NEKO DRUGI

KUD MIP

Retka je zver Srbin koji nije uveren da je ekspert za fudbal i da bi upravo on bio najbolji selektor državnog tima, ali je još ređi Srbin koji nije stopostotno ubeđen da zna sve o politici i da je istorijski predodređen za položaj predsednika, premijera, spoljnog ili unutrašnjeg ministra, državnog sekretara
54 pregleda 0 komentar(a)
Srbija EU, Foto: Novosti.rs
Srbija EU, Foto: Novosti.rs
Ažurirano: 05.02.2019. 09:06h

Kada bi u Srbiji stvar u svoje ruke preuzeli profesionalci - što je naravno apsurdna pretpostavka - možda bi i nama bolje krenulo

Blaženopočivša SFRJot bila je obećana zemlja amaterizma svih provenijencija i boja, a ja sam joj to u mladalačkoj (potom i u ne baš mladalačkoj) naivnosti žestoko zamerao, smatrajući da izdašno subvencionisanje KUD-ova, diletantskih pozorišta, klubova radnika-pesnika i seljaka-slikara... i tako dalje podriva profesionalizam, ali se - po običaju prekasno - pokazalo da je ohrabrivanje i potpomaganje diletantizma bilo kratki sidžimak kojim je država amatere držala podalje od profesionalizma, ozbiljne umetnosti i ozbiljnih poslova uopšte.

Država SFRJot, međutim, nije potpomagala najopasniju (i u Srbiji najbrojniju) sortu diletanata - poltičare-amatere, i zato su se ti svati - kada se SFRJot raspao i kada je došlo njihovih pet minuta - državi osvetili tako što su je temeljno razorili i u rekordnom roku je pretvorili u Eldorado za lopuže i mutikaše.

Redak je, naime, zver Srbin koji nije uveren da je ekspert za fudbal i da bi upravo on bio najbolji selektor državnog tima, ali je još ređi Srbin koji nije stopostotno ubeđen da zna sve o politici i da je istorijski predodređen za položaj predsednika, premijera, spoljnog ili unutrašnjeg ministra, državnog sekretara. Ili bar - ako sve drugo omane - šefa mesne kancelarije.

Od uvođenja višepartijskog sistema naovamo, po zemlji Srbiji vedre i oblače, žare i pale bivši sekretari Opštinskih komiteta SKS - koji su se u međuvremenu nacionalizovali (i to u svakom smislu) - i samouvereni, srebroljubivi i slavoljubivi dilberi (mnogi od njih okićeni titulom dr) čiji bi krajnji domet u svakoj ozbiljnoj državi mogao biti šef mesne kancelarije.

Ako se pitate zašto je propao peti oktobar i zašto nikada nije osvanuo šesti, skrenuću vam pažnju da su od mnogobrojnih DOS-ovih glavešina samo dvojica - Čović i Duško Mihailović - imali iskustva u državnoj upravi, a da su svi ostali bili puki amateri koji su državne poslove - doduše sa manje buke i nešto više stila - vodili na isti način kao i ovi koji ih danas vode sve dublje u propast.

Jeste, recimo, izraz totalnog diletantizma (koji za posledicu ima gubitak i ono malo ugleda države Srbije) histerična dreka na vladu Republike Francuske zbog odluke nezavisnog francuskog suda, ali stavimo ruku na srce, pa se zapitajmo da li je manji diletantizam bio namera - na svu sreću u poslednji čas nesprovedena u delo - da se Stejt departmentu uputi protestna nota zato što je neka stand up jebiluda, na nekoj lokalnoj televiziji u nekoj američkoj nedođiji napravila neukusnu šalu na račun Srbije.

Kada bi u Srbiji stvar u svoje ruke preuzeli profesionalci - što je naravno apsurdna pretpostavka - možda bi i nama bolje krenulo. Ali mrka kapa da će se to dogoditi. MIP je mnogo unosniji od KUD-a, iako sa Dačićem funkcioniše kao KUD.

(DANAS.RS)

Preporučujemo za Vas