Prva asocijacija kada se spomene Sead Sadiković je emisija TV Vijesti “Bez granica”. Međutim, ovaj duhoviti novinar britkog uma je prije svega otac i kaže: “Ponosan sam na svoje sinove”.
Ima dva sina - Amar ima 14 godina, a Seid u februaru puni 13. Na pitanje koliko ga je uloga oca promijenila, odgovara: ”Otkud znam? Na fotografijama vidim da mi je brada bijela, a prije nije bila. Ipak, kada razmislim malo o tome, te ško da mogu dati posebno zanimljiv odgovor˝. Odgovor je, kaže, “valjda, u odgovornosti”, a nju je prećutno prihvatila njegova supr uga Seada.
“Njena uloga je tu glavna i mislim da je to normalno. Ja sam tu samo logistika. Mogao bih jedino da dodam da mi je bitno ako se moji sinovi ponose svojim babom, kako me zovu. Ako ima izašto. Ja jesam ponosan na njih. Brkovi počinju da im rastu”, priča Sead.
Kada su strahovi koje kao otac ima u pitanju, kaže da se plaši da njegovi sinovi previše ozbiljno shvataju život . “To im je mana velika. Plašim se da im je društvo nametnulo egzistencijalne probleme i moralne dileme koji se sukobljavaju u njihovim glavama”.
Smatra da je to je problem svih mladih ljudi u Crnoj Gori. “Otkud onaj ima onoliko? Kako to da za uspjeh nije potrebno učiti? To su im logična pitanja. Plašim se da je izlaz – otići. Napustiti Crnu Goru”.
Kada smo ga pitali šta je to čemu uči svoju djecu, rekao je: “Ja da ih učim? Život ih uči. Ja samo pokatkad nadgledam njihovo učenje. Nemam iluziju da ja mogu biti bolji učitelj od škole života”. Navodi da on djeci zadaje lektir u. “Često uvidim da oni naše lektire smatraju staromodnim. Znate ono: uči, vjeruj, poštuj... Radujem se kada neke od njih, i takve, zastarjele, ipak, prihvataju. Mada znam da bi ih radije na brzaka 'izguglali' na internetu”.
Onda i on, kako navodi, nešto nauči. “Na brzaka. Na internetu”. O tome da li treba praviti razliku u vaspitanju dječaka i djevojčica, kaže da bi pravio, ali nažalost nema kćerkicu. ˝Žao mi je što nemamo, mada znam da bi njeno vaspitanje bilo daleko problematičnije”.
Ističe da su muškarci grubi, pa lakše mogu da se tešu i usmjeravaju, ponekada i za uši. “E, to je moj zadatak koji mi je dala supruga, pored logistike. Ipak, za sada to grubo or užje ne koristim previše. Ali moraju da znaju, kad ja planem, pa poludim, to po njih nije dobro”.
Kada je u pitanju najteži period odrastanja djece, Sead kaže da je svaki naredni period najteži. “Oni najteži kada prođu, bivaju najlakši. Tako ti najteži periodi bivaju i najljepši. Sada da vam pričam kako je bilo te ško kad nismo imali novca za pelene i kašice? Tada je bilo najljepše. Jedino će ono sjutra biti ljepše”.
Da li pored profesionalnih obaveza provodi dovoljno vremena sa djecom? “Previše. Do gnjavaže! To će vam oni reći ako ih pitate. A ja mislim da jedva da ih viđam. Bojim se da moja sijeda brada ne ide previše sa njihovim brčićima, koji počinju da rastu, a koje već pomenuh”.
Priča kako ih srećom po njega, spaja ljubav prema moru, prirodi i lutanju po šumi i kraj rijeka i jezera. “Spaja nas i pica, meni margarita, a njima kaprićoza, te riblja čorba i roštilj kraj Bistrice”. Sead kaže da im je zajedničko i to što ne vole grašak, a vole Branka Ćopića.
“Sada, istina, čitamo različite knjige, i istina je, prilično malo. Jedino ne mogu da ih razumijem zašto ne dozvoljavaju da pođem sa njma na korzo da oni gledaju djevojčice, a ja tete. Kažu da ih to ne zanima, a ja kažem da me lažu! Ne volim da me lažu”, priča Sead kroz smijeh.
Lovu na sunce, pa savjet!
Upitan da podijeli neki savjet sa drugim očevima, kaže: ”Eeee, mene si našla! Da džabe savjete dajem? Neka mi se jave, držim časove skupa sa djecom. Nije skupo. Marketing, bato! Lova! Lovu na sunce, pa savjet!”. Naučio je, duhovito govori, i on nešto od svojih sinova.
Galerija
Bonus video:
