“Vazduh trepti kao da nebo gori. Sprema se oluja.” (Valter brani Sarajevo)
Zvezda je rođena! Kako Tanjug javlja, premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Pekingu sa predsednikom Kine Si Đinpingom i premijerom Li Kećiangom. Istovremeno, srpski mediji prenose da je predsednik Rusije Vladimir Putin ‘neko vreme sedeo sam za stolom’.
Ovaj detalj (uz sliku usamljenog Putina za stolom) bio je naročito zanimljiv, imajući u vidu brojne slike razdraganog, socijalno uključenog i važnog srpskog Vođe, tokom iste posete Kini.
Samo dva dana kasnije svi producenti u Srbiji dobili su sledeći email:
“Poštovane kolege,
Obaveštavamo vas da je danas, 18. maja 2017. godine Filmski centar Srbije, u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, raspisao: Konkurs za originalnu ideju za realizaciju dugometražnog igranog filmskog projekta koji prikazuje vezu između srpskog i kineskog naroda.”
U potrazi za vezom između ova dva naroda, korisnici društvenih mreža pronašli su tačno četiri veze:
Bata Živojinović - kao kultna ličnost u Kini, zbog uloge Valtera.
Blok 70 na Novom Beogradu - zbog kineskog tržnog centra.
Miru Marković, suprugu pokojnog Miloševića – jer je htela Kinesku četvrt u Beogradu, dok u njemu nije bilo nijednog Kineza.
I čuveni trenutak slave bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, kada je premijeru Kine izgovorio citat iz Kremanskog proročanstva: “Doći će ljudi sa istoka, žuti ljudi, i zavladaće svetom. Oni će piti vodu sa srpske reke Morave."
Možda Vođa želi da ga neko, poput Ričarda Bartona, konačno ovekoveči i na filmskom platnu? Da li bi njegova požrtvovanost u pregovorima sa Kinom bila dovoljno velika filmska tema? Ma nema veze ako nije, mi smo sa filma, mi volimo da izmišljamo!
Okej, filmska industrija kao sredstvo propagande ili međudržavne saradnje nije nikakva novina u svetu, a ni u našim krajevima. Komunistička vlast je odmah posle oslobođenja Beograda shvatila da filmska industrija, pored dobre propagande, može da bude i ekonomski unosan posao. Napravljen je čuveni „petogodišnji plan”, izgrađeni su studiji u svim glavnim gradovima bivše zemlje. Nije se štedelo, kinematografija je doživela procvat, a „crveni vestern” nas je proslavio.
Nešto kasnije, 1962. godine, na čelo ‘Avala filma’ došao je Ratko Dražević, kontroverzni agent UDBE, kojem je pošlo za rukom da u ‘Avalu’ dovede na snimanje filmova neke od najvećih filmskih zvezda tog vremena. Dražević je otvarao mogućnost saradnje sa zapadnim zemljama, dovodio je zvezde i donosio novac u stranim valutama, kroz koprodukcije i plasman domaćih filmova na inostrano tržište. Istovremeno, davao je šansu autorima poput Borislava Mihajlovića Mihiza, Slobodana Selenića, Živojina Žike Pavlovića, Borislava Pekića, Dušana Makavejeva. Pored menadžerskog uspeha u postavljanju ‘Avala filma’ u rang sa najvećim evropskim filmskim kućama, Dražević je bio čovek koji svoje (i partijske) odluke nije samo donosio, već i sprovodio: film ‘Skupljači perja’ (1967.) Aleksandra Saše Petrovića, nastao je nakon državne odluke ”da se snimi film koji će pobediti u Kanu”. Ovih dana publika u Kanu upravo gleda restaurisanu kopiju ‘Skupljača perja’, koji je tačno pre 50 godina osvojio Zlatnu palmu i umalo Oskara.
Dakle, może i tako. Uz neke preduslove: da postoji smisao, u okviru njega prioriteti tema i naravno znanje da se zamisao uspešno realizuje. Nadam se da nije potrebno da obrazlažem po koliko osnova je ovaj konkurs diskutabilan.
Ostaje pitanje da li će filmski producenti u Srbiji, pozvani da prave film koji prikazuje vezu između srpskog i kineskog naroda, dakle vezu koja bi na nekoj ‘listi veza između naroda od 1 do 20’ bila recimo na 113. mestu - da li će postaviti pitanje smisla ovog konkursa i nečije odgovornosti? Ili će učestvovati i time doprineti obesmišljavanju svega, u cilju masovne hipnoze na svim nivoima?
Ja ću samo, poput Božidarke Frajt u Neretvi, izgovoriti: ‘Odsjekla sam kosu jer se vijorila u borbi’ i ostaću da čekam još neke glasove razuma među kolegama, koji bi rekli: ‘Borićemo se kao da smo u punom sastavu’.
Protiv besmisla, primitivizma, javašluka, bahatosti, neznanja i najvažnije: protiv neodgovorne kulturne politike. A za stvaranje kvalitetne Strategije razvoja kinematografije - u kojoj će producenti i stvaraoci imati jednake mogućnosti, uz maksimalno čuvanje dostojanstva profesije.
Vratiće se Valter….. (dalje znate)
(Bojana Maljević je glumica i producentkinja, u slobodno vrijeme "tviteraš, ološ, strani plaćenik")
Bonus video:
