U zajedničkom članku objavljenom u listu “Frankfurter algemajne cajtung”, albanski premijer Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručuju Evropskoj uniji da su spremni da prihvate članstvo drugog reda jer ne veruju da je punopravno članstvo moguće. Za to krive EU. Kažu da se region promenio na nezamisliv način. Naglašavaju da kada je reč o pristupanju EU, Albanci ostaju optimistični, a Srbi skeptični.
Tačno - region se promenio, ali ne svuda nabolje. Srbija je danas autokratska država, sa ograničenom slobodom medija, bez nezavisnog pravosuđa i raširenom korupcijom. Više nego ikad, Beograd je kritikovan od strane EU zbog nazadovanja u mnogim oblastima.
Zašto su Srbi skeptični? Zato što je antizapadna kampanja Vučićevog režima, kao i njegova bliskost sa Rusijom i Kinom, dodatno ojačala anti-EU raspoloženje u Srbiji. Manjina podržava pristupanje EU, dok većina sanja o rusko-srpskom bratstvu. Beograd je postao centar ruske špijunaže. Mnoge akcije ruskih agenata u regionu i šire koordiniraju se odatle. Pre nekoliko godina, sastanak ruske opozicije u Beogradu prisluškivale su srpske vlasti, a snimci su predati Kremlju. Kada su se opozicionari vratili u Moskvu, odmah su uhapšeni.
Albanija se suočava sa mnogim teškoćama i pati od korupcije vlade i stranke Edija Rame, ali albansko društvo nije antizapadno. Tu leži velika razlika u odnosu na Srbiju.
Pružajući ruku autokrati koji se bori za politički opstanak - a takav je Vučić - Edi Rama je još jednom dokazao da u njegovoj spoljnoj politici postoje dve konstante: pričanje patriotskih priča o Kosovu i negovanje odnosa bez izvinjenja i prihvatanja sa liderom u Beogradu.
Članak u „Frankfurter algemajne cajtungu“ ne sadrži ništa novo. Edi Rama je i ranije govorio da želi da Albanija uđe u EU bez punih prava. Zašto bi to govorio zajedno sa Vučićem? Kad god je srpski autokrata u teškoćama, Edi Rama je spreman da mu pritekne u pomoć. Kada EU traži od Vučića da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, albanski premijer traži od Brisela i drugih moćnih prestonica da ne vrše pritisak na Vučića.
U septembru 2022. godine, nekoliko meseci nakon što je Rusija pokrenula rat radi okupacije cele Ukrajine, Rama je austrijskim novinama „Die Presse“ rekao: „Moramo učiniti sve što možemo da potencijalnu pretnju držimo podalje od Balkana. Stoga, ne bi trebalo da bude više pritiska na Srbiju da uvede sankcije Rusiji. Takve sankcije nisu moguće, jer Srbija ne može da opstane bez Rusije. Pored toga, vlada i predsednik Aleksandar Vučić ne bi politički preživeli sankcije protiv Rusije. Srbija je već zauzela stav. Ne smemo zaboraviti da je Beograd već tri puta glasao protiv Rusije u UN. Ovo je veliko iznenađenje. To je takođe znak da u Beogradu postoji snažna volja da se integriše u EU.“
U ovoj izjavi ima toliko neistina. Srbija može da opstane bez Rusije. Srbija ne može da opstane bez EU. Obim trgovinske razmene Srbije sa EU je preko 60 procenata, a Rusija ispod 5 procenata. Srbija je glasala u UN za rezolucije koje podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine, ali njen glas nije bio antiruski, kako Rama tvrdi. Glas Srbije je bio takav sa jasnom svrhom: podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine i očekujemo da svet podrži teritorijalni integritet Srbije (uključujući Kosovo). Ono što je netačno jeste kada Rama kaže „da u Beogradu postoji jaka volja da se integriše u EU“. Toga više neće biti 2022. godine, ne postoji ni danas.
Srbija je prodala svoju naftnu industriju Rusiji samo nekoliko meseci nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine. I prodala ju je po veoma niskoj ceni, prema rečima stručnjaka. Za samo 400 miliona evra. Ova pogodba nije sklopljena iz ekonomskih, već iz političkih razloga, jer od tada Rusija svojim vetom blokira svaku inicijativu za Kosovo u Savetu bezbednosti UN. Poslednjih meseci situacija se promenila zahvaljujući Sjedinjenim Američkim Državama, koje su izvršile veliki pritisak na Srbiju da preuzme vlasništvo nad NIS-om od Rusa. Mađarska kompanija MOL izrazila je spremnost da kupi ruske akcije u NIS-u za preko milijardu evra. Iako je bio primoran da preuzme naftnu kompaniju od Rusa, Vučić politički preživljava. Svakog dana vređa evropske parlamentarce, parlament koji kontroliše njegova stranka usvojio je zakon kojim se eliminišu poslednji ostaci nezavisnog pravosuđa, a kroz široku operaciju pokušava da stavi pod kontrolu i nezavisne medije.
Albanski premijer bi mogao da napiše zajednički tekst sa svojim crnogorskim kolegom, jer je Crna Gora ta koja ima najveće šanse da se pridruži EU, a ne Srbija. Ali Rama se prema crnogorskim liderima odnosi sa prezirom i ismeva ih na međunarodnim forumima.
Sredinom ove nedelje, Aleksandar Vučić je rekao: „Ne nameravam da prihvatim bilo kakvo priznanje Kosova. (...) Ne nameravam da razgovaram o Kosovu sa Markom Rubiom, niti sa Svetim Petrom. Kosovo je Srbija, bilo je i biće, i tu se diskusija završava“. Krajem nedelje, Edi Rama raširi crveni tepih za Vučića, piše mu tekst, uzima ga za ruku i pokušava da predstavi evropskoj javnosti tog političara sa somotskim sakoom koji veruje i radi za evropske vrednosti. Takvo lobiranje za Srbiju je zaista neviđeno u novijoj istoriji Albanije. To što se Kosovo uopšte ne pominje u tekstu predsednika Srbije, Edija Rame, i premijera Albanije, Aleksandra Vučića, nije iznenađujuće. Mnoge zemlje EU imaju stav da Srbija mora da prihvati Kosovo pre ulaska u EU. Da li i albanski premijer veruje u ovo ili pokušava da otvori put Srbiji ka drugorazrednom članstvu, ali bez priznanja Kosova?
Edi Rama nastavlja da ima omalovažavajući pristup prema Kosovu. Pre nego što je EU uvela nepravedne kaznene mere protiv Kosova (koje je predložio prosrpski posrednik i prijatelj Džefrija Epštajna, Miroslav Lajčak), Edi Rama je otkazao zajedničke sastanke sa kosovskom vladom. Čak ni za vreme Envera Hodže nije se desilo da Albanija bude lider u kažnjavanju Kosova. Takve sramote se dešavaju sa Edijem Ramom. U junu 2023. godine, on je samostalno podneo Nemačkoj i Francuskoj nacrt statuta za Zajednicu opština sa većinskom srpskom populacijom. Bez ikakvih konsultacija sa Kosovom. Rama možda gaji naviku mržnje jer je premijer Kosova tokom svojih političkih avantura želeo da napravi političku karijeru i u Albaniji, ali ta faza je završena, tako da nema razloga da se omalovažavajući pristup prema Kosovu nastavi - rečima i delima. Na primer: kada sever Kosova naziva „ničijom zemljom“ (kao što je to učinio u oktobru 2023, nekoliko dana nakon terorističkog napada bande usmerenog iz Beograda). Ranije je bila njegova avantura sa „Otvorenim Balkanom“, pretvaranje zajedno sa Vučićem koje nije ništa proizvelo, iako je Rama izjavio da su „EU, Nemačka, Francuska i SAD tužne što Kosovo nije deo“ „Otvorenog Balkana“. Ovaj projekat je sada sahranjen, nakon što su mu se suprotstavile i kosovske stranke koje su sada u opoziciji. Niko nije tužan, države su se vratile okviru „Berlinskog procesa“, gde se Kosovo tretira kao država, a njegovi predstavnici potpisuju u ime Republike Kosovo.
Članak objavljen u „Frankfurter algemajne cajtungu“ nije manifest dva državnika za članstvo u EU, niti zalog za reforme, već elegija dva problematična čoveka koji zapravo odustaju od svoje velike ambicije (članstva) jer znaju da su na tom putu oni najveća prepreka kao rezultat beskrajnih korupcionaških skandala.
Bonus video:
