Četiri stolice srpske diplomatije toliko su se rasklimatale da bi ih trebalo ostaviti skupljačima otpada jer nema tog drvodelje koji bi ih popravio.
Beograd se ambiciozno okretao ka Istoku i Zapadu, predsednik Aleksandar Vučić uživao je u umišljenoj ulozi da je globalno poželjna nevesta, a na kraju je Srbija ostala bez i jednog iskrenog saveznika u svetu.
Najočigledniji primer promašaja je Evropska unija. Naprednjaci su dolaskom na vlast prihvatili stratešku orijentaciju ka EU, ali svi ključni parametri pokazuju da se Srbija odmiče, a ne približava se Uniji koja je posle izbijanja rata u Ukrajini proširenje ponovo vratila na agendu prioriteta.
Reforme koje bi stvorile demokratsku državu vladavine prava, nezavisnog sudstva i institucija, slobodnih medija itd. jednostavno ne postoje. Srbija hoće u Uniju, ponavlja predsednik dok pujda svoje tabloide na antievropsku kampanju i sasvim nediplomatski ispaljuje baraže protiv svih iz Evrope koji ga kritikuju.
Vučić nije gadljiv na novac iz fondova EU, ali ne želi Srbiju u Uniji jer ima neskrivenu averziju prema demokratskim vrednostima, što je u skladu sa njegovim radikalskim svetonazorima. Zato nema istinskih reformi. Beograd pet godina nije otvorio nijedan klaster. Do sada je ispunjeno samo šest od planirana 34 koraka iz Reformske agende.
Kontinuitet zamajavanja. Antievropska retorika ne popušta. Vlast nastavlja da neispunjava sve ono što EU očekuje. Pravo je čudo da u Bruxellesu imaju toliko strpljenja sa crnom ovcom Zapadnog Balkana.
Kada su Evropljani počeli da se bave rastom autoritarnosti i gušenjem sloboda, kada je komesarka Marta Kos najavila da se smanjuje tolerancija zbog nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava, Vučić je pokušao da nađe ideološki bliskijeg saveznika na Zapadu.
Počelo je i pre Trumpovog kidanja osam decenije duge veze sa evropskim saveznicima. Vučić je uoči američkih izbora 2016. sve karte bacio na “Trumpa Srbina”. Klero-nacionalisti u Beogradu su se - potvrđujući dominaciju iracionalnosti - čak potajno nadali da bi Amerikanac mogao da otprizna kosovsku nezavisnost.
Vučića nije pokolebalo ni kada je 2020. završio na hoklici u Ovalnoj sobi potpisujući Vašingtonski sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova čiji je najveći konkretan rezultat bio što je Izrael priznao nezavisnost “južne srpske pokrajine”.
Pošto je nekako preživeo četiri godine Joea Bidena, Vučić je uz mnogo entuzijazma dočekao Trumpov drugi mandat. Svrstao se uz Amerikanca, a protiv evropskih lidera.
Biće da su još jednom spoljnopolitičke procene bile pogrešne jer je zaboravio da Amerikanci Zapadni Balkan svrstavaju u zapadnu hemisferu i da nameravaju da istisnu Vučićeve omiljene partnere sa Istoka - Ruse i Kineze - kako bi realizovali svoje projekte, pre svega energetske.
Američka administracija odmah je postavila pitanje ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije. U prvom naletu Trumpovih globalnih carina, Srbiji je u aprilu 2025. raspisana kvota od 35 procenta - najviše od svih država regiona, što je bio znak upozorenja.
Maja te godine usledio je krah prilikom Vučićevog pokušaja da na prepad uđe na sastanak republikanaca u Trumpovoj privatnoj rezidenciji na Floridi. Neslavno je, uz pratnju koja je bila sve nego počasna, ispraćen do aerodroma, a u Beogradu je odmah otišao u vojnu bolnicu kako bi zavarao tragove svog gafa.
Tokom poslednjeg zasedanja Generalne skupštine UN-a doživeo je potpuni lični debakl jer se nije našao na listi od 145 državnika s kojima se Trump ceremonijalno rukovao. Sve je dodatno pogoršano kada je propao posao oko izgradnje luksuznog kompleksa na mestu zgrade Generalštaba uništene tokom bombardovanja Beograda 1999. koji je planirao Trumpov zet Jared Kushner.
Imao je Vučić sve šanse da kao autoritarac, konzervativni populista, suverenista i demagog bude Trumpov omiljeni lik kakav je bio Viktor Orbán, ali je svoje šanse sam prokockao. Sada je procenio da je došlo vreme da pokuša da poravna štete. Nedavno je pokrenuo kampanju dodvoravanja pa je za Fox News i Breitbart News, glasila bliska republikancima, rekao da dok se drugi rugaju Trumpovoj viziji, Srbija je razume.
Evropljane je opisivao u pežorativnom kontekstu. Okomio se na “zabrinjavajući nalet prezira” koji se proširio od Bruxellesa do Berlina i doveo u pitanje ideju “strateške autonomije” Evrope koju plasira Emmanuel Macron.
U nadahnutom marketinškom naporu da se preporuči i odobrovolji “srodnu dušu”, Vučić u Trumpu vidi lidera “koji ceni nacionalni suverenitet u odnosu na bezličnu (EU) birokratiju, koji daje prioritet ekonomskoj stvarnosti u odnosu na ideološku fantaziju...”. Pozvao je Trumpa u Beograd obećavajući neviđen doček zbog podrške “astronomskih razmera”.
Amerikanci će moguće do kraja godine otvoriti strateški dijalog sa Srbijom. Možda će se i odobrovoljiti ako dobiju projekt hidrocentrale Đerdap 3 vredan više milijardi dolara. Vučić bi mogao da prođe kao Milorad Dodik koji je skinut sa američke crne liste kada je podržao projekat gasne interkonekcije ka BiH. Dotle, SAD nastavljaju da opominju da je došlo vreme udaljavanja od Kine. Zabranjen je uvoz autoguma koje u Srbiji proizvodi Ling Long i bakra iz Zijin korporacije u Boru. Toliko o drugoj stolici.
Sa Kremljom su odnosi evidentno zahladneli od vremena kada se ustanovilo da srpska municija, uprkos proklamovanoj “vojnoj neutralnost”, završava na ukrajinskoj strani fronta protiv Rusije.
Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, pitala se u novembru da li postoji jedan predsednik Vučić ili njegove intervjue daju različiti ljudi. “Jedne izjave čujemo kada je u Moskvi, a druge izjave kada daje intervjue sa drugih geografskih tačaka.” Ponašanje Moskve povodom krize oko Naftne industrije Srbije sve je nego prijateljsko. Puče treća stolica.
Preostala je Kina, gde je Vučić boravio u maju kako bi podstakao “čelično prijateljstvo” i ponovo bio očaran susretom sa predsednikom Xi Jinpingom. Vladajuća Srpska napredna stranka je, na neprijatno iznenađenje partnera u EU, potpisala dogovor o saradnji sa Komunističkom partijom Kine.
Kina je do sada u Srbiju uložila 18 milijardi dolara, mahom u infrastrukturu i tešku industriju, a sada se najavljuje skok saradanje na viši nivo, od najsavremenije tehnologije preko veštačke inteligencije do robotike. Potpisana su 23 ugovora. Srbija dobija blizu milijardu dolara kineskih investicija.
Vučić je sebi organizovao veliki doček u Beogradu, gde je stigao u pratnji dva svoja nova “prijatelja”: robota Milutina i Dragutina koji igraju kolo Moravac i predstavljeni su na velikom skupu naprednjaka 27. jula u Beogradu.
Da li će roboti i veštačka inteligencija moći Vučiću da reše veliki problem u najavi? On pokušava da spoji nespojivo: istovremeno održavanje dobrih odnosa sa dva najveća rivala, Amerikom i Kinom. Pragmatični Xi mu to ne zamera jer ga zanimaju profit i Srbija kao platforma za ubacivanje na tržište EU. Trump jasno daje do znanja da neće tolerisati širenje malignih uticaja sa Istoka na teren Zapadnog Balkana. Neko ko sebe odavno predstavlja kao majstora dilova - sklopljenih po njegovom diktatu - ne prašta.
Pritisak je veliki i dolazi sa svih strana. Trumpov specijalni izaslanik za krize Richard Grenell u januaru je poručio da bi Srbija trebalo da prihvati američki, a ne evropski put. Evropljani podsećaju da je EU zvanično proklamovana geostrateška orijentacija Beograda. U igri su i Rusi. “Srbi će morati da naprave izbor”, kaže u aprilu portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Beograd nikako da nauči da mala Srbija nije velika nesvrstana Jugoslavija i da nije u poziciji da leluja između velikih sila. Vreme je za hrabre odluke, ali njih nema, baš kao ni dugoročne strategije spoljne politike.
Srpska diplomatija grčevito traga za saveznicima spolja u vreme kada Vučić gubi oslonce na unutrašnjoj sceni, a pretvara se da ne vidi da oni očekuju da se opredeli. Možda će odluku prepustiti Milutinu i Dragutinu.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
