Nekad ne ide. Želja prevazilazi mogućnosti. To je kao ona dobro poznata priča o “sjutrašnjem maratonu”. Nije dovoljno samo da neko čvrsto odluči da sjutra trči maraton. Želja postoji, ambicija je velika, ali kad krene, tek tad vidi da ne može i da nema šansi.
Za neke stvari potreban je trening, slijed događaja, akumuliranje znanja i energije. Ne može sve na prečac, ne može sve preko noći i odmah. Uzalud insistiranje. Veliki sistemi ne nastaju odjednom, već dan po dan, kao što to kaže drevna poslovica, Rim nije izgrađen za jedan dan.
Svaka velika proslava iziskuje ozbiljnu organizaciju, planiranje, detalje, uigranost. Ne može se i ne smije se osloniti na improvizaciju, na sreću, na “dobro je to”. Tad se zna da će nešto poći po zlu.
Organizovanje Nove godine je ozbiljan zadatak. Velika su očekivanja, odbrojavanje, masa ljudi, alkohol, euforija, i sve je uvijek na ivici razočarenja. Zato ništa i niko ne smije da omane, jer kad omane, više se priča o kiksu nego o velikom uspjehu.
Vidjeli smo dešavanja širom svijeta, požare u diskotekama i kafićima, ski centrima i haos na ulicama. To nije “dešava se” to je “neko je propustio da uradi sve po pravilima”. Pirotehnike je sve više i sve je jeftinija i dostupnija, zato obezbeđenje u diskotekama treba da radi bolji pretres i sistem za gašenje požara mora da bude savremeniji. Pirotehnika i protivpožarna sredstva i sistemi moraju da drže korak, moraju da se prate. U suprotnom, ode sve dođavola.
Govorilo se da će u Budvi biti spektakularan doček. Ali na portalima je u drugom planu ko je nastupao, koliko je ljudi bilo prisutno i kakva je bila atmosfera. Besplatan PR dobila je Budva ali zbog dronova koji su poletjeli pa pali. “Ako smo pali, bili smo padu skloni” kako to lijepo reče Miljković.
Ti dronovi možda su radili, možda su bili ispravni, možda ih je neko ometao kako rekoše iz neke firme nudeći opravdanje, sve je to možda-možda, ali suština je da su pali i da je to bila najveća vijest 1. januara iz Budve. Na svim mrežama, ubjdljivo najšerovaniji video sadržaj.
Ne radi se o tome da li im je suđeno, već o tome da su stigli uz mnogo peripetija i carina. Možda su bile potrebne dodatne probe, možda se neko zezao i ometao ih, to niko nikad do kraja neće raspetljati. Dronovi su pali. To je poenta. Nije bilo očekivanog spektakla, dogodio se krah, anti-spektakl.
Prethodna godina završila se tako što je policija podizala sa botunske zemlje narod, a nova je počela padom dronova u Budvi. Vrijeme je valjda da se u 2026. dogodi nešto zaista lijepo, da svi otvore oči, isprave kičme, ustanu, udahnu duboko i počnu da žive. Nema potrebe da letimo visoko, dovoljno je da hodamo zemljom pravo i normalno, korak po korak. Bilo bi lijepo.
Bonus video:
