ženska rukometna reprezentacija u tokiju

„Cinderella story” iz Crne Gore: Tim za velika djela

Rukometašice Crne Gore u oslabljenom sastavu izborile vizu za Olimpijske igre i pokazale da je pred njima blistava budućnost, možda i neka nova 2012. godina

9789 pregleda 117 reakcija 5 komentar(a)
Foto: Savo Prelević
Foto: Savo Prelević

Rukometni svijet decenijama se iščuđavao uspjesima Islanda, ostrvske zemlje sa tek nešto preko 300.000 stanovnika, koji je sedam puta učestvovao na Olimpijskim igrama.

Na krilima Olafura Stefansona, Guđjon Valura Sigurđsona, Snorija Guđjonsona i drugova osvojio je čak srebro u Pekingu 2008, a potom i bronzu na Evropskom prvenstvu 2010.

Sjaj „ribara” počeo je da se gasi silaskom sa scene Stefansona, jednog od najboljih desnih bekova svih vremena, ali je rukomet dobio novi fenomen, koji Amerikanci zovu „Cinderella story”, tj. Pepeljuga. I to u liku rukometašica Crne Gore.

Istorijske 2012. godine, „lavice” su zadivile planetu olimpijskim srebrom u Londonu i zlatnom medaljom nakon nezaboravnog finala Evropskog prvenstva u Beogradu i osvete Norveškoj za pljačku u finalu u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Od tada su Crnogorke na svim takmičenjima makar potajne kandidatkinje za medalje, iako se od 2014. i 4. mjesta na EHF Euru u Mađarskoj i Španiji čeka na novo polufinale. Blizu toga su bile na svjetskim prvenstvima 2015. i 2019. godine, ali je problem bio što su i dalje glavnu riječ vodile liderke iz 2012, dok mlađe nikako nisu uspijevale da se nametnu.

I onda su, spletom okolnosti, krajem 2020. i početkom 2021. godine djevojke koje su odavno pokazale veliki potencijal dobile šansu da se dokažu i kao lideri. I to rade toliko dobro, da navijači već maštaju o trećoj medalji, možda čak i na Olimpijskim igrama u Tokiju.

Na kvalifikacionom turniru u Podgorici za odlazak u Zemlju izlazećeg sunca, ton igri „lavica” su davale četiri 24-godišnjakinje - Đurđina Jauković je rešetala, Itana Grbić kreirala, između stativa je blistala Ljubica Nenezić, a na crti Ema Ramusović.

Još kada se zna da u timu zbog koronavirusa nije bilo dvije godine starije Jelene Despotović, djevojke koja je na Evropskom prvenstvu u Danskoj u decembru pokazala klasu dovoljnu da je brže-bolje ugrabi slavni Đer, te Milene Raičević, Marine Rajčić i Tatjane Brnović, jasno je da će Crna Gora u Tokiju imati šta da pokaže.

Naravno, pod uslovom da sve budu zdrave i spremne, te da im Kim Rasmusen i Bojana Popović adekvatno podijele uloge.

A koliko Crna Gora može, čak i bez njih, osjetila je Norveška. Selekcija koja je do osme titule prvaka Evrope u decembru stigla sa svih osam pobjeda i gol-razlikom plus 74 bila je potpuno nemoćna pred „lavicama”, koje su savršenom odbranom, pametnom igrom u napadu i velikom disciplinom potpuno osujetile najjače oružje Skandinavki - kontre i slavile 28:23.

Dva dana kasnije, Rasmusenov tim je izgubio od Rumunije 28:25, ali to nije realna slika, jer je vodio 24:22 i 25:24, a onda usporio ritam, jer je smio da izgubi i pet razlike.

- Ponosna sam na igračice i stručni štab. Evropsko prvenstvo u decembru smo odigrale perfektno, a pričalo se da nas je Norveška potcijenila. To nije takva ekipa, Norvežanke idu svakog da „zgaze” ako imaju šansu. Na toj utakmici smo pokazale koliko vrijedimo, a protiv Rumunije smo izgubile, ali da nam je bila neophodna pobjeda, sigurno bismo posljednjih 10 minuta odigrale drugačije - istakla je Jaukovićeva.

Nikšićka bombarderka nije zaboravila da pomene saigračicu iz bekovske linije, ali ni trenera golmanki Gojka Vučinića, koji bije najvažniju bitku - životnu.

- Izboriti Tokio je velika stvar, posebno za Crnu Goru. Smatram da je to ravno osvajanju medalje, jer je bilo izuzetno teško, pogotovo kada smo pred okupljanje saznale da neće biti Jelene Despotović, koja je zajedno sa još četiri-pet igračica iznijela teret Evropskog prvenstva. Igrale smo za nju, ali i za trenera Gojka. Ovdje se nećemo zaustaviti, vidimo se u Tokiju.

Sa četiri igračice koje bi trebalo da se priključe ekipi, „lavice” bi mogle da se bore za visok plasman.

- Te četiri djevojke su nam jako bitne zbog rotacije, ali mi se čini da se ne bismo predale nam dođe i muška reprezentacija Francuske. Na svakoj utakmici smo išle na pobjedu, imamo takvo srce i mislim da je to crnogorski mentalitet, da imamo to u sebi. To niko ne može da nam oduzme, kao ni vjerovanje da ovaj tim može da napravi nešto veliko - zaključila je Đurđina Jauković.

Preporučujemo za Vas