Jedan od poznatih stereotipa u regionu bivše Jugoslavije je da su Crnogorci visoki, društveni i zabavni. Nakon dana provedenog sa Stojanom Bubatlijom, mogu da kažem da u njegovom slučaju te priče imaju uporišta - tako počinje priču reporterka magazina National Geographic, oduševljena gostoprimstvom jednog od građana Slovenije koji pripada grupi “izbrisanih”.
Slavni list pisao je prošle sedmice o slovenačkim “izbrisanima”, 200.000 građana te zemlje koji nijesu etnički Slovenci i kojima nije dato državljanstvo nakon raspada SFRJ 1991. godine. Bez dokumentacije, ti ljudi među kojima ima Crnogoraca, ne mogu legalno putovati, posjedovati imovinu, ostvariti medicinsku njegu, glasati, vjenčati se, pohađati školu bez posebne dozvole.
“To je moje oružje. Jače oružje od atomske bombe, jer je to jedino što dopire do gluvih i slijepih političara”, kaže Stojan sa guslama u rukama
Stojan, kojeg prijatelji zovu Buba, dočekao je ekipu novinara toplim zagrljajem, šoljom turske kafe i čašicom starog viskija. Intervju je počeo i završio "serenadom na guslama" koje su poklon od njegovog đeda koji ga je naučio da svira i očuva usmeno predanje. Kao “izbrisani”, Stojan je preko glave preturio gubitak posla, nemogućnost da ozvaniči očinstvo, kancer, maltretiranje policije – jednom je bio sedam puta uhapšen u roku od jednog dana, samo zbog toga što je bio u Sloveniji.
Umjesto da bude poražen nakon tolikih izazova, Stojan je sve okrenuo na humor, muziku i satiru. “To je moje oružje. Jače oružje od atomske bombe, jer je to jedino što dopire do gluvih i slijepih političara”, kaže Stojan sa guslama u rukama.
Nakon toga, stavlja instrument među noge i počinje pjesmu iz zavičaja. Godine 2012, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je donio odluku po kojoj je Slovenija prekršila prava šest ljudi koji su se žalili da im je ukinuto pravo rezidenata.
Sud je naložio Sloveniji da ozakoni i ponovo “vrati na stare adrese”, ljude koji su jednom izbrisani, odnosno kojima su ukinuta prava građanina Slovenije. "U Sloveniji svi znamo za 'izbrisane', ali se pravimo da ih ne vidimo.
Čitajući jednu knjigu o njima, došla sam na ideju da ispričam njihovu priču koja je trauma Slovenije", rekla je dramska spisateljica Marinka Poštrak u razgovoru za agenciju Anadolija.
Direktorica predstave koju je po tekstu Poštrak režirao hrvatski reditelj Oliver Frljič, “Paraziti su među nama 25.671”, Mirjam Drnovšek, tvrdi da su “izbrisani” tabu u Sloveniji. “Čak ni intelektualci nijesu svjesni njihovog problema. Dok sam radila na predstavi, stidjela sam se koliko malo o njima znam”, kaže Drnovšek u intervjuu nakon subotnje premijere predstave u Beogradu.
Detalj iz predstave Olivera Frljića (Foto: Privatna arhiva)
Do sada je oko 10.000 “izbrisanih” pronašlo način da pravno potvrdi svoj status, ali je još 15. 671 osoba ostala izbrisana. Problem je i te kako odjeknuo u međunarodnoj javnosti, pa se i novi potezi slovenačke vlade često proglašavaju neiskrenim dodvoravanjem partnerima iz Evropske unije Savjet ministara EU je nedavno pozdravio planirani zakon kojim će se Slovenija obavezati da nadoknadi štetu ljudima koji su bili obespravljeni, a koje je odluka suda u Strazburu i zvanično proglasila žrtvama slovenačke administracije.
Govoreći o problemu statusa i obeštećenja izbrisanih osoba, uključujući i one koje se ne nalaze u Sloveniji, ministar inostranih poslova Karl Erjavec je rekao da je slovenačka vlada u ovom mandatu učinila prvi korak ka zaključivanju problematike izbrisanih.
''Pripremili smo Zakon o povraćaju štete licima koja su bila izbrisana iz registra stalnih stanovnika. Time smo pokazali vrlo jasnu volju, kao i da smo svjesni hitnosti i odgovornosti da pitanje izbrisanih riješimo brzo. Napore naše vlade je prošle nedjelje podržao i odbor ministara Savjeta Evrope u Strazburu.
Mislim da te mjere predstavljaju veliki trud i zavet Slovenije da će pravično udovoljiti žrtvama brisanja'', rekao je slovenački ministar spoljnih poslova, tokom nedavne posjete Srbiji.
Prema podacima Instituta za mir iz Ljubljane, od 24. jula 2010, kad je donet zakon da „izbrisani“ mogu da se prijave starim opštinama radi dobijanja adrese, do 31. jula ove godine, samo 987 ljudi je apliciralo. Prebivalište je dobilo 138, a o 674 zahtjeva još nije odlučeno. Neki od “izbrisanih” su se žalili na tu proceduru, tvrdeći da košta, a da zvanična Ljubljana nalazi načine da ih i pored svega odbije.
Galerija
Bonus video:
