Donald Tramp loše glumi slobodnog preduzetnika

(danas.rs)

Šta se dešava kad politički populista pomuti razum „velikom zagovorniku slobodnog preduzetništva“?

Dogodi se napad američkog pred sednika Donalda Trampa na naftne kompanije EksonMobil i Ševron i optužba da profitiraju od njegovog rata sa Iranom. Tramp je tom izjavom pokazao da je populizam politički bezbojan, isto to uradio je Džo Bajden 2022. godine kritikujući naftne kompanije za „ratno profiterstvu“ na početku rata Rusije protiv Ukrajine.

Panika… Zajednički je imenitelj Bajdenovog i Trampovog udara na moćne naftne kompanije. Bajden je tada bio na pola mandata, Trampa uskoro očekuju međuizbori za Kongres. Bajden je loše stajao u javnosti i već mu se smešio poraz, Tramp je sada u još goroj situaciji: prema nedavnoj anketi CBS Newsa otprilike polovina Amerikanaca smatra da im visoke cene goriva (i inflacija) ugrožavaju porodični budžet. To bi moglo da znači da se demokrate s pravom, i Trampovom zaslugom, nadaju većini u Kongresu.

Zato se Tramp odlučio na populistički potez zavaravanja tragova, pa je napao naftne kompanije: „Oni zarađuju previše novca. Ne sviđa mi se to“, rekao je Tramp a kad je shvatio šta je lupio pokušao je da se „pospe pepelom“: „Ja bih trebalo da budem poslednji koji će to reći jer sam veliki zagovornik slobodnog preduzetništva“. Tako je populista sahranio svoj navodni alter ego tržišnog liberala a sve u želji da zaštiti potrošače od svoje loše predsedničke politike.

Prosečan Amerikanac sve može da istrpi, ali nikako neprijatno iznenađenje na benzinskim pumpama. Baš taj šok priredio mu je aktuelni predsednik države. Trampova neoprezna i brzopleta ratna avantura na Bliskom istoku podigla je prosečnu maloprodajnu cenu benzina sa 2,9 dolara u februaru na 4,09 dolara početkom avgusta (skoro dolar viša nego što je bila u isto vreme prošle godine). Predsednik je na početku rata predvideo da će cene benzina pasti do najnižeg nivoa kada SAD „završe s Iranom“, ali Amerika nije „završila“ taj posao pa je u stvarnosti prosečna cena benzina porasla 37 odsto za pet meseci. I sad, kako se približavaju međuizbori za Kongres, Tramp je „zagrmeo“ (omiljeni termin domaće pitke i plitke medijske pameti) na dežurno žrtveno jagnje - naftaše jer su „zaradili previše novca“.

Podaci potvrđuju da je Ševron imao kvartalni rekordni prihod od 12,1 milijarde dolara, a EksonMobilovih 14,5 milijardi dolara je skoro dvostruko više od prošlogodišnjeg profita u istom kvartalu. Njihovi profiti bili su meta predsedničkog besa. „Reći ću to glasno i jasno: nisam zadovoljan. Sve naftne kompanije moraju da vrate deo toga građanima i spuste svoje potro šačke cene, odmah“, naredio je Tramp, što je asociralo na piromana koji se nudi da gasi požar koji je podmetnuo. Prozvani, za sad, ćute.

Ovako visok profit naftnih kompanija, inače, je deo opštepoznatog ekonomskog modela: kada je globalna ponuda ograničena, strah i nestašica dovode do naglog rasta cena goriva. Samo dve nedelje od početka rata na Bliskom istoku na tu činjenicu administraciju američkog predsednika upozorili su direktori EksonMobila, Ševrona i Konoko Filipsa. I zaista, Trampov rat protiv Irana podigao je globalne cene nafte, što je rezultiralo višim troškovima za američke potrošače na benzinskim pumpama. To tržišno pravilo ne važi samo za američke naftne kompanije. Primera radi, najveća naftna kompanija na svetu Saudi Aramko prijavila je za drugi kvartal profit od 33,4 milijarde dolara (u istom periodu prošle godine bio je 25,2 milijarde dolara), a britanski Šel prijavio je profit od skoro 10 milijardi dolara, drugi najveći kvartalni profit u istoriji firme.

Da američki predsednik u suštini i nije neki veliki zagovornik slobodnog preduzetništva, kako se lažno predstavlja, nego politički populista, svedoči i njegov nešto raniji (sad već kontinuirani) pokušaj „uzimanja na zub“ naftnih kompanija. Tramp je, naime, krajem juna naredio Ministarstvu pravde da istraži velike naftne kompanije zato što „nisu dovoljno brzo“ snizile cene benzina kako su cene sirove nafte padale.

Povodom najnovijeg Trampovog ataka oglasio se i Američki institut za naftu. Njegova portparolka Andrea Vuds podsetila je predsednika SAD da su više cene „vođene globalnom ponudom i potražnjom i kontinuiranom neizvesnošću oko Ormuskog moreuza i drugih kritičnih brodskih puteva a ne odlukom neke kompanije“.

Sve dok traje rat i cena nafte zbog toga ostane visoka, naftne kompanije zarađivaće velike profite. Ne zato što su pohlepne, nego zato što američki predsednik ne ume da izađe iz rata u kome je zaglibio Ameriku i tržište.

Svaki vaspitani pristalica slobodnog preduzetništva zna da je aktuelno poskupljenje benzina posledica ratnih odluka donetih u Beloj kući, a ne poslovnih odluka donetih u neboderima Ševrona i EksonMobila. Cene određuju ponuda i potražnja, to je bazični ekonomski zakon. Problem za Ameriku je što se predsednik Donald Tramp sve češće ponaša kao da je iznad zakona.

Zbog toga ga je pre neki dan„lupio po prstima“ Vrhovni sud SAD, ukidanjem carina koje je uveo za „Dan oslobođenja“. Tu sudsku odluku Tramp nastoji da prikrije od građana, galameći protiv profita naftnih kompanija. Presudom Suda američka Uprava carina morala je da vrati oko 100 milijardi dolara kompanijama koje su platile uvozne takse po Trampovomzakonu. Ostalo je da se vrati još 65 milijardi. Predsednik, međutim, ne haje za odluke Vrhovnog suda i nastavlja da gotovo svakodnevno uvodi carine državama koje mu tog jutra nisu po volji.

Posle objavljivanja (30. jun) izveštaja Kancelarije za etiku vlade o predsednikovim prihodima u 2025. godini upitna je i Trampova briga za građane, koje navodno brani od pohlepnih naftnih kompanija. Ali ne i od vlastite pohlepe. U tom izveštaju objavljeno je da je Tramp u prvoj godini predsedničkog mandata samo iz poslova s vlastitim kriptovalutama prijavio prihode od 1,4 milijarde dolara (ukupno zaradio 2,2 milijarde zloupotrebljavajući mnoga nepisana pravila i propise). Građani, kupci njegovih kriptovaluta, nisu tako dobro prošli kao on, pretrpeli su značajan gubitak. Primera radi, vrednost tokena World Liberty pala je sa 19 centi (oktobar 2025.) na šest centi (juli 2026.). A cena memkoina $TRUMP pala je sa skoro 75 dolara na oko 1,7 dolara.

U nervoznim pokušajima da zaustavi pad rejtinga, Tramp povlači populističke poteze nedostojne predsednika koji samo dodatno urušavaju šanse republikanaca da u novembru sačuvaju većinu u Kongresu. Još veću štetu, nažalost, pravi tržištu i slobodnom preduzetništvu.