih mušterija koje dobiše uniforme, maske i pendreke, dok smo se prebrojavali ko je priveden, a ko je privremeno i prividno pušten, da se brani sa prividne slobode, eto nama Džekija Čena u Beogradu.
Sa Boltom je domaćin zhizneradostno zauzeo pozu kojom je svetski prvak slavio novoosvojene zlaćane medalje (svaka vlasnikova šala i svaki pokušaj da ispadne jednom i on šarmantan izazovu tugaljivu nelagodu kod gledalaca), sa novim saučesnikom se nije ni kobajagi odmerio u borilačkim veštinama, ili ja barem nisam video, ali šta hoću reći: naš je vlasnik opsednut veličinom i slavnošću, velikana i slavnih stvorenja međutim ima napretek – šta bi bilo zajedničko ovima koje vlasnik poziva?
Rekao bih da su svi tough guys, čvrsti, grubi momci, kadri da nanesu i podnesu bol, dobro, Bolt ne dodiruje svoje takmace, čak beži od njih, ali ostali su svi momci kakav je štreber sa Pravnog, neostvareni funkcioner Delija i četnički seržant želeo da bude. Od toga naravno da nije moglo biti ništa, ali, ipak, dok je u društvu Stivena Sigala, Bolta, brata Sija, Putina i Džeki Čena, nada se da će njegovim sve malobrojnijim glasačima kroz glavu proći ona “s kim si – onakav si”.
Pa ni to dečaku gladnom moći i slave nije dovoljno: osim plejade slavnih ličnosti prikazaće nam na veličanstvenoj, preskupoj i nadasve neprikladnoj paradi šta smo sve vojsci kupili da bismo okolnim narodima, crk. dabogd. svi do jedn., uterali strah u kosti. A nad svom tom silom, simetrijom, geometrijom i disciplinom, lebdeće, kao Duh nad vodama, nasmejani lik – veći od mozaika koji je krasio fasadu niškog “Ambasadora” – lik onoga koji je tako slavnu armiju stvorio i koji se dragovoljno, samovoljno proglasio njenim vrhovnim komandantom, mogao se prozvati i vrhunskim komandantom, jer je sve što preduzima i sve što besedi vrh-brate; u poslednje se vreme vlasnik osmehuje, smeje se češće nego ranije, hrabri sebe da nije sve još propalo, ili naprosto daje oduška svojoj bezdušnosti, pitam se ja, ali biće da mu agencije za istraživanje javn. mnjenja i stručnjaci iz čarobnog sveta reklama govore da je tako kudikamo simpatičniji nego kad uzdiše, kad grize usne i suspreže plač koji mu buja u grlu.
Osmehnuti će nam darivati paradu, ta nije li nam dao sve što imamo, i penzije, i plate, i bagatelno jeftine namirnice, i autoputeve, i Beograd na vodi, nije li dao sve osim novosadske nastrešnice?
Ako na periferiji uvežbanog osmeha ili u uglovima očiju načas promakne senka žalosti, znajte da se nevoljko i samo na tren sneveselio što nema stanovništvo kakvo njegova veličanstvenost iziskuje.
Bonus video:
