Španija je 80-ih godina prošlog vijeka bila evropska baza za krijumčarenje droge
Sa obala Galicije, sjevero-zapadne pokrajine koja izlazi na Atlantik, kokain se širio Starim kontinentom, a nekadašnji sitni šverceri cigareta, mahom ribari, postali su vodeći „gospodari droge“, tzv. prva ruka.
Imali su opremu – brodove, brodiće, glisere – imali su i znanje, koje su stekli krijumčarenjem cigareta.
Hose Ramon Prado Bugaljo je bio njihov lider. Zvali su ga Sito Minjanso.
U 20-im je počeo sa cigaretama, a nakon što je ostvario kontakte sa narko-kartelom iz Medeljina, tokom kratkog boravka u zatvoru, postao je glavni operativac kolumbijskih bosova u Evropi. Njihov ulaz u Evropu.
Kolumbijski karteli su već pravili milione dolara krijumčarenjem kokaina u SAD, ali Evropa im je bila neistraženo tržište. Galicija je imala idealnu lokaciju, a Sito Minjanso dovoljno hrabar, vješt i autoritativan da im organizuje mrežu...
Sve je išlo kako je kolumbijsko-galicijski kartel i zamislio, stizao je novac, mnogo novca. Prljavog novca, koga je trebalo uvući u legalne tokove.
Sito Minjanso je rođen u gradiću Kambados, koji ima 13.000 stanovnika, koji je imao i svoj fudbalski klub – Huventud.
„On je bio veliki ljubitelj fudbala“, piše Naćo Karetero u knjizi „Snijeg na Atlantiku: Kako je kokain ušao u Evropu“.
Fudbal je bio idealna prilika za narko-bosa i da opere novac i da stekne ugled u lokalnoj zajednici.
„On je znao da će kroz fudbal steći poštovanje i popraviti imidž, jer se u maloj sredini šuškalo čime se bavi“, piše u knjizi.
Kada je preuzeo klub, Huventud de Kambados je igrao u petom rangu španskog fudbala, klasičnom amaterskom, pa je svako ulaganje u igrački sastav i infrastrukturu stvaralo razliku u odnosu na konkurente.
A Minjanso je imao mnogo novca da uloži i opere.
„Imali smo skoro prvoligaški budžet“, sjeća se Modesto Mendes „Pupi“, tadašnji napadač Huventudea, otac aktuelnog igrača Selte Braisa Mendesa.
I uspon je, zahvaljujući prljavom, narko novcu, bio meteorski – za samo dvije godine, Huventud je postao treći klub u Galiciji, iza Deportiva i Selte.
„Mi smo pratili njegove poslove, ali nismo imali ništa protiv njega. Pratili smo ga i na utakmicama. Bio je opušten, razgovarao sa navijačima, išao u svlačionice, bio je prijateljski nastrojen prema igračima“, ispričao je godinama kasnije inspektor Ektor Garsija španskim medijima.
„On je napravio veliki tim, koji mu je bio paravan. Gledala sam ga, znala sam čime se bavi, pričala o tome, ali on se pravio da me ne zna i da ne čuje. Od svih narko bosova, sa kojima sam se suočila, bio je najopasniji i najiteligentniji“, kazala je Karmen Avendanjo, predsjednica galicijskoh udruženja „Majke protiv droge“.
Minjanso je kupio novi autobus, u klub doveo fizioterapeute, treniralo se novim loptama i u novim kopačkama, a plate su bile i do tri miliona pezeta (oko 20 hiljada eura), uz velike bonuse za pobjede.
U to vrijeme to je bio ogroman novac.
„Kao da smo igrali sa Realom, tako su izgledali. Tu su bili igrači iz druge lige, a mi amateri. To je bila ogromna razlika“, pričao je Hoakin Sančes, koji je tada igrao u klubu Vilja Alegre.
„Igrači su isplaćivani u kešu, izlazili su iz svlačionica sa kesama punih novcem. Svi su znali šta se dešava iza scene, ali nije ih interesovalo. I niko o Situ nije rekao nijednu ružnu riječ. On je postao kultna ličnost u gradiću“, rekao je Karetero, čija je knjiga inspirisala tvorce Netflixove serije Farinja (Kokainska obala).
Huventud se proštao do treće lige, a Minjanso nije ni namjeravao da stane.
Ekipu je u ljeto 1989. odveo na južnoameričku turneju, u Panamu i Venecuelu, dok su se u Kambadosu završavali radovi na rekonstrukciji i proširenju stadiona.
U oktobru te godine na svečanom otvaranju, na utakmici sa Rasingom iz Ferola, bili su – političari, biznismeni, ljekari, sveštenici, policajci...
Te godine, osam hiljada kilometara daleko, Atletiko Nasional je osvojio prvu titulu Kopa libertadores. Iza kolumbijskog kluba, javna je tajna, stajao je Pablo Eskobar i kartel iz Medeljina.
“Jasno je da je Minjanso imitirao Eskobara – bio je dobrotvor u lokalnoj zajednici, imao je svoj fudbalski klub, ponašali su se slično u javnosti“, ističe Karetero.
U prvoj sezoni Segunde B, Huventud je osvojio četvrto mjesto, do kraja se borio za prelazak u drugu ligu.
Međutim, godinu kasnije počeli su problemi. Dugogodišnja istraga policije je počela da daje rezultat. Nekoliko dana nakon što je sa Huventudom gostovao u Madridu, na Santjago Bernabeuu, igrajući protiv B tima Reala u prvenstvenom meču treće lige, stigle su vijesti da je Minjanso osumnjičen za šverc 2,5 tone kokaina u Španiju.
To je bio i njegov kraj i kraj njegovog kluba.
Minjanso je pobjegao, klub ostao bez novca, a uspio da izdrži u trećoj ligi još jednu sezonu, prije nego što je krenuo slobodan pad i povratak u realnost...
Minjanso je uhapšen 1994. godine u Alarkonu, gdje se skrivao pod lažnim imenom. Osuđen je na 20 godina zatvora, ali je odslužio sedam godina.
Hapšen je još dva puta, a u februaru 2018. mu je počelo suđenje kao glavnom osumnjičenom u lancu krijumčarenje droge iz Španije u Holandiju, Italiju i Albaniju.
Sito Minjanso ima 64 godine.
A Huventud? Takmiči se u sedmom rangu španskog fudbala.
Galicija je ostala ključna destinacija za ulazak droge u Španiju.
Bonus video:
