Počeci su bili trnoviti, porazi ubjedljivi, ali upornost i sistemski rad svrstao je crnogorski ženski fudbal u B rang evropske scene.
Debi u njemu, naročito prvo poluvrijeme u Velsu pokazao je da mora još da se uči. Tako je i u klupskoj domaćoj sceni, kojom godinama dominiraju Breznica i Budućnost.
No, i u drugim klubovima ženske su sekcije sve brojnije, kvalitetnije se radi. Razlika u kvalitetu između Budućnosti i Breznice sa jedne i ostatka Ženske fudbalske lige, još je velika.
- Utakmice protiv Budućnosti iili Beznice su za nas mjerilo, i nakon svakog duela sa njima se preispitujemo, trudimo da uvidimo koliko nam još nedostaje da ravnopravno igramo. No, s obzirom na podatak da u mojoj ekipi ŽFK Gorica ima tek par punoljetnih fudbalerki, smatram da je još rano da razmišljamo o ravnopravnom takmičenju. U svakom slučaju, raduje da osjećamo da smo sve bolje, da je svaki trening zadovoljstvo kojem se rado vraćamo - priča za “Vijesti” 16-godišnja Staša Kovačević.
Iako tinejdžerka, ona već drugu sezonu igra u seniorskom fudbalu Ženske fudbalske lige.
- Sve je drugačije, profesionalnije. Treninzi kod Baćka Milića su inovativni, drugačiji i pravo su zadovoljstvo, a Fudbalski savez nam je dodijelio kondicionog trenera Marka Batrovića i sve zaista sjajno funkcioniše. Utakmice su već nešto drugo, tu se mora dati sve da se ispoštuju saigračice, zahtjevi trenera i normalno je da u našoj mladoj ekipi bude i te takmičarske treme. No, smatram da je sve veći broj djevojčica na treninzima i sa odlukom da gradi fudbalsku karijeru, znak da su predrasude, da je ovo prvenstveno muški sport, ipak pobijeđene - kaže Staša, koja je u drugom dijelu sezone postigla dva gola uz četiri asistencije.
Ona je fudbalski put krenula treninzima sa dječacima u Mladosti Lob.bet.
- Sjećam se da smo bile samo dvije djevojčice na treninzima. Nakratko sam i ja prešla na odbojku, ali sam se vratila prvoj ljubavi. Fudbal je u našoj porodici više od igre, otac Boško je takođe igrao, ali i ostao u fudbalu kao sportski radnik. Odrasla sam uz snimke akcija Maradone, Zidana, Ronaldinja.., a igre Lea Mesija pratim od kada znam za sebe. I znam, da mi je cilj da jednog dana zaigram u Italiji, iako ima i jačih klubova, sada i liga. Meni se dopada način rada i stil života u toj zemlji.
No do izlaska na najveću klupsku scenu stiže se postepeno, radom i napretkom, svjesna je toga ofanzivna fudbalerka Gorice.
- Naravno, i prije svega mi je cilj da se dobrim igrama i golovima nametnem za poziv u reprezentaciju Crne Gore do 17 godina, u kojoj je već moja saigračica iz kluba, Anika Petrović. Pomno pratimo i učimo i gledajući utakmice naših seniorki, naročito Armise Kuč, jer i ja igram ofanzivno, ali mi se dopada i na koji način Jelena Karličić pokriva i “probija” na pozicija beka. Šteta da Slađana Bulatović zbog povrede nije bila maksimalno spremna u debiju u B Ligi nacija, jer bismo sigurno imali bolji rezultat. Mada, treba i vremena da se privikne na igre protiv iskusnijih ekipa većeg ranga - zaključila je Kovačević.
Bonus video:
