Crnogorskom fudbalu treba zajedništvo, a ne optuživanje

Situacija poslije 10 poraza u Evropi je jako zabrinjavajuća i mislim da svi ljudi iz Crne Gore, koji svojim znanjem i autoritetom mogu pomoći crnogorskom fudbalu, treba da se ujedine (ključna riječ je zajedno) i pronađu rješenje za napredak.

Treba prestati sa optuživanjima (mi smo narod koji vidi trn u očima drugoga, a balvan u svom oku ne vidimo) i okrenuti se stručnom, profesionalnom, upornom radu i biti strpljiv.

Kao neko ko ima iskustvo rada sa elitnim mladim igračima (selektor U15, U16, U17 reprezentacije Crne Gore), rada u seniorskom profesionalnom fudbalu (Mornar - pet godina, Petrovac - jedna) i posljednjih pet godina rada u Kuvajtu, Gani i Kini, mislim da je veliki problem rad u klubovima sa mladim igračima.

Treba vršiti strogu selekciju trenera u mlađim kategorijama. Treba stvarati igrače za moderan današnji fudbal - igrače koji će, kada pređu u seniorski fudbal, biti maksimalno fizički i mentalno snažni i koji će biti sposobni da fudbalske radnje izvode jakim intenzitetom i biti sposobni za brz oporavak i ponavljanje fudbalskih radnji. To mogu da rade samo veoma edukovani treneri koji poznaju zakone, principe i metodologiju rada sa mladim igračima. Poželjno je da su bili fudbaleri jer je demonstracija jako važna u ovom uzrastu.

Takođe, treba prestati sa zapošljavanjem trenera kojima je glavna preporuka pripadnost političkim partijama.

Politika i fudbal su bili i biće povezani i, ako imamo ljude iz politike u upravama klubova - ti ljudi imaju moć u rukama i svojim uticajem mogu obezbijediti prilična sredstva potrebna za funkcionisanje klubova - oni treba da budu maksimalna podrška ljudima iz sportskog sektora (sportskom direktoru, direktoru omladinske škole, šefu stručnog štaba...), kojima treba dati priliku da odlučuju o stručnim pitanjima i, naravno, da budu odgovorni za rad i rezultate.

Korekcija najboljih, najtalentovanijih igrača od strane trenera i individualan rad - treba da ga bude mnogo više. Ovo je veliki, ogroman problem koji dovodi do stagnacije mladih igrača.

Posebno treba voditi računa o uticaju roditelja, naročito uticajnih i visoko pozicioniranih u društvenom sistemu, na trenere.

U mnogim klubovima širom Evrope i svijeta (razgovaram sa kolegama o tome, a i imao sam priliku to da vidim) roditeljima je zabranjen ulazak u kamp za vrijeme treninga.

Kada napravimo analizu, vidjećemo da su naši klubovi pretrpjeli osam poraza od klubova iz država bivšeg Sovjetskog Saveza.

Možda bi i mi treneri mogli razmisliti o tome da dobijemo određene informacije, da analiziramo trenažne procese u klubovima iz tih država i njihov način rada. Mi svi volimo da pričamo o holandskom, španskom sistemu i da ga analiziramo i to je OK, ali mislim da uvijek treba vidjeti širu sliku.

U ovom izazovnom i neprijatnom momentu za fudbal u Crnoj Gori treba da se podsjetimo i dobrih rezultata koji su naši klubovi ostvarili u Evropi u prethodnim godinama, kao i odličnih rezultata U17 i U19 nacionalnih timova i njihovih plasmana na EP i SP.

Mišljenja sam da imamo kvalitetnih trenera, kvalitetnih sportskih radnika u Crnoj Gori i uz zajednički, planski, sistemski rad, usavršavanje, praćenje trendova, jasnu, kvalitetnu komunikaciju možemo da stvorimo pozitivnu klimu iz koje će doći bolji rezultati.

Sa nadom u bolje sjutra.

Autor je UEFA Pro trener