EVROPA KOD KUĆE I VANI

Nema napretka na Zapadnom Balkanu

Posmatrači pretpostavljaju da Moskva želi da osujeti pristup najmanje balkanske države NATO. Izbori koji se istovremeno održavaju na jesen, važe kao poludemokratski. Evropska unija zabrinuta je pre svega zbog ekonomskog razvoja Crne Gore. Privredni rast od oko 5 odsto, kupljen je masivnim zaduživanjem. Brisel upozorava da treba sprovoditi mere štednje
75 pregleda 1 komentar(a)
Zapadni Balkan, Foto: Shutterstock
Zapadni Balkan, Foto: Shutterstock
Ažurirano: 02.03.2017. 16:31h

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbjednost Federika Mogerini četiri dana će da putuje po Balkanu

1. dan: Crna Gora

„Crna Gora je dobra priča na Zapadnom Balkanu“, kažu u Odboru Evropskog parlamenta za spoljne poslove i dodaju da je to zemlja koja je najviše napredovala među onima bi trebalo da pristupe Evropskoj uniji. Ali, pohvala je relativna. U borbi protiv korupcije i na planu slobode štampe, nema napretka . Ima fizičkih napada na novinare. Ipak, otvoreno je već 26, od 35 pristupnih poglavlja. Osim toga, Crna Gora bi još ove godine trebalo da bude primljena u NATO. Doduše, politički uslovi koje za to mora da ispuni su mnogo lakši.

U oktobru je zemlju potresao pokušaj puča za koji vlada optužuje rusku tajnu službu. Posmatrači pretpostavljaju da Moskva želi da osujeti pristup najmanje balkanske države NATO. Izbori koji se istovremeno održavaju na jesen, važe kao poludemokratski. Evropska unija zabrinuta je pre svega zbog ekonomskog razvoja Crne Gore. Privredni rast od oko 5 odsto, kupljen je masivnim zaduživanjem. Brisel upozorava da treba sprovoditi mere štednje.

2. dan: Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina i dalje trpi zbog političkih posledica balkanskih ratova i važi kao neuspela država. Da bi bile zastupljene tri etničke grupe - Srbi, Hrvati i Bošnjaci - nastala je smesa vladajućih i upravnih struktura koje izgleda da ne mogu da se reformišu. Zemlja sa samo 3,5 miliona stanovnika ima 150 ministara i 600 poslanika. Politički aparat blokira sve pokušaje reformi i time i napredak u pravcu Evrope. Doduše, Bosna je u februaru 2016. podnela zahtev za prijem, ali njeni izgledi važe kao loši. U zemlji je i dalje stacionirano 600 vojnika EUFOR sa zadatkom da spreče izbijanja nasilja.

Komplikovane političke strukture nisu pogodovale sporazumevanju među etničkim grupama. Naprotiv: i dalje vladaju mržnja i provokacije. „Svi bi trebalo da se odreknu te vrste retorike i da se koncentrišu na ono što je potrebno ljudima“, kaže komesar EU Johanes Han. To bi bio pre svega ekonomski napredak: nezaposlenost u Bosni je oko 40 odsto, privreda je i dalje u veoma lošem stanju.

3. dan: Makedonija

I u Makedoniji su rovovi još vrlo duboki. Konflikti između makedonske i albanske etničke grupe stalno izbijaju, a demokratske strukture su sve ugroženije. Posmatrači već duže vremena strahuju da bi Makedonija mogla da sklizne u neku vrstu diktature. Dugogodišnji vlastodržac Nikola Gruevski napustio je svoju funkciju tek nakon što je Brisel na njega izvršio snažan pritisak. A izbori u decembru - održani posle višestrukog odlaganja - nisu mogli da reše političku krizu. Jer, otada predsednik države blokira formiranje nove vlade od opozicionih političara i albanske manjine. „Nemamo vremena za gubljenje“, rekao je komesar EU Johanes Han za vreme svoje poslednje posete, ali njegovi apeli nisu uslišeni.

3. dan: Srbija

Srbija od 2014. pregovara o pristupu Evropskoj uniji, a izvestioci u Evropskom parlamentu vide njen razvoj delom poztivno: postoji napredak kada je reč o stvaranju radnih mesta i ekonomskim reformama. Doduše, poslanici kritikuju manjkavosti u funkcionisanju pravne države i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Srbija je dugo važila kao primeran i siguran kandidat za prijem u EU. U najnovije vreme se, međutim, odnos sa Kosovom toliko pogoršao da Brisel ponovo nastupa kao posrednik između te dve strane. One se međusobno optužuju za provokacije, pri čemu su u Beogradu nacionalistički tonovi uzeli maha. Uticaj Moskve na Srbiju se povećao, a većina u zemlji pozdravlja rusko angažovanje. Doduše, ono se uglavnom sastoji od antizapadne retorike, jer Beograd dobija 10 miliona dolara godišnje kao novčanu pomoć iz Moskve, prema 190 miliona EU.

3. dan: Albanija

Politička kriza u Albaniji se zaoštrava, a rad vlade je u velikoj meri blokiran. Od sredine februara opozicija blokira vladu u Tirani i traži prevremene izbore. Komesar EU Johanes Han o tome kaže: „Saradnja između vlade i opozicije je odlučujuća za želju Albanije da pristupi EU“.

Komisija je početak pristupnih pregovora principijelno stavila u izgled za kraj ove godine. Preduslov za to je reforma pravosuđa i provera kontakata sudija i državnih tužilaca sa organizovanim kriminalom. Brisel osim toga strahuje da će se na sledećim izborima pokazati deficiti demokratije. Stanje ljudskih prava u Albaniji na papiru važi kao dobro. U praksi ima kritika zbog uslova u kojima žive Romi, manjkavosti na planu prava žena kao i slobode mišljenja i štampe. Smatra se da je pristup Albanije EU još daleko, ali da je ta zemlja na pravom putu.

4. dan: Kosovo

Mala zemlja na Zapadnom Balkanu još nije kandidat za prijem. Tek prošlog proleća je dogovoren Sporazum o pridruživanju koji važi kao prvi korak ka prijemu. Najvažniji zahtev iz Brisela jeste da Kosovo sa Crnom Gorom sklopi sporazum o pridruživanju. EU Kosovu nudi motivaciju pre svega u vidu liberalizacije viznog režima. Ta zemlja je samo „nekoliko koraka“ udaljena od toga, kažu u Evropskom parlamentu. No, kao preduslov za to važi napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Već godinama, EU pomaže Kosovu pri uspostavljanju struktura pravne države, a mandat EULEX je prošle godine produžen. Osim toga, tamo su i dalje stacionirani vojnici KFOR čije je misija očuvanje unutrašnjeg mira.

Politička scena na Kosovu ekstremno je polarizovana. Prošle godine je bilo sukoba - i nasilja - između vlade i opozicije u parlamentu. Odnosi sa Srbijom su sada tako zategnuti da Kosovo optužuje suseda da hoće da ga anektira. Nerešeni konflikti i strukturni problemi vode u zastoj privrede. Kosovo i dalje ne proizvodi gotovo ništa - 90 odsto neophodnih dobara se uvozi.