Majstorski smo vremenom stvorili posebnu grupu riječi kojima se služimo kako bi opravdali ljude kojima opravdanja nema. To je skup slova, moglo bi se reći da su to čak i idiomi. Zapravo, to je situacija kad rečenice koje postaju šifre i znače nešto sasvim suprotno od onoga što se izgovara. Ponavljamo ih, pa se sve bolje razumijemo u mimikriji i hipokriziji. Navešću nekoliko primjera, situacija i idioma koje smo vremenom stvorili. Slobodno neka se naljute sve porodice u Crnoj Gori jer svaka se koristi ovim rječnikom suprotnih značenja.
”Ne da na sebe” obično se koristi kad je momak nasilnik, kad komšiluk, odeljenje, djevojka ili zgrada ne može da živi od njegovog ponašanja. Ali ”ne da na sebe” je savršeno opravdanje, govori nam da on nikad nije prvi počeo a da zbog kakvog imaginarnog nepomenutog čojstva mora da uzvrati. Dakle, nije do njega, nikad. Tačno to hoće ljudi da nam prenesu kad koriste ovu pakosno smišljenu rečenicu koja je mnoge ljude koštala života.
”Snašao se”, tu rečenicu izgovaraju ljudi svjesni da je neko lopov, da se nakrao, ali neće da ga kude jer u budućnosti očekuju neku korist od tog lopova, ili se makar plaše da ih ne zakači kakva rikošetna strckotina od takve osobe. I ove dvije riječi su debelo sračunate.
”Znaš kakav je on”, koristi se za osobu koja pravi sranja, ali krivi su oni koji su se iznenadili, a ne prestupnik i nasilnik.
”Voli da popije” je opis za teškog alkoholičara, čiji se porok ne karakteriše medicinski, već kao ljubav prema alkoholu. ”Živio je po svom” obično se govori za čovjeka koji je prokockao imanje, nije vodio računa ni o porodici ni o sebi i proglašen je za boema pred kraj života ili posthumno. ”Lako plane” je opis za čovjeka koji potegne nož ili pištolj na druge, niko se ne pita odakle mu oružje, već se priča o tome da je isprovociran upravo jer znaju da mu malo fali a i dalje ga čačkaju. ”Ima tešku ruku” kaže se kad žena ne izlazi iz kuće po desetak dana dok joj ne prođu modrice od batina koje joj je navodno “isprovocirani” supružnik priredio. Dakle, nije do njega, nego eto, teška mu je ruka pa se više vidi kad udari.
”Neko ga je omađijao”, koristi se kad se muškarac neracionalno ponaša, kad srlja nerazumno u poslove, veze i pravi grešku za greškom. Kako bi opravdali njegov pogrešan put, traži se nadljuski faktor, a mađije su idealne kao nešto apstraktno. ”Upa je u loše društvo”, dakle on je bez ikakve krivice, upada se slučajno, on je proglašen naivnim, a svi ostali su krivi, iako je možda upravo on dobrovoljno ušao u društvo kom pripada.
”Poleti mu ruka” je takođe opis za ljude koji pucaju, udare, posijeku nožem, ali narod pokušava da izazove neku silu koja se umiješala i navodila njegovu ruku mimo njegove volje. ”Najgori je za sebe” je vrhunac licimjera u kom se pokušava izvršiti viktimizacija nasilnika. Dakle, on upada u probleme zbog drugih, preuzima na sebe odgovornost za sranja koja drugi prave pa je eto igrom slučaja ispao kriv. Strašno perfidna rečenica. ”Nikome nije dužan osta” je najava osvetničkog ponašanja, polu-prijetnja i zloslutno upozorenje. ”On ka on” je haiku koji se koristi kao opravdanje bez obzira o čemu je riječ. To je savršen metod da se preskoči svaka kritika i objašnjavanje što se stvarno desilo.
”Njemu se ne zna Božje zore” obično govore roditelji ili rođaci za osobu za koju se zna tačno da radi nešto loše, krade po velikim gradovima na Zapadu ili se bavi sumnjivim poslovima i švercom, ali ne žele da to eksplicitno kažu već ga proglašavaju mangupom koji eto skita nekud. ”Obrnulo mu se” je takođe savršeno opravdanje za sva nedjela, trenutak u kom ljudi pokušavaju da svu krivicu svale na sudbinu, jer eto, obrnulo mu se, nije do njega, to je sudbina tako htjela.
Sve su ovo šifre, koje se mogu čuti na svadbama, slavama i sahranama kad neko pita kako je i što radi ta sporna osoba. Mogu se čuti i kad neka televizija sprovodi anketu nakon ubistava koja se dese u Crnoj Gori. Svi se prave ludi. Prolaznici, komšije, rođaci i ostali. Čist dokaz licimjerstva, koji je vremenom i prećutnim dogovorom doveden do leksičke perfekcije.
Bonus video:
