Od politika inkluzivnog zapošljavanja do odgovornog korišćenja prirodnih resursa, kompanije danas posluju u znatno zahtjevnijem okruženju nego prije pandemije. Privreda širom Zapadnog Balkana pokazala je izuzetnu otpornost, prilagođavajući se uzastopnim šokovima – od poremećaja u lancima snabdijevanja, inflacije do energetske krize. Međutim, pritisci nastavljaju da rastu. Vještačka inteligencija, klimatske promjene i energetska tranzicija povećavaju izazove. Šta je zaista potrebno da bi se ostalo konkurentnim i održivim?
Jedinstvena prilika za prelazak na otporniji ekonomski model
Jedan od glavnih pokretača transformacije na Zapadnom Balkanu jeste EU Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji je u januaru stupio na snagu. Time je podstakao vlade širom regiona da ubrzaju reforme, uvedu cijene ugljenika i dodatno usklade svoje politike sa klimatskim politikama Evropske unije. Za kompanije koje na tržište EU izvoze proizvode sa visokim emisijama ugljenika, posljedice su neposredne. One koje uspiju da se prilagode i smanje svoj ugljenični otisak steći će konkurentsku prednost. Samo električna energija čini više od 35% ukupnog izvoza Crne Gore, što CBAM čini posebno važnim za ekonomiju zemlje.
Stoga zelenu tranziciju treba posmatrati kao jedinstvenu priliku za iskorak ka otpornijoj ekonomiji. Ulaganjem u čistu industriju i dekarbonizaciju danas, Crna Gora može ojačati energetsku bezbjednost i pozicionirati se među predvodnike niskougljeničnih lanaca vrijednosti. Koristi neće biti ograničene samo na energetski sektor, već i na nove mogućnosti u održivoj poljoprivredi, naprednoj proizvodnji i zelenom turizmu, uz privlačenje novih investicija. Dugoročno, ove prednosti mogu doprinijeti stvaranju otpornije ekonomije, uz bolju poziciju na evropskom i globalnom tržištu.
Manjak ekspertize u zelenoj ekonomiji
Uz rast cijena energije, nove klimatske regulative podstiču kompanije da proizvode sopstvenu energiju ili ulažu u energetsku efikasnost i modernizaciju. Ipak, dekarbonizacija zahtijeva jasnu i dugoročnu strategiju, a ne povremene investicije. I upravo je tu primjetan značajan nedostatak ekspertize.
Kao ilustracija: istraživanje Evropske investicione banke (EIB) među malim preduzećima u Sjevernoj Makedoniji pokazalo je da skoro 40% njih ima ograničeno razumijevanje zelene ekonomije. Dakle, kompanije razumiju potrebu da se transformišu, ali imaju ograničen pristup znanju, stručnosti i praktičnim alatima. Kako bi odgovorio na taj izazov, EIB je 2025. godine pokrenuo prvi Vodič za dekarbonizaciju u Sjevernoj Makedoniji. Ova besplatna onlajn platforma omogućava kompanijama da izračunaju svoj ugljenični otisak i identifikuju konkretne korake za njegovo smanjenje. Banka razvija slične alate za firme širom regiona, uključujući Crnu Goru.
Ciljano finansiranje ključno za dekarbonizaciju
Finansiranje je podjednako važno. Grupacija EIB podržava mala i srednja preduzeća širom Zapadnog Balkana kroz povoljne kreditne linije i garancije EU. Naš novi Instrument za inovacije i zelenu transformaciju mobilisaće 187 miliona eura kroz zajmove, grantove EU i tehničku pomoć za podršku preduzećima koja razvijaju inovativna, digitalna i klimatski usmjerena rješenja, istovremeno jačajući širi inovacioni ekosistem regiona.
EIB je u maju ove godine potpisao sporazum vrijedan 50 miliona eura sa Razvojnom bankom Crne Gore za ulaganja preduzeća u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost. To predstavlja nastavak naše zajedničke kreditne linije od 100 miliona eura, koja već pomaže kompanijama da modernizuju proizvodnju i povećaju proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na sopstvenim lokacijama.
Za dodatnu mobilizaciju privatnog sektora u procesu energetske tranzicije neophodni su snažnija integracija tržišta električne energije, razvoj prekogranične infrastrukture i ulaganja u obnovljive izvore energije i skladištenje energije. Crna Gora je u tom pogledu dobro pozicionirana. Zemlja već proizvodi značajan dio električne energije iz hidroelektrana i raspolaže velikim potencijalom za solarne i vjetroelektrane. Međutim, potrebna su veća ulaganja u modernizaciju mreže. Veliki dio prenosne i distributivne mreže star je nekoliko decenija i nije projektovan za integraciju velikog obima varijabilnih obnovljivih izvora energije. Moderne mreže, kapaciteti za skladištenje energije i prekogranične interkonekcije odrediće koliko brzo zemlja može preći od potencijala ka širokoj upotrebi obnovljivih izvora energije.
Razvoj tržišta kapitala za zelene investicije
Kao klimatska banka Evropske unije, EIB je vodeći finansijer energetske tranzicije. Tokom 2025. godine, Grupacija je investirala rekordne 33 milijarde eura u projekte čiste energije i energetske efikasnosti širom svijeta. Na Zapadnom Balkanu EIB već finansira projekte obnovljivih izvora energije, unapređenje elektroenergetskih mreža i modernizaciju energetske infrastrukture.
Primjera radi, vjetroelektrane Poklečani i Vlašić u Bosni i Hercegovini obezbijediće čistu električnu energiju za gotovo 100.000 domaćinstava, dok u Srbiji uvođenje pametnih brojila doprinosi većoj energetskoj efikasnosti i boljem upravljanju mrežom. Banka je zainteresovana da podrži slične investicije u Crnoj Gori i već istražuje takve mogućnosti.
Pored infrastrukture, zemlje moraju uspostaviti i jasne okvire za privlačenje i usmjeravanje zelenih investicija. Crna Gora je već usvojila Mapu puta za održive finansije, kojom je definisana strategija za ubrzanje zelene tranzicije finansijskog sektora. EIB sada nastoji da dodatno podrži ove aktivnosti kroz svoj program Ozelenjavanje finansijskih sistema. Ova savjetodavna podrška već pomaže zemljama Zapadnog Balkana da usklade nacionalne standarde sa kriterijumima održivosti EU i definišu šta predstavljaju održive investicije u lokalnom kontekstu. Zahvaljujući tome, Albanija razvija svoju prvu Zelenu taksonomiju kako bi povećala povjerenje investitora i olakšala priliv kapitala u održive projekte.
Region kao sve privlačnija investiciona destinacija
Zapadni Balkan, uključujući i Crnu Goru, sve više se pozicionira kao jedna od perspektivnijih evropskih destinacija za ulaganja u obnovljive izvore energije. Regulatorni okviri postaju predvidljiviji, a integracija regionalnog tržišta električne energije naprednija. Kao rezultat, fokus se sada pomjera na pitanje koliko brzo zemlje mogu pripremiti i realizovati održive projekte. Interes investitora je snažan, ali izazov je da se ove prilike pretvore u finansijski održive investicije.
Da bi se iskoristio potencijal zelene tranzicije, fokus se sada pomjera na pripremu projekata. Širenje obnovljivih izvora energije može se ubrzati samo ako prenosne mreže, interkonekcije i sistemi za skladištenje energije prate taj tempo. Upravo tu dugoročno finansiranje i tehnička ekspertiza institucija kao što je EIB mogu imati najveći uticaj. Modeli kombinovanog finansiranja EU, koji objedinjuju zajmove EIB-a, grantove EU kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan i tehničku pomoć, već su dokazali svoj učinak širom regiona. Sljedeći korak jeste izgradnja snažnijeg portfolija kvalitetno pripremljenih energetskih projekata koji se mogu integrisati u mrežu i koji mogu da privuku privatni kapital u većem obimu.
Obezbjeđivanje konkurentnog i kredibilnog rasta
Kako Crna Gora napreduje ka svom cilju da postane član EU do 2028. godine, pored javnog sektora, i privatni i finansijski sektori imaju ključnu ulogu u ovoj transformaciji. Mogućnost većeg pristupa fondovima EU, povećan priliv investicija i povoljniji uslovi finansiranja predstavljaju značajne prilike. Istovremeno, pristupanje EU zahtijevaće više standarde transparentnosti, upravljanja rizicima i usklađenosti sa propisima. To znači da se treba pripremiti ne samo za privlačenje novog kapitala, već i za usklađivanje sa sve zahtjevnijim evropskim pravilima u oblasti održivosti, izvještavanja i korporativnog upravljanja, kako bi rast bio istovremeno i konkurentan i kredibilan.
Ovi principi predstavljaju osnovu svih aktivnosti EIB-a. Svaki projekat koji finansira Banka mora biti usklađen sa evropskim zahtjevima u oblasti javnih nabavki, zaštite životne sredine i socijalnih standarda. Na taj način pomažemo da se evropski standardi pretvore u konkretne reforme, podržavajući i ekonomsku konkurentnost i put regiona ka evropskim integracijama.
Online izdanje magazina „Lideri održivosti“ pogledajte OVDJE.
Pogledajte još:
Preuzmi aplikaciju i prati vijesti
PRATITE NAS NA
