Put na pres konferenciju Bitefa u Ljubljanu bio je i svojevrsna pozorišna avantura jednako koliko i hrabar i dobar primer kulturnodiplomatske misije par excellence - u kontekstu koji, ne znamo još uvek tačno, ali označava vreme nakon pandemije korone ili, možda, vreme između dva talasa pandemije.
Ova avantura zahtevala je mnoštvo komplikovanih procedura i mera predostrožnosti kako bismo stigli do Ljubljane u kojoj smo mogli da se zadržimo do 24 sata i ni sekund duže.
Tako da je put na pres konferenciju postao uzbudljiva avantura gotovo u nepoznato. Odnosno u svet ipak drugačiji od onog koji smo poznavali.
U Slovenskom narodnom gledališču u ljubljanskoj Drami održana je prva pres konferencija kojoj se najavljuje 54. Bitef festival koji će ove godine biti održan početkom septembra. Ljubljana i Drama slovenskog narodnog gledališča izabrane su za mesto prve pres konferencije koja najavljuje naredni Bitef pošto je prošlogodišnji laureat i Gran prija Mira Trailović - koji se dodeljuje za najbolju predstavu na festivalu i Politikine nagrade - nagrade za najbolju režiju po mišljenju Politikinog žirija (a i nagradu publike) predstava ‘’’Ali: strah jede dušu’’ u režiji Sebastijana Horvata i produkciji ovog pozorišta, tako da su u okviru pres konferencije uručene i nagrade Horvatu i direktoru SNG Drame Igoru Samoboru. Ovom skupu prisustvovale su mnoge značajne zvanice iz pozorišnog sveta u Sloveniji kao i ambasadorka Srbije u Sloveniji Zorana Vlatković.
“Odavno se u istoriji Bitefa nije desilo da jedna predstava, kao što je to bio slučaj s Ali, strah jede dušu, odnese sve tri festivalske nagrade. To su oni, relativno retki a posebno dragoceni slučajevi, u kojoj se poklope analize i procene stručnjaka sa doživljajem gledalaca. Publike je bez greške osetila snažnu emociju koja proizilazi iz ove neobične melodrame o ljubavi dvoje ljudi s margine društva, skrajnutih zbog svojih godina, klasne i etničke pripadnosti, i prepoznala društvenu i političku analogiju između položaja migranata i socijalno obespravljenih onda kada je Fasbinderov film nastao, sedamdesetih godina 20. veka, i danas. Stručnjaci su mogli dodatno da prepoznaju i analiziraju prožimanje brehtovskih elemenata u režiji sa snažnom, realističkom glumom, upotrebu poetike inverzivnog pozorišta”, istakao je umetnički direktor i selektor Bitefa Ivan Medenica.
Laureat Sebastijan Horvat govorio je o Bitefu kao najznačajnijem međunarodnom festivalu ovog dela sveta koji je bez sumnje prozor u svet jednako kao i festival koji je obrazovao generacije reditelja koje pripadaju jugoslovenskom prostoru.
U okviru glavnog programa 54. Bitefa imaćemo prilike da vidimo čak dve predstave iz Slovenije: ‘’2020’’ u režiji Ivice Buljana po delima Juvela Noe Hararija i predstavu ‘’Pluća’’ savremenog engleskog pisca Dankana Mekmilana u režiji mlade zvezde slovenačke pozorišne scene Žige Divjaka.
“Od nastanka života na našoj planeti, pre četiri milijarde godina, nikada jedna vrsta nije sama menjala svetsku ekologiju. (...) Ova vrsta čovekolikih majmuna uspela je za sedamdeset hiljada godina sama da promeni svetski ekosistem radikalno i nepredvidljivo. Naš uticaj već je ravan posledicama delovanja ledenih doba i tektonskih pomeranja. Za jedan vek mogao bi da nadmaši i posledice onog asterorida koji je pre šezdeset pet miliona godina pobio dinosauruse“, ovim citatom iz Hararijevog dela Homo Deus, Ivan Medenica je počeo najavu slovenačkih predstava koje ćemo videti na Bitefu.
“Jedan od trenutno planetarno najpoznatijih i najuticajnijih naučnika i mislilaca, izraelski istoričar Juval Noa Harari”, nastavio je Medenica, “ovako opisuje dejstvo homo sapijensa na planetu Zemlju, na globalni eko sistem. Izabrao sam da se na ovu temu referišem na Hararija ne samo zbog njegovog ugleda, već i zato što što će nas predstava rađena upravo po njegovim bestselerima Sapijens: kratka istorija čovečanstva, Homo Deus: kratka istorija sutrašnjice i 21 lekcija za 21. vek uvesti u sve glavne teme koje tretira 54. Bitef: od najurgentnijeg globalnog problema današnjice, uništenja ekosistema i, posledično, realnog rizika od kataklizme svetskih razmera, do projekcije „sveta posle“, sveta koji u savremenoj filozofiji nazivamo posthumanizam i transhumanizam.
Iz želje da sebe maksimalno „nadogradi“, a na osnovu čežnje da dosegne blaženost, besmrtnost i bogolikost, o čemu Harari nadahnuto piše u Homo Deusu, čovek je, paradoksalno, doveo do razgradnje ljudskog subjektiviteta. U teorijskom smislu, pojmove posthumanizma i trnashumanizma shvatam onako kako ih tumači Keri Vulf: transhumanizam bi bio intenziviranje humanističkih ideala u vidu tehnološke nadogradnje čoveka, a posthumanizam kritika takvog, u osnovi, i dalje antropocentričnog koncepta, a zarad ideje ravnoteže i ravnopravnosti među svim živim bićima na Zemlji.
U ceo taj tematski spektar 54. Bitefa - u rasponu od uništenje globalnog ekosistema do uznemirujućih perspektiva čovečanstva - uvodi nas predstava koju smo, logično, postavili da bude prva, u tradicionalnom danu Prologa. Takođe smo istakli da ove i srodne teme ona tretira upravo na osnovu Hararijevih analiza, zaključaka i prognoza. Reč je o spektakularnoj ansambl predstavi ubojitog naslova - “2020” - reditelja Ivice Buljana, koju su koproducirala tri ugledna ljubljanska teatra/kulturna centra, Drama Slovenskog narodnog gledališča, Mestno gledališče ljubljansko i Cankarijev dom. S obzirom na svoj naslov, teme i činjenicu da je jedna od retkih velikih regionalnih, možda i evropskih predstava koja je stigla da se pojavi u 2020. (pre početka pandemije), ona je i svojevrstan omaž (cinik bi rekao posmrtni) godini koja je temeljno potresla, ugrozila i izvesno, mada neznano u kom obliku i obimu, izmenila naše živote i svet, uključujući tu i pozorište (i kao stvaralačku praksu i kao instituciju).
“Druga slovenačka predstava, Pluća mladog slovenačkog reditelja Žige Divjaka, rađena po komadu savremenog engleskog dramskog pisca Dankana Mekmilana, u produkciji Drame SNG-a iz Ljubljane isto doprinosi tematskoj liniji 54. Bitefa, istakao je Medenica. “Ova drama o izazovima s kojim se suočavaju današnji ljubavni parovi pokreće, između ostalog, i jedno, na prvi pogled apsurdno, čak i morbidno, ali suštinski sasvim legitimno ekološko i etičko pitanje: da li je ispravno rađati decu u prenaseljenom svetu, u kome svako nove biće troši dragocene zalihe kiseonika, ali i svetu u kome taj novi život u startu očekuju egzistencijalne muke s mogućim tragičnim ishodom, od ekološke kataklizme, preko pandemija do potpune socijalne nesigurnosti. Ova minimalistička predstava, zasnovana na sjajnoj igri dvoje glumaca, predstavlja nam i novo ime slovenačke, a na osnovu njegovih stvaralačkih potencijala slobodno se može reći i regionalne i evropske režije, Žige Divjaka, što je jedna od važnih koncepcijskih linija/misija Bitefa’, zaključio je selektor i umetnički direktor Bitefa.
Ostaje da u septembru mesecu otkrijemo šta je ono proročko na šta će nam ukazati naredno izdanje Bitef festivala, a obzirom da je ekologija u fokusu dramaturgije festivala, možemo slutiti i osvešćivanje priča koje nas iznova uče, iznova nam otrivaju da je sve međusobno povezano.
Bonus video:
