Članstvo za Crnu Goru, "Light Schengen" za druge?

Samit EU - Zapadni Balkan u Tivtu 5. juna neće biti ni izbliza važan kao solunski samit iz 2003. godine - nije predviđeno čak ni usvajanje deklaracije ili nekog drugog dokumenta - ali bi mogao da bude prilično indikativan kada je u pitanju punopravno članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, budućnost Bosne i Hercegovine i tzv. Light Schengen.

U tom kontekstu će sve oči u Tivtu biti uprte u Fridriha Merca. Nemački kancelar je pre desetak dana poslao pismo čelnicima EU u kojem se fokusirao na evropsku perspektivu Ukrajine u svetlu mogućih pregovora o rešenju za ukrajinsko pitanje, dok je Zapadni Balkan usputno pomenut u dve rečenice i sa najavom, bolje nedefinisanog, postepenog članstva u EU. Međutim, organizacije veoma bliske nemačkoj vladi, na mig zvaničnog Berlina, uradiće u sledećih nekoliko meseci opsežne studije o tzv. Light Schengenu za zapadnobalkanske države.

Prema našim saznanjima, nemački kancelar se dvoumi da li da drži, uslovno rečeno, low profile u Tivtu, radeći na kreiranju podrške u Evropskom savetu za njegov plan za Ukrajinu na sledećem samitu EU krajem juna, ili da otvori karte kada su u pitanju države Zapadnog Balkana.

Ako Merc bude optirao za drugi scenario, prema rečima naših izvora u evropskim prestonicama, njegovim porukama će biti zadovoljni samo domaćini, to jest Crnogorci. Drugim rečima, Merc bi mogao da potvrdi da je ulazak Crne Gore u EU do 2028. ili 2029. godine realan - što je uostalom već i rekao na samitu na Kipru - dok budućnost svih ostalih zemalja zapadnobalkanskog regiona u EU tek treba definisati i da je postepeno članstvo najrealnija opcija.

ŠTA BI MOGAO DA ZNAČI LIGHT SCHENGEN

Ulazak država Zapadnog Balkana u punopravno članstvo "Šengen zone" nije realan - pogotovo ne u formi kako su to predložili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama - ali bi kompromisno rešenje mogao da bude status koji bi bio sličan onome koji je imala Velika Britanija dok je bila članica EU. Drugim rečima, kontrole ulazaka bi i dalje postojale, ali bi građani Zapadnog Balkana, kao i roba (kamionski saobraćaj), imali preferencijalnu i brzu liniju.

Međutim, veliko je pitanje da li će lideri zapadnobalkanskih država - ne računajući Crnu Goru - pristati na veoma zahtevne reforme koje bi dovele u pitanje njihovu vlast koju grade više od jedne decenije. Tu se pre svega misli upravo na Vučića i Ramu.

Naime, da bi zapadnobalkanske zemlje mogle da dobiju Light Schengen, primera radi, morale bi da prihvate Evropski nalog za hapšenje, da prihvate direktnu saradnju tužilaca i sudija sa kolegama u članicama Evropske unije bez uključivanja ministarstava pravde i spoljnih poslova, obavezu da isporuče i sopstvene državljane zemljama EU protiv kojih se vodi postupak. Da ne govorimo o vidnim i opipljivim rezultatima u oblasti vladavine prava i borbe protiv organizovanog kriminala.

Takođe, tzv. "Schengen acquis" predviđa i podvrgavanje dubinskim inspekcijama čitavog aparata i sistema vezanih za Šengenski sporazum (kontrola granica, izdavanje viza, zaštita podataka, upotreba baze podataka) i pre svega rada policije.

Naravno, sve zemlje koje bi želele da uđu u Light Schengen morale bi stopostotno da usklade viznu politiku sa članicama Šengenskog sporazuma, a to znači da bi režim u Beogradu morao da uvede vize građanima svojih velikih saveznika i zaštitnika, od Kine preko Rusije do Turske.

NJEMCI OD 2008. TRAŽE HIBRIDNO RJEŠENJE ZA ZAPADNI BALKAN

Ideja o postepenom članstvu u EU nije nova, pogotovo ne u nemačkim krugovima. U Berlinu se već nekoliko decenija priča o kreiranju tzv. Kerneuropa, ili tvrdog jezgra Evrope, i EU u više brzina. Rodonačelnik tih ideja je pokojni Volfgang Šojble, inače politički mentor i zaštitnik Fridriha Merca.

Takođe, i ideja o nekoj vrsti hibridnog statusa za zapadnobalkanske zemlje unutar EU dolazi iz kuhinje iste političke partije, nemačke Demohrišćanske unije. Njen tvorac je Elmar Brok. On je bio jedan od glavnih savetnika i političkih saveznika Angele Merkel za spoljnu politiku i pogotovo za politiku proširenja. Brok je proveo, bez prekida, 39 godina u Evropskom parlamentu i oblikovao je politiku proširenja EU.

Brok je posle velikog proširenja EU u prvoj deceniji ovog veka izašao sa idejom da je najrealnije rešenje za države Zapadnog Balkana status koji bi se mogao definisati kao "više od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a manje od članstva u EU". I ako pažljivo analizirate politiku Angele Merkel prema našem regionu, shvatićete da je ona implementirala ideju Elmara Broka dajući joj strukturu i instrumente, među kojima je i tzv. Berlinski proces.

Dakle, Mercova pozicija i ideja o postepenom članstvu nije iznenađenje, ona je kontinuitet politike Berlina prema zapadnobalkanskom regionu, ili ako hoćete samo drugačije definisana maksima Elmara Broka, više od SSP-a, manje od članstva u EU.

CRNA GORA JEDINA ISKORISTILA ŠANSU

Međutim, ruska agresija na Ukrajinu i novo geopolitičko prestrojavanje na Starom kontinentu promešali su karte i odškrinuli vrata punopravnog članstva za države Zapadnog Balkana. Jedina zemlja koja je u potpunosti iskoristila tu priliku je Crna Gora budući da se ukazana šansa poklopila sa promenom vlasti i dolaskom snaga koje nisu samo na rečima proevropske poput prethodnih, i bez koje ne bi bilo moguće dovesti Podgoricu na korak od članstva u EU.

Inače, pored Crne Gore, ukazanu šansu za ubrzanje evropskih integracija iskoristila je Albanija, ali je Tirana bila u tako velikom zaostatku da nije mogla da stigne Podgoricu i uskoči u isti voz. Takođe, Albanija je dobila tzv. IBAR prošle nedelje, ali za razliku od Podgorice, Tirana će imati mnogo veće probleme i ozbiljnije političke prepreke da ispuni uslove za zatvaranje poglavlja.

Vladajući režim u Srbiji nema nameru da ispunjava uslove za ulazak u Evropsku uniju i na sve načine pokušava da opstruira proces proširenja EU. Svi potezi zvaničnog Beograda su usmereni isključivo na očuvanje vlasti, privilegija i kreiranog sistema u kome se, kao u Crnoj Gori do 2020. godine, ne zna gde se završava politika, a gde počinje kriminal.

Bugarska blokira Severnu Makedoniju i ne odustaje od svojih maksimalističkih zahteva krijući se iza tzv. Francuskog predloga iz 2022. godine. Nova vlada Rumena Radeva, barem prema prvim nastupima u javnosti, nema nameru da odustane od turbonacionalističkih pozicija.

Bosna i Hercegovina je u najgoroj poziciji u našem regionu jer osim što tapka u mestu na evropskom putu, nalazimo se u izbornoj godini, Amerikanci su napravili zaokret od 180 stepeni u politici prema BiH, a država je toliko nefunkcionalna da ne može da se dogovori čak ni oko zakona koji su neophodni da bi im EU poklonila novac iz Plana rasta.

Kosovo i dalje nema status kandidata za članstvo u EU i kako stvari stoje, pre svega u Španiji, Rumuniji i Slovačkoj, ali i na unutrašnjem planu - politička kriza traje više od godinu dana, u nedelju se održavaju treći parlamentarni izbori u poslednjih 15 meseci - neće ga dobiti ni u dogledno vreme.

Tako da nije isključeno da nakon ulaska Crne Gore u Evropsku uniju, zavesa na punopravno članstvo u EU bude spuštena na neodređeno vreme, otvarajući prostor za hibridna ili solomonska rešenja. Zato je odgovornost na ovoj generaciji političara u Crnoj Gori više jedinstvena nego što je retka. Bolje prilike od ove neće biti.